Poslednjih godina kamatne stope su pale na najniži nivo u istoriji, zbog čega je oročena štednja postala potpuno neisplativa, pogotovu ako se radi o devizama. Na sreću, danas postoje mnogi finansijski proizvodi koji omogućuju ostvarivanje višeg prinosa uz praktično isti rizik.

Kada je u pitanju američki dolar, na platformama online brokera koji nude trgovanje na valutnom tržištu upravo je američka valuta trenutno „najisplativija” za posedovanje, bar od sigurnih svetskih valuta. Naime, zbog nešto bolje situacije u SAD-u, američka centralna banka referentne kamatne stope drži na osetno višem nivou od evropske centralne banke, britanske, švajcarske, japanske itd. Zbog toga su i prekonoćne kamatne stope na kupovinu dolara trenutno pozitivne.Kod brokerskih kuća, na valutnom paru EUR/USD, ako se sa evrima kupuje dolar, kamatna stopa trenutno iznosi 2,17 odsto na godišnjem nivou. Obračunava se na dnevnoj bazi, te nema minimalnog perioda na koji se mora blokirati novac kao kod oročenja. Ako kamatne stope u SAD-u nastave rasti, a u Evropi ostanu na istom nivou, kamate koje se trenutno daju na dolare bi mogle čak i nastaviti da rastu.

"Carry trade" jedna je od najpopularnijih strategija među velikim institucionalnim investitorima kao što su banke. Zlatno doba korišćenja ove strategije je bilo pre finansijske krize 2007. Tada je u jednom trenutku kamatna stopa na zajam japanskih jena bila približno 1 odsto, a kamatna stopa koja se dobijala za posedovanje australijskog dolara je iznosila čak 7 odsto. To znači da su svi oni koji su na valutnom paru AUD/JPY imali otvorenu kupovnu poziciju godišnje dobijali 6 odsto kamate.Isplativost posedovanja australijskog dolara je dovodila do sve većeg interesa kupaca, pa je ta valuta godinama jačala u odnosu na ostale valute. U odnosu na japanski jen je od 2000. do 2007. godine australijski dolar ojačao gotovo 100 odsto. To znači da su svi oni koji su preko brokerskih platformi kupovali australijski dolar, tih godina više profitirali na jačanju te valute nego na samim kamatama.

Danas se nešto slično, doduše u manjoj meeri, događa sa američkim dolarom. Naime, kamatne stope na dolar su sada više nego na sve ostale najtrgovanije valute na svetu, pa se tu valutu više isplati posedovati nego druge.

Na temelju toga se može očekivati da će u idućim godinama interes za posedovanjem dolara biti veći od interesa za ostalim valutama, a to u pravilu dovodi do njegovog jačanja.

Pri tome bi oni koji poseduju dolare mogli više profitirati na jačanju te valute nago na samoj kamati koja se svaki dan skuplja na kupovnim pozicijama na USD.

Iako je prilikom sporazumnog raskida ugovora sa PKB radnicima u pisanoj formi garantovano da će nastaviti sa radom posle privatizacije kod novog poslodavca, Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ugovor o radu nije obnovljen za njih 300, a postoji mogućnost da ista sudbinu zadesi još toliko zaposlenih.

Redakciji lista "Danas" naime, javilo se nekoliko radnika PKB koji tvrde da su ostali bez posla i da ih je država kao bivši poslodavac dovela u zabunu."Kada je već bilo poznato da je imovina PKB prodata Al Dahri, sa svim zaposlenima su raskinuti ugovori o radu na neodređeno vreme i isplaćene otpremnine kako je zakonski regulisano. Međutim, u sporazumnom raskidu ugovora je navedeno da će svi nastaviti rad nakon privatizacije kod novog kupca. Tako je svih 1.700 zaposlenih potpisalo ugovore na određeno vreme. Za stalno je primljeno svega nekoliko direktora. Deo nas je potpisao ugovore na pet meseci. Oni su nedavno istekli a novi nam nisu ponuđeni, tako da smo ostali bez posla", kažu radnici koji su želeli da ostanu anonimni.Oni tvrde da ih je država dovela u zabunu jer im je obećala da će zadržati radna mesta, ali da do toga nije došlo."Reč je o klasičnoj obmani. Država kao poslodavac nije bila iskrena sa nama. Da nam je rečeno da Vlada Srbije ne može garantovati da ćemo biti zaposleni na duže staze kod novog vlasnika, većina nas bi samo uzela otpremnine, tražila novi posao a ne umesto toga potpisala ugovor na svega pet meseci. Svesno smo prevareni, iskorišćeni da za novog poslodavca obavimo tekuće neophodne poslove na dobrima PKB a čim smo sa tim završili, postali smo prekobrojni. Ista sudbina sada čeka još oko 300 radnika kojima ističu tromesečni ugovori. Dodatni problem je da zbog načina na koji smo obmanuti nemamo pravo ni na naknade u Republičkom zavodu za zapošljavanje", navode bivši radnici PKB.

Ističu da je za manje od šest meseci koliko upravlja preduzećem, novi poslodavac ugasio proizvodnju voća i povrća, fabriku stočne hrane i farmu koka nosilja, što je, kako smatraju, pouzdan znak da nakon isteka od tri godine, koliko iznosi zakonski rok da se Al Dahra bavi osnovnom delatnošću, poljoprivredne proizvodnje više neće biti.Sumnjaju da će na prostoru koje danas zauzima PKB biti izgrađen šoping-mol ili poslovno-stambeni kompleks. Radnici najavljuju da razmišljaju i o tužbama pred nadležnim sudovima jer smatraju da ih je država namerno obmanula i oštetila.

"Očajni smo jer među nama ima dosta samohranih roditelja i spremni smo vodimo borbu za naša radna mesta", navode radnici kojima nisu produženi ugovori.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže da je privatizacija PKB izvedena na veoma nespretan način, što je izazvalo probleme sa kojima se sada suočavaju zaposleni.

"Država je napravila više grešaka u koracima prilikom tog procesa. Između ostalog, PKB-u je vraćen u status društvenog preduzeća kako bi zakonski mogla da se izvede prodaja njegove imovine Al Dahri. U tom slučaju radnici imaju pravo na deo imovine preduzeća to jest akcije, što nije sprovedeno. Onda je došlo do nelogične situacije da se istovremeno ljudi otpuštaju iz preduzeća ali i da potpisuju nove ugovore o radu. Neki od tih ugovora nisu produženi a ti radnici sada nemaju pravo na naknade Republičkog zavoda za zapošljavanje, jer su već dobili otpremnine. Dakle, postoji niz nelogičnosti i dilema da li su se radnje preduzete u privatizaciji odvijale na ispravan način, što će dati priliku radnicima da ulože tužbe i pred sudom dokažu da su oštećeni. Svakako je privatizaciju trebalo izvesti tako da se sadašnji problemi izbegnu – navodi naš sagovornik.Podatak da Al Dahra gasi određene proizvodne sektore u preduzeću Savić vidi kao želju kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da se u budućnosti bavi samo zemljoradnjom dok će ostale delatnosti PKB zanemariti.

Podsećanja radi, u septembru prošle godine kompanija Al Dahra sa sedištem u Irigu (ćerka firma Al Dahre iz Emirata) kupila je najveći deo imovine PKB, uključujući i 17.000 hektara oranica, za nešto više od 105 miliona evra.

Beograd -- Narodna banka (NBS) danas je saopštila da ostaje pri proceni da će rast BDP-a biti 3,5 odsto, a da će inflacija i u naredne dve godine ostati niska i stabilna.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je na predstavljanju izveštaja o inflaciji kazala da će monetarna politika i dalje biti predvidljiva i dosledna u održavanju niske i stabilne inflacije u srednjem roku.

Ona je kazala da je međugodišnji rast potrošačkih cena u aprilu bio 3,1 odsto, uglavnom usled poskupljenja povrća i prošlogodišnje niske baze.U narednim godinama centralna banka očekuje, kako je dodala, ubrzanje rasta BDP-a na četiri odsto i to na održivim osnovama, čemu doprinosi očuvana makroekonomska stabilnost.

"Ekonomski program daje snažne rezultate što se odražava na kreditni rejting zemlje i sniženje premije rizika", rekla je Tabakovićeva i istakla da se nada da će to potvrditi i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su u poseti Srbiji.

Navela je da su krajem aprila bruto inostrane investicije u Srbiji iznosile 1,2 milijarde evra i za 14 odsto bile veće nego u istom periodu prošle godine.

"Srbija je zemlja u kojoj se lakše posluje i lakše nalazi posao, u kojoj životni standard raste na održivim osnovama. Potreban je nastavak strukturnih reformi, koje će podržati ekonomski rast, investicije, profitabilnost i zaposlenost", rekla je Tabakovićeva.