Karlovarské Minerální Vody (KMV), najveći distributer bezalkoholnih pića u Centralnoj Evropi, i PepsiCo Inc., globalni prozvođač hrane i pića koji posluje u više od 200 zemalja i teritorija širom sveta, dogovorili su zajedničko ulaganje, odnosno kupovinu 100% vlasništva u srpskoj kompaniji Knjaz Miloš, saopštila je kompanija PepsiCo.

Ova transakcija obuhvata kupovinu proizvodnih kapaciteta kompanije Knjaz Miloš u Srbiji, kao i dobro pozicionirane brendove kao što su Knjaz Miloš, Aqua Viva, Guarana, ReMix, Gusto, i dr. Transakcija će biti završena nakon procesa odobrenja od strane antimonopolskih komisija na tržištima Srbije i Crne Gore i očekuje se tokom trećeg kvartala 2019. godine.

Kompanija Knjaz Miloš, sa sedištem u Aranđelovcu, ima poslovnu istoriju dugu više od 200 godina i predstavlja jednog od najvećih proizvođača mineralne vode, bezalkoholnih i energetskih pića u Srbiji.

PepsiCo i KMV uspešno sarađuju u Centralnoj Evropi. Kompanija KMV je proizvođač i distributer PepsiCo portfolija pića u Češkoj Republici, Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj, kao i distributer PepsiCo portfolija grickalica u Češkoj Republici, Slovačkoj i Mađarskoj.

- Novi partnerski poduhvat potvrđuje zajedničku viziju o izgradnji održivog, dugoročnog poslovanja u regionu, koje će nam pružiti nove mogućnosti za rast i razvoj kompanije, kupaca i naših zaposlenih. Udruženim snagama portfolija KMV i Knjaza Miloša, obezbedićemo najvišu vrednost za kupce i potrošače - izjavio je Alessandro Pasquale, generalni direktor kompanije KMV.

- Partnerstvo kompanija PepsiCo i KMV je do sada bilo veoma uspešno i ova akvizicija predstavlja priliku za dodatni razvoj i jačanje našeg prisustva. Veoma smo zadovoljni što je KMV naš partner i u ovom poslovnom poduhvatu - istakao je Christophe Guille, Senior Vice President GM, Central Europe, Great Balkans & DACH PepsiCo.

Ekskluzivni finansijski savetnik kompanijama KMV i PepsiCo u ovoj transakciji je Raiffeisen Bank International AG, dok su pravni savetnici Clifford Chance i Janković Popović Mitić.

Dugo čekanje u redovima, pa onda pogrešno popunjen obrazac i ceo postupak ispočetka. Takav, dobro poznat scenario, polako postaje prošlost za Poresku upravu. Zahvaljujući razvitku digitalnih servisa, sve poreske prijave postale su elektronske, a još samo mali broj njih građani mogu da predaju u papiru.

Koliko rešavanje poreskih obaveza preko interneta donosi olakšice za sve, najbolje svedoči sledeći podatak.

- Od 2014 godine, mi smo primili 25 miliona poreskih prijava. Činjenica da su poreski obveznici 25 miliona puta morali da dođu u poresku upravu, govori dovoljno o tome. Možete da zamislite koja je to količina papira koja nije došla u poresku upravu - kaže za Prvu TV Saša Dulić, pomoćnik direktora Poreske uprave, Sektora za informacione i komunikacione tehnologije.

I baš zato je upravo 2014. godine digitalizacija polako uplivala i u poresku upravu. To danas daje rezultate, a razvijanje elektronskih servisa imalo je glavni cilj: eliminaciju potrebe ličnih dolazaka.

- Počeli smo s objedinjenom naplatom poreza i doprinosa po odbitku i to je bio praktično prvi veliki obavezni masovni elektronski servis u Srbiji. Danas sem objedinjene naplate sa kojom smo počeli, sve ostale poreske prijave mogu da se predaju elektronski. Za većinu tih prijava ja to i obavezno - kaže Dulić.

Od takve prakse postoji zapravo dvostruka korist. Rešavanje obaveza iz fotelje, ali i eliminisanje faktora ljudske greške.

- Dakle, broj grešaka koju su poresku obveznici ranije pravili, prilikom popunjavanja papirnog obrasca, pa onda još naš službenik prilikom unosa tog papirnog obrasca - toga više nema. Zato što više ne može da se preda neispravna prijava. Sistem sam proveri matematičko-logičke ispravnosti podataka unetih na obrascu - ističe Dulić.

Svetska banka je u novom, junskom Izveštaju "Globalne ekonomske perspektive" zadržala prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na 3,5 odsto za ovu godinu i na 4,0 procenta za naredne dve godine, kao što je predviđala i u januaru.

Istovremeno, prognoza globalnog rasta za 2019. godinu smanjena je za 0,3 procentna poena na 2,6 odsto, zbog, kako mse navodi, slabije međunarodne trgovinske aktivnosti i investicija na početku godine nego što se očekivalo.

U polugodišnjoj publikaciji, objavljenoj na zvaničnoj internet stranici Svetske banke, predviđa se postepeni opravak globalnog rasta na 2,8 odsto do 2021. godine, na bazi kontinuirano povoljnih globalnih uslova finansiranja i skromnog oporavka tržišta u usponu i ekonomija u razvoju.

Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, procenjuje se da će rast u 2019. godini ostati uglavnom stabilan, da će iznositi 3,5 posto, što je blagi pad u odnosu na prošlogodišnjih 3,9 procenata, ali da će se do 2021. godine vratiti na 3,9 odsto.

"Ova prognoza se temelji na premisi da politička stabilnost i političke neizvesnosti ostanu pod kontrolom. Investicije u infrastrukturu i privatna potrošnja pomoći će postizanju snažnog rasta u nekim ekonomijama (Severna Makedonija, Srbija, Kosovo*), dok će smanjenje javnih i privatnih investicija usporiti rast u drugim zemljama (Albanija, Crna Gora)", piše u Izveštaju.