Srbija se više ne nalazi na "crnoj listi" FATF potvrđeno je za "Blic Biznis" u Minstarstvu finansija.

Na plenarnoj Skupštini FATF procenjeno je da su ispunjeni svi zahtevi kada je reč o borbi protiv pranja novca i terorizma.

Konkretno, skidanje sa ove liste znači da naša zemlja ispunjava uslove za otvaranje još jednog, važnog poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU.

Kako je "Blic Biznis" pisao pre neki dan, 17. juna je počelo petodnevno plenarno zasedanje Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF) na kome je odlučeno da li Srbija i dalje predstavlja rizik za međunarodni finansijski sistem.

A, kako je Srbija dospela na ovu listu?

Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) donelo je međunarodne standarde u ovoj oblasti 2012. godine, a Srbija se obavezala na njihovu primenu. Zvaničnici do sada nisu mnogo pričali na ovu temu. Premijerka Ana Brnabić svojevremeno je za Insajder rekla da je odluka FATF politički motivisana i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kome je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti.Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković tada je ponudila drugačije obrazloženje, tvrdeći da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u "slučaju Šarić".

Na listi FATF Srbija se prvi put našla u februaru prošle godine. U međuvremenu su bile dve revizije, u junu i u oktobru. Naše vlasti su tvrdile da su ispunjene sve preporuke FATF, ali je Srbija i dalje ostala na listi jer kako su tvrdili u FATF "nisu otklonjeni svi strateški nedostaci u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma".

Tada je u izveštaju ocenjeno da bi Srbija trebalo da primenjuje mehanizme sprečavanja pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma u odnosu na advokate i da pruži dokaze da se primenjuju sankcije u ovim prestupima.

Beograd -- U narednom periodu biće raspisani javni pozivi za privatizaciju Laste, Petrohemije, Jat Tehnike i Jat apartmana.Kako navodi državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, biće raspisani i pozivi za druga preduzeća za koje se jave potencijalni kupci.

Stevanović je za TV Prva rekao da će tender biti raspisan za 15 do 20 preduzeća iz privatizacionog portfelja, onda kad se za njih pojave zainteresovani investitori.Prema njegovim rečima, u proteklih nekoliko godina, privatizacioni portfelj od oko 560 preduzeća, sveden je na 85 - 86 preduzeća.

"Meni je drago što sa aspekta Ministarstva privrede, privatizacija nije više tema broj jedan. Sada smo počeli da pričamo o nekim drugim stvarima i da budemo malo više kreativni", rekao je Stevanović.

Kako je objasnio, za oko 30 preduzeća trenutno nije moguće objaviti javni poziv, jer se vode sudski procesi, postoje imovinski ili drugi problemi.

"U portfelju imamo i 11 banja za koje očekujemo da ćemo uskoro početi sa objavljivanjem javnih poziva za privatizaciju. Imamo i desetak preduzeća na Kosovu i Metohiji, a njihovo resenje će biti deo opšteg rešenja i konsenzusa oko KiM", rekao je Stevanović.

Ukupna neto dobit 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija u prvih devet meseci 2018. bila je nešto veća od 12 milijardi dinara, u prva tri meseca ove godine već iznosi oko devet milijardi dinara.

"Najviše su prihodovali Srbija gas i EPS. Taj rezulat je oko 5 milijardi dinara. Odmah iza njih su Skijališta Srbije i Pošta", navodi Stevanović.