U Kompaniji Tigar Obuća a.d. danas je dogovoren izvoz srpskog gumenog opanka za tržište Japana, a preko te azijske zemlje, iz Pirota će dalje put sveta opanak svoje kupce dobiti u Americi, ali i u Tajvanu, Vijetnamu, Koreji...

Nakon što je prošle nedelje Kompanija Tigar ugovorila proizvodnju i isporuku zaštitnih vatrogasnih čizama namenjenih jedinicama za vanredne situacije NATO, srpski gumeni opanak osvaja Japan, odakle će se dalje prodavati kupcima širom sveta.

Generalni direktor Tigar Obuće a.d. Vladimir Ilić kaže da je ta kompanija prošle godine izvezla manju test količinu u Japan, a da je zatim, srpski gumeni opanak doživeo "bum" među ljubiteljima mode, koji su najčešći kupci ovog srpskog brenda.

- Naročito je naš opanak popularan u modnom svetu. Imamo povećanje tražnje opanka na japanskom i na tržištu Dalekog istoka, a danas smo dogovorili i povećanje proizvodnje - kaže Ilić.

Prošle godine Tigar je izvezao 10.000 opanaka, a Japancima je najbitnije to što je reč o potpuno "hand made" proizvodu. Zbog novih ugovorenih poslova, svih 1.200 radnika radi u tri smene i to je, kaže Ilić, nada za fabriku da prevaziđe probleme iz prošlosti. Ilić najavljuje i "lansiranje" potpuno novog proizvoda ove kompanije, zaštitnih gumenih blokova namenjenih za odbranu od poplava.

U saradnji sa srpskom vojnom industrijom, kaže, dogovorena je proizvodnja gumenih protivpoplavnih blokova. Patent je poslat na analizu i odobrenje, a nakon toga, očekuje se da krene proizvodnja i izvoz.

Direktor sektora za uvoz u Japan u kompaniji Belgoutte Takuja Šimakava kaže da sa Tigrom sarađuje duže od decenije i da je srpski opanak popularan u Japanu, posebno među onima koji prate modne trendove.

- Počeli smo da lansiramo vaš proizvod i na druga tržišta, kao što su Tajvan, Vijetnam, Hong Kong, Koreja - kaže Šimakava.

Nedavano su kolege iz njegove kompanije u Americi na međunarodnom sajmu u Denveru, jednom od najvećih međunarodnih trgovinskih sajmova u svetu, predstavili srpski opanak Amerikancima.

- Prikazivali smo srpski proizvod. Nadamo se da mozemo da proširimo i uvedemo opanak ne samo na japansko tržište, nego i šire, u Evropu - rekao je Šimikava obilazeći fabričke hale Tigra.

Posebno su Japanci, ističe, oduševljeni malom verzijom opanka namenjenom deci.

Predstavnik Ambasade Japana u Beogradu Takahisa Kangava ukazuje da u poslednje vreme odnosi između Srbije i Japana postaju sve snažniji.

- Kako popularnost opanka u Japanu raste, tako se i veze između Japana i Srbije ojačavaju. Gumeni opanak je jedan od najpopularnijih proizvoda iz Srbije za koje su trenutno u Japanu zainteresovani.

Gradonačelnik Pirota istakao je važnost Fabrike obuće za taj grad, a sada kad je Tigar "oživeo" najvažnija je, kaže, podrška države kroz UPPR (unapred pripremljen plan reorganizacije). U tom trenutku će budućnost Tigra a.d., ističe, biti dobra i stabilna, a 1.200 radnih mesta će biti sačuvano.

Ekonomija evrozone će u drugom kvartalu ove godine iskusiti blagi pad, a privredni rast će, kako se očekuje, usporiti na 0,3% sa 0,4% u prvom kvartalu, prema proceni tri istraživačka instituta.

U trećem i četvrtom kvartalu, privredni rast evrozone će se vratiti na stopu od 0,4%, poručuju iz minhenskog instituta Ifo, ciriškog KOF-a i rimskog Istata u saopštenju koje je Ifo dostavio Tanjugu.

Razlog privremene slabosti u drugom kvartalu je industrijska proizvodnja, koja će, prema procenama instituta, pasti za 0,3% nakon iznenađujuće snažnog rasta od 0,9% u prvom kvartalu.

U trećem i četvrtom kvartalu, instituti očekuju rast industrijske proizvodnje od 0,3%.

Investicije će se u drugom kvartalu povećati za 0,3%, i za po 0,5% u trećem i četvrtom tromesečju. Privreda će takođe biti vođena privatnom potrošnjom, koja će u tri kvartala porasti za 0,3%, 0,4%, odnosno 0,4%.

Za čitavu 2019. godinu, to znači rast BDP-a evrozone od 1,3%, rast investicija od 3,5% i rast privatne potrošnje od 1,4%. Kvartalna inflacija će, kako procenjuju, verovatno biti 1,4%, 1,1% i 1,3%, a inflacija za celu godinu 1,3%, što je znatno ispod cilja Evropske centralne banke od 2,0%.

Predsednica Vlade Ana Brnabić i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković potpisale su danas protokol o saradnji na unapređenju digitalizacije u Srbiji. Istakle su da će to građanima omogućiti brže i kvalitetnije usluge u oblasti finansija.

- Ovim protokolom o saradnji na zajedničkom projektu E-Srbija, mi se još jednom posvećujemo tome da napravimo okruženje u kome ne pričamo više o javnoj upravi i administraciji, već o javnim uslugama - rekla je premijerka.

Podsetila je da je prioritet Vlade Srbije digitalizacija, a sa NBS uspešno rade već duže vreme na ovim projektima. Tako je u praksi zaživelo elektronsko plaćanje platnim karticama preko portala eUprave, uvođenje instant plaćanja, kao i uvođenje POS terminala na šaltere javne uprave od katastra do MUP-a. Dodala je da je uveden i regulatorni setboks za plaćanja, koji omogućava testiranje inovativnih načina plaćanja.

- U ovom trenutku, ako želite da testirate u Srbiji neki inovativni način plaćanja možete da se prijavite NBS, koja će vam dati odobrenje - rekla je ona i istakla da je to najveće ohrabrenje za domaće preduzetnike, inovatore, startap preduzeća i pokazuje koliko je zemlja otvorena za inovacije.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je naglasila je da je cilj protkola ozvaničenje dosadašnje saradnje, kao i želja da se pokaže da elektronski servisi nisu privliegija samo Vlade, već mora da bude pravo i mogućnost svih građana koji će ih koristiti.

- Elektronski servisi štede vreme i novac, omogućuju građanima da budu uključeni u savremeni svet. Nećemo ustuknuti u borbi protiv svih otpora novim servisima, koji se javljaju pri uvođenju svake novine. Vodili smo računa i o bezbednosti svakog servisa, kao i o zaštiti podataka - rekla je guvernerka.

Srbija je danas kupila za 5,1 milijardu dinara (43,7 mil EUR) 6,8% akcija Komercijalne banke od njena dva akcionara DEG i SVED fonda, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.

Kako preciziraju, država je od fondova iz Nemačke i Švedske kupila na Beogradskoj berzi ukupno 1.159.000 akcija po ceni od 4.447 dinara po akciji.

Dva fonda su zajedno posedovala 6,8% akcija Komercijalne banke, pri čemu je nemački DEG fond držao 4,5%.

U javnom pozivu za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za prodaju Komercijalne banke, država je navela da će kupiti akcije četiri velika akcionara, među kojima su, osim pomenutih, i EBRD sa udelom od 24,4% i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) sa 10,1% akcija.

Republika Srbija je najveći akcionar sa vlasničkim udelom 42% u kapitalu Komercijalne banke. Shodno ugovoru iz 2006. godine, stranim suvlasnicima Komercijalne banke je priznato pravo na aktiviranje takozvane put-opcije, koja podrazumeva obavezu države da, u slučaju da odustane od prodaje svog udela u toj banci, stranim partnerima isplati njihove udele vredne 252 mil EUR.

Održana je i sednica Tenderske komisije, koja prati sprovođenje postupka prodaje akcija u vlasništvu Srbije u Komercijalnoj banci a.d. Beograd, a nakon razmatranja svih pristiglih ponuda, utvrđeno je da je šest izjava o zainteresovanosti dostavljeno blagovremeno i da sadrže svu dokumentaciju predviđenu javnim pozivom.

Saglasno javnom pozivu za dostavljanje izjava o zainteresovanosti, koji je objavljen dana 31. maja, na prodaju se nude akcije Komercijalne banke a.d. Beograd koje predstavljaju ne manje od 50,1% ukupnog broja običnih akcija izdatih od banke, sa mogćnošću sticanja najviše 13.997.686 akcija, saopštilo je Ministarstvo finansija. To čini ukupno najviše 83,23 odsto ukupnog broja izdatih običnih akcija.

Učesnici koji ispunjavaju kvalifikacione kriterijume definisane u javnom pozivu biće informisani pisanim putem i pozvani da učestvuju daljem toku tenderskog postupka.