Televizija Euronews dolazi u Srbiju, piše Blic, navodeći da je ugovor potpisan prošle nedelje i da će izvršni direktor te kuće Majkl Piter biti u delegaciji francuskog predsednika Emanuela Makrona koji danas stiže u Beograd.

Pozivajući se na neimenovane izvore, Blic navodi da su pregovori o početku emitovanja u Srbiji trajali gotovo godinu dana.

- Pre godinu dana smo počeli, a intenzivno smo pregovarali šest meseci i konačno smo se dogovorili. Euronews otvara regionalnu kancelariju u Beogradu - kaže izvor.

Isti izvor dodaje da su sve vreme dok su pregovori trajali samo tri osobe znale detalje, kako ništa ne bi "iscurilo".
Pozivajući se na diplomatske krugove, Blic piše da će u delegaciji francuskog predsednika biti i Majkl Piters.

Naslednici starih vlasnika u Srbiji potražuju više od 800 preduzeća, među kojima je i nekoliko rudnika.Pošto po zakonu preduzeća ne mogu fizički da budu vraćena, naslednici mogu da računaju na obeštećenja, koja bi trebalo da počnu 2012.

Prvo nepravosnažno rešenje o obeštećenju jednog preduzeća već doneto, ali u Agenciji za restituciju još ne mogu da daju detalje, pišu Večernje Novosti.
Najpoznatiji vlasnici koncesionih prava na rudnike bili su članovi dinastije Karađorđevića, a oni su u zahtevu za povraćaj tražili rudnik lignita Radenka-Ugljeni, rudnik Voluja i rudnik i fabriku Ševica. Svi su, dodaje list, bili sastavni deo preduzeća Neresnica-Glogovica i nalaze se na opštini Kučevo.

Predlogom Zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, produžava se rok za odlučivanje Uprave za javni dug po prijavama potraživanja, smanjuje se broj polugodišnjih rata sa 10 na osam i pomera početak isplate za šest meseci, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Mali je u Skupštini Srbije, gde danas brani pet predloga zakona, rekao da se ovim zakonom vrše izmene i dopuna Zakona koji je donet kako bi Srbija izvršila obaveze u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije".
Izmenama zakona produžava se rok za odlučivanje Uprave za javni dug po prijavama potraživanja, smanjuje se broj polugodišnjih rata sa 10 na osam i pomera početak isplate za šest meseci.

Rokovi se, kaže Mali, pomeraju zbog nemogućnosti štediša da pribave dokumentaciju od nadlžežnih institucija u bivššim republikama do 23. juna ove godine i steknu pravo na isplatu stare devizne šštednje.Smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan, a to je proces koji traje petu godinu za redom, rekao je Mali.

Oko 130 miliona evra će Srbija morati da isplati na ime devizne štednje, naveo je ministar i rekao da je oko 9.300 podnetih zahteva.

Problemi pribavljanja propisane dokumentacije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini onemogućili su kompletiranje prijava potražživanja deviznih šštedišša iz ovih držžava.

Evropski investicioni fond (EIF) i ProCredit grupacija obezbedili su dodatnih 800 mil EUR za inovativna mala i srednja preduzeća (MSP), čime je osigurano ukupno 1,62 mlrd EUR za preduzeća u 11 zemalja.

Finansiranje, koje potpomaže EIF, sada je putem ProCredit banaka dostupno u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, a cilj su preduzeća koja koriste nove tehnologije i proizvode nove proizvode u jednoj od jedanaest zemalja gde je dostupna ova vrsta kredita - Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Moldavija, Republika Severna Makedonija, Rumunija, Srbija i Ukrajina.

Do danas je sporazumima sa ProCredit-om već omogućena podrška za oko 2.000 inovativnih MSP, i to uglavnom u sektorima proizvodnje i trgovine na veliko i malo, a u narednim godinama biće ih finansirano mnogo više.

Ti sporazumi potpisani su u okviru Inicijative Evropske komisije za finansiranje inovativnih preduzeća (InnovFin), uz podršku programa Evropske unije za istraživanje i inovacije, Horizont 2020. Inicijativom InnovFin bankama učesnicama je omogućeno kreditiranje inovativnih preduzeća uz pomoć garancije koju obezbeđuje EIF.

Sporazumi koji su potpisani u zemljama članicama EU omogućeni su zahvaljujući podršci Evropskog fonda za strateška ulaganja (EFSI), koji predstavlja centralni stub Investicionog plana za Evropu Evropske komisije, poznatog i kao "Junkerov plan".

Podpredsednik Evropske komisije, Jyrki Katainen, zadužen za poslove, rast, ulaganja i konkurentnost, rekao je da će ovakva kontinuirana i uvećana podrška EU, osim onih 2.000 malih i srednjih preduzeća koji su već ostvarili koristi od ovog plana, doneti konkretnu promenu za hiljade ljudi koji imaju inovativne poslovne ideje, a nedostaju im finansijska sredstva.

Glavni izvršni direktor EIF-a, Pier Luigi Giliber, rekao je da su oduševljeni pozitivnim rezultatima ostvarenim kroz sporazume sa ProCredit bankama o garancijama za inovativna mala i srednja preduzeća.

- Distribucijska mreža koju je uspostavila ProCredit Bank i njena stručnost u kreditiranju malih i srednjih preduzeća, osigurava brzu raspodelu kredita koje podržava Evropska komisija u ovih jedanaest zemalja. Kroz ove transakcije preduzeća će ostvariti pristup sredstvima koja omogućava EU u cilju podsticanja programa inovacija širom Evrope.

Claus-Peter Zeitinger, predsednik Nadzornog odbora ProCredit Holdinga dodao je da je produženje međusobnog sporazuma važan signal za ProCredit grupaciju.

- On našim klijentima pokazuje da će EU nastaviti podržavati ulaganja inovativnih malih i srednjih preduzeća u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, kao i da prepoznaje doprinos koji ProCredit banke daju u razvoju njihovih zemalja - rekao je Zeitinger.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda prodaje građevinsko zemljište u svojini Grada. Otuđuje se zemljište u delu Bloka 43 na Novom Beogradu, na uglu ulica Jurija Gagarina i Antifašističke borbe, na lokaciji sadašnjeg Otvorenog tržnog centra ("buvljaka"). Površine je 20.500 m2.

Kako su za eKapiju potvrdili u Direkciji, obaveza Grada je izmeštanje ovog tržnog centra sa sadašnje lokacije u naredne dve godine. Iz Gradskih pijaca tvrde da za sada nemaju nikakve zvanične informacije, te da će se obratiti javnosti kada se to promeni.

U oglasu se navodi i da je u ulicama Jurija Gagarina i Antifašističke borbe planirana rekonstrukcija hidrotehničke mreže.

Podsetimo, početkom prošle godine je najavljeno da će veliki park svoje mesto pronaći na raskršću dve glavne novobeogradske ulice. Iako niko nije potvrdio, mediji su pisali da je gotovo izvesno da će biti smešten posle raskrsnice Jurija Gagarina i Dr Ivana Ribara, iza Bloka 45. Predviđana je izgradnju objekta površine 3,2 hektara, u kojem će biti 900 prodajnih mesta. Ipak, radove su, osim lokacije, zakočile i finansije.

Kada je reč o oglasu, početni iznos cene je 1.676.983.025 dinara, a rok za podnošenje prijava je 15. avgust 2019. godine. Javno nadmetanje će biti održano dan kasnije.

The Belgrade Land Development Public Agency is selling city-owned building land. The object of the alienation is the land in a part of Block 43 in New Belgrade, on the corner of Jurija Gagarina Street and the traffic route, with an area of 20,500 m2.

The initial price is RSD 1,676,983,025.

The bid submission deadline is August 15, 2019. The public bidding will be held a day later.

S obzirom da prošle godine prilikom rashodovanja 299 autobusa, koji su prodati u staro gvožđe, nije ispoštovana procedura koja precizno određuje na koji način se obavlja taj posao, transportno preduzeće „Lasta“ je oštećeno za najmanje 100 hiljada evra, saznaje Danas.
Našoj redakciji se naime ovih dana javila grupa zaposlenih u „Lasti“ zabrinutih što je preduzeće u kome rade pretrpelo kako kažu veliku materijalnu štetu.

– Problem je u tome što nije ispoštovana propisana procedura koja vozila mogu biti rashodovana i šta od opreme mora biti zadržano u preduzeću kako bi se dalje koristilo. Procedura je takva da se u staro gvožđe prodaje ono što je neispravno i neupotrebljivo dok se sve ostalo što može da koristi zadržava. Drugim rečima iz rashodovanih autobusa je nužno ukloniti motor ako je ispravan, menjač, retrovizor i sve druge delove koji se mogu iskoristiti. Naravno, potrebno je istočiti i gorivo u autobusima. Međutim, u jednom broju vozila, tačna brojka nije poznata, od njih 299 koliko je rashodovano i prodato preduzeću odnosno auto-otpadu „Rajčetov“ iz Osipaonice kod Smedereva, nije urađeno ono što procedura nalaže te su i delovi i oprema koja je trebalo da ostane u preduzeću takođe predati kupcu, jer nisu demontirani iz vozila. Na taj način je prema gruboj proceni „Lasta“ oštećena za najmanje 100 hiljada evra. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo među zaposlenima – navode sagovornici Danasa koji su želeli da ostanu anonimni. Oni dodaju da je do nepravilnosti došlo i u slučaju isključenja iz saobraćaja 29 vozila a za koja su suprotno od predviđene procedure za njih trebovani razni delovi posle isključenja, a u njihovim rezervoarima je ostalo ukupno 31.565 litara goriva što, prema tvrdnjama naših sagovornika, takođe predstavlja veliku materijalnu štetu.

– Do ovih krupnih nepravilnosti kojima je „Lasta“ oštećena je došlo na leto prošle godine kada je rađen rashod a u vreme kada je generalni direktor bio u međuvremenu smenjeni Toni Gajić. Početkom ove godine, nakon što je mahinacija razotkrivena, pokrenuta je interna istraga u okviru preduzeća o ovom slučaju. U tu istragu je uključena i Komisija za kontrolu rashodovanih i likvidiranih vozila – objašnjavaju naši sagovornici.

Oni dodaju da je konstatovano da motor i menjač, iako su bili ispravni, nisu uklonjeni sa jednog autobusa koji je izgoreo a da su to što iz nekih vozila kako procedura nalaže nisu uklonjeni predviđeni delovi kratak rok koji je određen za obavljanje tih poslova.

– Materijalna šteta naneta preduzeću je velika, a tome treba pridodati da je „Lasta“ sada prinuđena da neke potrebne delove nabavlja sa auto-otpada koji su prethodno kupili rashodovane autobuse iz kojih nije izvađena oprema. Drugim rečima po visokoj ceni preduzeće će kupovati sopstvenu opremu rashodovanu nepoštovanjem predviđene procedure – ističu naši sagovornici.

Kako bi smo proverili navode svojih sagovornika kontaktirali smo i nadležne u preduzeću „Lasta“ odnosno vršioca dužnosti generalnog direktora Vladana Sekulića. On se nije javio na telefon, ali nas je zamolio da mu pošaljemo SMS poruku što je i učinjeno. Na to nam je rečeno da pošaljemo pitanja na mejl što smo i učinili, ali do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovore na naša pitanja. Sekulić nam je pored toga i poručio da odlazi na službeni put te da će za izjave biti dostupan od 22. jula.

Inače, nekadašnji direktor „Laste“ Toni Gajić je smenjen sa svoje funkcije 4. marta nakon štrajka glađu zaposlenih u pogonu tog preduzeća u Mladenovcu zbog čega su tog dana mnogi Mladenovčani kasnili u školu ili na posao. Nadzorni odbor „Laste“ je saopštio da je Gajić smenjen zbog „neblagovremenog informisanja Nadzornog odbora saobraćajnog preduzeća „Lasta“ o stanju u kompaniji kao i neblagovremenog postupanje ka rešavanju problema, a po preporuci Nadzornog odbora“. Zaposleni su pak štrajkovali zbog malih zarada i loših uslova za rad.