Zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija koja je u stečaju ponovo je ponuđena na prodaju javnim nadmetanjem, i to po početnoj ceni od 800 miliona dinara. Za depozit je neophodno izdvojiti 762.706.271,41 dinara.

Inače, ovo je peta prodaja nekadašnjeg farmaceutskog giganta, a cena je sa 1,2 milijarde dinara umanjena na sadašnjih 800 miliona.

Kako je za eKapiju rekao Radovan Savić, stečajni upravnik Jugoremedije, zainteresovanih za kupovinu fabrike ima, ali bilo ih je i ranije, pa se prodaja nije realizovala.

- Nadam se da će ovog puta biti drugačije, imamo ozbiljnog kandidata za kupovinu Jugoremedije, ali dok neko ne otkupi prodajnu dokumentaciju, ne možemo ništa da prognoziramo. Početna cena je sada snižena na 800 miliona, to je ono koliko stečajni upravnik može da spusti, jer ne može da ide ispod depozita. Zaista se nadamo da će se ovog puta nešto desiti - kaže Savić za naš portal.

A dok traži novog vlasnika, situacija u fabrici je sve lošija.

- Vreme prolazi, fabrika ne radi i sve je u lošijem stanju. Što se duže bude čekalo, biće sve gore, toga i kupci moraju da budu svesni. Situacija je sada znatno lošija u odnosu na onu od pre šest meseci, prostorije fabrike propadaju - kaže Savić.

Kao i prethodnih puta, predmet prodaje je industrijski kompleks - fabrika lekova u Zrenjaninu. Uz fabriku lekova prodaje se i pripadajuća oprema, jednosoban stan u Zrenjaninu, intelektualna svojina - 24 žiga, motorna vozila, inventar i zalihe.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje zakazano je za 24. jun u 12 časova u Zrenjaninu.

Srbija će svoje rezerve zlata sa postojećih 20 tona do kraja ove godine povećati na 30, a potom, u narednih godinu i po na čak 50 tona, pišu danas Večernje novosti.

List navodi da je ova dinamika praktično utvrđena posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Prema informacijama Novosti, predsednik Vučić je tokom razgovora pokrenuo i temu kupovine plemenitog metala, a sagovornici iz MMF su mu preneli da oni nemaju ništa protiv toga, ako se to uklapa u strategiju Srbije o povećanju deviznih rezervi.

Odmah posle sastanka, navodi list pozivajući se na neimenovane izvore, predsednik Vučić je pozvao guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i ministra finansija Sinišu Malog i "dao im zadatak: Kupujte zlato, Srbija mora da bude sigurna".

Prema trenutnim podacima NBS, devizne rezerve centralne banke iznose 11 mlrd EUR. Srbija najviše sredstava čuva u hartijama od vrednosti (više od šest milijardi evra) i gotovini i depozitima u inostranstvu (više od četiri milijarde evra), dok je u zlatnim polugama 20 tona, vrednih 767 mil EUR, dodaju Novosti.

Beograd -- Operater Aerodroma „Nikola Telsa“ Vansi erports razmatra povećanje udela u velikoj grupaciji Aerodromi Pariza (ADP), koja upravlja zagrebačkim aerodromom.
Francuska vlada poseduje 50,6 odsto udela u toj kompaniji i spremna je da proda sve svoje akcije.

Prema izveštajima, više grupacija je već izrazilo interesovanje za kupovinu državnog udela. Međutim, izgleda da je Vansi favorit, jer već poseduje osam procenata akcija ADP-a, preneo je portal Exyuaviation.
Vlasništvo nad ADP-om bi Vansiju obezbedilo dugoročan priliv prihoda od godišnje takse, jer će ta grupacija izgubiti većinu od svojih 5,3 milijarde evra prihoda koji potiču iz poslovanja u Francuskoj, gde joj koncesije ističu u narednih 15 godina.

Potencijalna transakcija dovodi susedne aerodrome u Beogradu i Zagrebu u interesantnu poziciju.

Naime, Vansi je saopštio da će srpska prestonica služiti kao čvorište u jugoistočnoj Evropi, geografskoj oblasti u kojoj nije poslovao u prošlosti.

S druge strane, ADP je jedan od dva najveća deoničara u konzorcijumu koji upravlja zagrebačkim aerodromom, a opisao ga je kao „strateški kapital“ u svom portfoliju aerodroma širom sveta. Štaviše, planira da pretvori zagrebački aerodrom u regionalno čvorište u narednim godinama.

ADP upravlja sa 23 aerodroma širom sveta, koji opslužuju 240 miliona putnika godišnje.

Vansi upravlja sa 45 aerodroma u 12 zemalja i sada je drugi po veličini operater na svetu.

Komercijalna banka je stabilizovala poslovanje, reći će svi poznavaoci prilika u bankarskom sektoru. Otuda se spoljni posmatrač s razlogom pita čemu insistiranje države kao najvećeg akcionara, dežurnog šerifa MMF-a i manjinskog akcionara EBRD, da ova banka, koja uskoro proslavlja pola veka rada, promeni vlasnika.

Ako je koncesija za beogradski aerodrom „Nikola Tesla” proglašena za evropsku transakciju godine u 2018. u kategoriji aerodroma, onda bi očekivana transakcija za Komercijalnu banku trebalo da bude transakcija 2019. godine na evropskoj bankarskoj mapi.

Ovo je, naravno, samo mršav pokušaj analogije zasnovan na činjenici da je u oba slučaja baš francuska konsultantska kuća Lazard finansijski savjetnik, ali nije tajna da vlasnici ove domaće banke očekuju, iz različitih motiva, dobar dil i da je lista kandidata za ovu „udavaču” već sad prilično duga.Ima, međutim, više otvorenih pitanja koja su se u javnosti postavljala: zašto Vlada Srbije želi da proda „porodičnu srebrninu”, što ova banka definitivno jeste? Zašto EBRD koji je kao značkica na reveru bio garant korporativnog upravljanja, želi da izađe iz vlasništva banke? Zašto MMF, pa i Fiskalni savet, insistiraju da se ova prodaja što pre dogodi, kad je lista argumenata protiv izlaska države iz vlasništva prilično duga i ozbiljna, piše Nova ekonomija.

Od savetnika se očekuje da posle detaljne analize prilika na tržištu, različitih modela privatizacije i analize konkurencije na tržištu, uskoro predloži najbolju moguću strategiju i način prodaje akcija Komercijalne banke u vlasništvu države sa ciljem izbora pouzdanog partnera i maksimizacije efekata od prodaje kapitala.Između redova, ovo znači da se banka neće prodavati na javnom tenderu već možda u direktnim pregovorima sa tzv. strateškim investitorom.

To dodatno jača političku dimenziju prodaje, koja se ogleda u pitanju kom investitoru vlada Ane Brnabić želi širom da otvori vrata za zauzimanje značajnog tržišnog kolača. Zasad su što javno, što nominacijom medija, interesovanje za ovu banku pokazali Rajfajzen banka, investicioni fond Ripplewood Advisors u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa, neimenovana turska banka, pa i vlasnik MK grupe Miodrag Kostić. "Blic Biznis" je nedavno pisao o jednoj domaćoj kompaniji koja je posebno zainteresovana za kupovinu Komercijalne banke.U vlasništvu države je 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poseduje 24,43 odsto kapitala, a Fond IFC 10,15 odsto. Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Akcijski kapital od 335,4 miliona eura i ukupni kapital od 519,1 milion eura svrstava je u top pet banaka na tržištu Republike Srbije.

„Ideja nam je da država izlazi iz onih djelatnosti gdje nema potrebe da bude”, kazao je ministar finansija Siniša Mali. Da li država zaista dragovoljno želi da izađe iz vlasništva, ili pod pritiskom MMF, tek Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument), koji je potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom, objava tendera za Komercijalnu banku očekuje se do kraja juna ove godine. Ugovor sa novim strateškim partnerom za Komercijalnu banku trebalo bi da bude potpisan do kraja 2019.Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić je jedan od onih koji ne kriju da je za prodaju banke. „U zemlji gdje postoji korupcija, bolje je privatizovati banke. Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka”, smatra on.

Na pitanje da li misli da li je Vlada Srbije iskreno za prodaju, on kaže za „Novu ekonomiju” da „nije siguran” da postoji definitivna spremnost za privatizaciju Komercijalne banke, jer je država već jednom 2015. angažovala savjetnika i da smo takođe imali tu obavezu prema MMF-u, ali do privatizacije nije došlo.

Komentara: 0