Investicioni fond "Riplud advajzers" čiji je vlasnik ugledni američki biznismen Tim Kolins, vrlo lako bi mogao da uđe u kupovinu "Komercijalne banke" zajedno sa domaćim investitorima, saznaje "Blic Biznis".

Ovaj američki fond, čiji je vlasnik prošle godine posetio Beograd u društvu bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija, slovio je za ozbiljnog potencijalnog kupca Komercijalne banke još od prvih zvaničnih najava o njenoj prodaji. Kako saznaje "Blic Biznis", sada kada se priča o privatizaciji ozbiljno zahuhtala, Kolins je i dalje ostao ozbiljan igrač, ali ne i investitor koji bi u kupovini Komercijalne banke nastupio samostalno.

"Ovaj američki investitor ušao bi u privatizaciju banke zajedno sa vrlo ozbiljnim domaćim investitorima koji imaju iskustvo u bankarskom sektoru. Kao takav "duo" danas slove za vrlo ozbiljnog potencijalnog kupca Komercijalne banke, ako ne i najozbiljnijeg", kaže naš izvor.
Tim Kolins, inače, važi za uglednog biznismena u SAD. Bio je član upravnog odbora Siti banke i član Trilateralne komisije.

Prva faza privatizacije Komercijalne banke i prikupljanje pisama o zainteresovanosti je završeno. Ministar Siniša Mali je otkrio da je sedam investitora zainteresovano za ovu banku u kojoj je država vlasnik oko 42 odsto kapitala.
"Ti investitori sada će ući u knjige Komercijalne banke, pogledaće, sagledaće i nakon toga daće ponudu. Ja očekujem uspešan završetak tog procesa do kraja godine, kao što smo i planirali", rekao je Mali pre nekoliko dana.Stučnjaci istovremeno ukazuju da nekoliko vrlo važnih faktora utiče na cenu "Komercijalne banke", od toga šta banka prodaje, do cene po kojoj se banke prodaju u regionu i poslovanja Komercijalne banke.

Branislav Jorgić vlasnik istoimene brokerske kuće koji više decenija radi na domaćem tržištu kapitala, kaže da je predmet prodaje poslovanje Komercijalne banke u Srbiji, ali i deo njenog poslovanja u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Na prodaju, je kako tvrdi i ime banke, kao i razgranata mreža."Trenutna tržišna cena akcije Komercijalne banke na berzi je oko 2.700 dinara što govori da banka na tržištu vredi 385 miliona evra. Njena knjigovodstvena cena je 560 miliona evra, a banke su u regionu prodavane po ceni od 80 do 90 odsto knjigovodstvene vrednosti. Komercijalna banka je pritom treća po veličini aktive u Srbiji. Prošle godine je ostvarila više od 70 miliona evra profita, ali je u prethodnom periodu akumulirala gubitke. Treba reći i da je država preuzela obavezu da otkupi 41 odsto akcija stranih akcionara u Komercijalnoj banci za 252 miliona evra. Praktično, kada se sve to sagleda, minimalna zadovoljavajuća cena za 100 odsto banke bila bi 560 miliona evra", ocenio je Jorgić za "Blic Biznis" i dodao da bi u tom slučaju država za svoj paket dobila 235 miliona.Republika Srbija u Komercijalnoj ima 41,74 odsto akcija, EBRD 24,43 odsto. Ostalih 20 odsto takođe je u vlasništvu međunarodnih finansijskih institucija. EBRD je u vlasničku strukturu Komercijalne banke ušao 2006.

Potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) Vladislav Lalić izjavio je da se reforme u Srbiji ne dešavaju onom brzinom i širinom koju preporučuje FIC, ali je najavio obnovu rada Radne grupe sa Vladom Srbije.

"S jedne strane pozdravljamo konsolidaciju deficita i fiskalnu stabilnost, nisku inflaciju… ali smatramo da reforme moraju da idu brže i da moraju da imaju širi obuhvat jer je to jedini način da se poveća ekonomski rast ili da se makar održi na sadašnjem nivou", rekao je Lalić u intervjuu za Nedeljnik.
On je rekao da FIC pre svega podržava održivu fiskalnu konsolidaciju u okviru koje se zalaže za korporativizaciju javnih preduzeća kao preduslov njihove privatizacije.

Odgovarajući na pitanja Lalić je objasnio da su stranim investitorima važna javna preduzeća jer investitori imaju poslovnu saradnju s njima, koja mora da se odvija na predvidljiv način.

Druga stvar, kaže Lalić, je da se javne konsultacije obavljaju na način koji ne dozvoljava FIC da na pravi način da sugestije.On je istovremeno odbacio navode da je Savet stranih investitora lobistička grupa, kao i da su strani investitori povlašćeni."Nedopustivo je da FIC dobije predlog jednog zakona sa zahtevom da na njega damo sugestije i primedbe u roku tri do pet dana. Otvoreno govorim, treba nam dovoljno vremena da možemo da damo kompetentan odgovor. To je bila jedna od naših glavnih sugestija partnerima u Vladi", rekao je on.

Na opasku da je "partnerski odnos" između Saveta i Vlade "malo zaribao u poslednje vreme", Lalić je rekao da može da se složi sa tim.

"I mi smo u poslednjoj Beloj knjizi na to ukazali našim partnerima iz države. Rekli smo da zajednička Radna grupa koja je osnovana pre dve godine nije dala željene rezultate, da dinamika rada te grupe nije poprimila tempo kakav smo mi priželjkivali", rekao je Lalić.Prema njegovim rečima, ideja zajedničke Radne grupe FIC-a i države bila je da se lakše i efikasnije sprovedu promene u osam oblasti koje su strani investitori identifikovali kao prioritete.

"Postigli smo jasan dogovor da će rad Grupe ići uzlaznom putanjom. Verujemo, a ima i naznaka, da taj rad ide u dobrom pravcu i da će biti bolji rezultat", rekao je on.

London -- Ministar finansija Siniša Mali boravi u jednodnevnoj poseti Londonu, gde je učestvovao na Blumbergovom Forumu o razvoju novih tržišta i perspektivama u 2019.
On je bio učesnik panela o izazovima sa kojima se susreću zemlje u razvoju.

Siniša Mali je istakao da su se sagovornici na panelu složili da je najveći izazov danas kako da ekonomije nastave da rastu."Mi smo prošle nedelje imali najuspešniju emisiju obveznica ikada, ovde na Londonskoj berzi, gde smo dobili nikada jeftiniji novac, a kojim smo vratili stare dolarske dugove. Upravo sam na tom primeru pokazao sagovornicima na forumu koliko je naša ekonomija ojačala u poslednjih nekoliko godina. Svi smo se složili da je upravo najveći izazov kako da naše ekonomije nastave da rastu", istakao je ministar finansija.

On je dodao da je u tom smislu veoma važan upravo veliki investicioni paket, koji je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nedavno najavio.

"Tu će se naći projekti koje ćemo sprovoditi u naredne tri do četiri godine, a koji će se bazirati na ulaganju u neophodnu infrastrukturu. To su vodovod i kanalizacija, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, završetak i asfaltiranje lokalnih i regionalnih puteva, završetak mreže autoputeva, završetak mreže železničkih pruga u Srbiji, kao i izgradnja beogradskog metroa i Nacionalnog stadiona. Za te projekte želimo da obezbedimo finansiranje, a oni treba da budu kičma našeg rasta u narednom periodu. Sa rastom javnih investicija, i sa nikada većim prilivom stranih direktnih investicija, pravimo osnovu za dalji rast ekonomije. To znači i više novca u budžetu i veće plate i penzije. To je najzdravi, najbolji i jedini put razvoja srpske ekonomije u budućnosti", zaključio je Siniša Mali.
Puteve sira delegacija je završila u mestu Dunasentbenedek, gde su obišli farmu krava i probali tamošnje sireve, navodi se u saopštenju.

Između pet i deset milijardi evra - toliko bi trebalo da bude vredan novi investicioni ciklus u zemlji, čije je pokretanje predsednik Srbije najavio.Trebalo bi da bude završen za četiri ili pet godina, a bazirao bi se na kapitalnim infrastrukturnim projektima.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže za RTS da tamo gde je razvijena infrastruktura, da tamo dolaze i investitori.Marko Čadež je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da je Srbija u proteklih deset godina morala prvo da dođe do stabilne ekonomske situacije u kojoj ima sredstva, da bi sa partnerima iz EU mogli da se rade veliki infrastrukturni projekti.

"Borili smo se sa drugim izazovima ranije - kako da smanjimo javni dug, kako da smanjimo broj nezaposlenih. To su stvari koje ste prvo morali da rešite da bi se stvorili uslovi da imate novac, kao što ga sada ima u budžetu, da možete da izdvajate za velike investicione projekte", naveo je Čadež.

Čadež je istakao da se, kada su poplave u pitanju, pokazuje koliko decenija unazad je Srbiji falilo takvo veće investiciono ulaganje u infrastrukturu.

"To nisu samo auto-putevi, nije samo strujna mreža. To je i kanalizacija, kolektori i prečistači za vodu. To je čitav niz koji omogućava da normalno možete da funkcionišete. Tamo gde je infrastruktura razvijena, tamo su fabrike i došle. Osamdeset posto od 200 fabrika koje su otvorene u protekle dve godine u Srbiji je uz glavne koridore, sa razvijenom mrežom lokalnih puteva, digitalnim mrežama, uz sve ono što je potrebno investitoru", istakao je čadež.

Beograd -- Promet na Beogradskoj berzi nagoveštava početak sezone letnjih godišnjih odmora, kada investiciona aktivnost po pravilu opada.BELEX indeksi umereno napredovali. Ukupan promet na trgovanju iznosio je 3,6 miliona dinara (30,5 hiljada evra).

Indeks najlikvidnijih akcija, BELEX15, zabeležio je dobitak od četvrtinu procenta i zaključio trgovanje na nivou od 722,28 poena, a za toliko je ojačao i BELEXlajn, koji se popeo na 1.542,8 poena.Od akcija kojima se danas trgovalo, najveći promet je ostvarila Najftna industrija Srbijem, u iznosu od 2,2 miliona dinara po prosečnoj ceni od 688 dinara, nižoj za 0,3 posto nego na prethodnom trgovanju.

Proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna je ojačalo za 0,8 procenata na 5.500 dinara, uz realizaciju od oko 0,4 miliona dinara, a Energoprojekt industrija se zadržala na 2.700 dinara, uz trgovanje vredno 0,3 miliona dinara.

Dobitnik dana je bilo "Dunav osiguranje", sa skokom cene od 4,5 odsto na 1.800 dinara, uz promet od četvrt miliona dinara, a na listi dobitnika se našlo i preduzeće Hempro za spoljnu i unutrašnju trgovinu, s rastom vrednosti akcije od 0,8 posto na 520 dinara i prometom od 0,2 miliona dinara.

Na "zelenoj" teritoriji su trgovački dan završila oba tipa akcija Komercijalne banke, mada uz neveliko trgovanje. Cena preferencijalne akcije te bankarske kuće je porasla za 4,4 procenta na 1.150 dinara, a obična akcija je zaključena s dobitkom od 1,5 posto na nivou od 2.740 dinara.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija imali udeo od 28,89 odsto, pri čemu u kupovini nisu učestvovali, a u prodaji su ostvarili udeo od 57,79 odsto.

Na Berzi danas nije trgovano državnim dužničkim hartijama.

Komentari0Čitajte
Poš