Vlada agresivna u naplati dividendi od javnih preduzeća
Politiku agresivne naplate dividendi od javnih i državnih preduzeća Vlada Srbije nastavila je tokom 2018. godine, smanjujući tako njihov investicioni potencijal, ocenjuje se u najnovijem broju Kvartalnog monitora.
Tako je u 2018. godini, na nivou konsolidovanog sektora države, naplaćena dividenda od javnih i državnih preduzeća u iznosu od 35,5 mlrd. dinara (0,7 odsto BDP). Bez naplate dividende, fiskalni bilans države bi u 2018. bio u ravnoteži, dok bi investicioni potencijal javnih i državnih preduzeća bio srazmerno veći, što bi se pozitivno odrazilo na nivo ukupnih investicija u privredi, kao i na privredni rast.
Iako je bilo planirano smanjenje neporeskih prihoda u koje spada i dividenda, oni su na nivou cele 2018. godine bili realno veći za 5,2% u odnosu na 2017.
Na nivou cele 2018. godine ostvaren je konsolidovani fiskalni suficit od 32,2 mlrd. dinara (tj. oko 0,7 odsto BDP), dok je primarni fiskalni suficit iznosio 108,6 mlrd. dinara (tj. oko 2,8 odsto BDP).
Razlika između ostvarenog i planiranog fiskalnog bilansa iznosi 65 mlrd. dinara što je posledica upravo agresivne naplate dividendi, bolje naplate poreza i ušteda na kamatama i subvencijama.
EBRD:Državna preduzeća pod uticajem POLITIKE, želimo da izađemo iz Komercijalne banke
Ciljevi i operacije preduzeća u državnom vlasništvu često su pod uticajem političkih faktora, što utiče da njihove performanse budu slabije od konkurencije u privatnom sektoru.Takva preduzeća zahtevaju finansijsku podršku države ili pružaju usluge slabog kvaliteta - navodi EBRD na pitanje zašto želi da izađe iz vlasništva "Komercijalne banke".
Kako je odgovoreno, EBRD podržava privatizaciju ili komercijalizaciju državnih preduzeća, jer obe ove aktivnosti ako su sprovedene kako treba i transparentno, mogu doprineti unapređenju korporativnog upravljanja, finansijskim rezultatima i boljem kvalitetu usluga.
U vlasništvu države je 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poseduje 24,43 odsto kapitala, a Fond IFC 10,15 odsto.
Očekuje se da finansijski savetnik, francuski Lazard, do kraja juna predložiti najbolju moguću strategiju i način prodaje akcija Komercijalne banke.
EBRD ima put opciju u Komercijalnoj banci. To je mehanizam koji obavezuje državu da otkupi akcije EBRD i ostalih inostranih akcionara po unapred dogovorenoj ceni od oko 240 miliona evra, ukoliko država ne pokrene privatizaciju ili EBRD nije zadovoljan privatizacijom.
EBRD je Komercijalnu dokapitalizovao u dva maha, 2006. sa 70 miliona evra, a posle nekoliko godina sa još 50 miliona evra.
Ministarstvo finansija za "BLIC BIZNIS": Tender za "KOMERCIJALNU BANKU" krajem maja ili prve nedelje
Prodaja "Komercijalne banke" sve je bliža, a resorno Ministarstvo finansija koje vodi postupak privatizacije, otkriva za “Blic Biznis” nove detalje postupka nalaženja strateškog partnera za banku u kojoj je država najveći pojedinačni akcionar.
"Tender za pronalaženje strateškog partnera Komercijalnoj banci biće raspisan u poslednjoj nedelji maja, najkasnije u prvoj nedelji juna. Investicioni savetnik Lazard i dalje radi analizu i priprema potrebnu dokumentaciju kako bi državi ukazali na najbolje moguće opcije. Konačno rešenje savetnika očekujemo krajem aprila, početkom maja, a privatizacija bi trebalo da bude završena do kraja godine - ocenili su u Ministarstvu finansija.
Tržišna vrednost "Komercijalne banke" danas je na Beogradskoj berzi oko 400 miliona evra. U zlatna vremena, pre početka finansijske krize 2008. banka je vredela dve milijarde evra. Kada je u pitanju stabilnost poslovanja, banku karakteriše natprosečna likvidnost i kapitalizovanost. O tome govori pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je veći od 29 odsto i značajno je iznad regulatornog limita koji propisuje Narodna banka Srbije
Za kupovinu "Komercijalne banke" zainteresovana su najmanje tri strateška investitora i dva fonda čiji je poslovni rezon da preuzmu i unaprede banku, a potom je preprodaju.
- Strateški partneri bi banku uvukli u svoj sistem i verovatno na duži rok ostali njeni vlasnici. S druge strane, interesovanja za kupovinu banke su pokazala i dva takozvana “private equity fonda” čiji je poslovni rezon da preduzeće preuzmu, zatim da ga unaprede, podignu mu tržišnu vrednost i potom preprodaju po višoj ceni - kaže izvor “Blica”, dodajući da među potencijalnim zainteresovanim kupcima ima i stranih i domaćih pravnih lica.
|
