Kikinda -- Stečajni upravnik oglasio je novu prodaju imovine kikindske fabrike za preradu voća i povrća "Prima produkt", a početna cena iznosi 220,5 miliona dinara.
U paketu "Prime" u ulici Nikole Tesle prodaju se proizvodna hala na više od 4.000 kvadratnih metara, magacini, upravna zgrada, trafostanica, portirnica, kao i radionica, laboratorija, stara upravna zgrada, magacin za gorivo kao i više neuknjiženih i objekata u postupku legalizacije.

Javno nadmetanje za imovinu ove firme zakazano je za 30. juli.

Evropska komisija i dalje radi na reviziji mera koje se odnose na uvoz proizvoda od čelika na tržište EU, a koje obuhvataju i kvote na izvoz srpske žŽelezare Smederevo, a primena mera se ne očekuje pre oktobra.

"”Nameravamo da završšimo naššu analizu ššto je pre moguće, kako bi eventualne neophodne promene stupile na snagu do 1. oktobra 2019. godine"”, rečeno je Tanjugu u Evropskoj komisiji.

Evropska komisija je u maju započela reviziju zaštitnih mera za uvoz određenih prozvoda od čelika u EU.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ukazala je u međuvremenu da kvote Evropske komisije za uvoz čelika u EU iz februara ove godine značajno opterećuju rad smederevske žŽelezare i da se nada povećanju tih kvota.

U Briselu su najavili da će u slučaju da tada utvrđene kvote izazovu probleme po pitanju ekonomske perspektive Srbije doći do njihove revizije najkasnije u julu 2019. godine.

”EU i Srbija imaju, između ostalog, i Sporazum o stabilizaciji i pridružživanju, čiji je cilj ekonomska integracija i stabilizacija. Ukoliko uočimo promenu ekonomske perspektive Evropska komisija će pokrenuti reviziju i omogućiti Srbiji korist od toga”, objaššnjavaju evropski izvori.
Mere u vidu kvota na uvoz uvedene su u februaru ove godine, a odnose se na 26 kategorija prozvoda od čelika poreklom iz zemalja izvan EU, uključujući i Srbiju.

Na proizvođače čelika u Srbiji odnose se kvote za tri kategorije proizvoda: toplovaljani limovi i trake, hladnovaljani limovi i prozvodi od belog lima.

Odlukom Ustavnog suda broj IUz-249/2016, potvrđena je obaveznost članstva u Privrednoj komori Srbije ("Službenom glasniku RS", broj 45/2019).

Odlukom Ustavnog suda:

- Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 10. stav 1. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", broj 112/2015).

- Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 10. st. 1, 2, 3, 4. i 6. i člana 33. stav 2. Zakona iz tačke 1.

- Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu odredaba člana 10. Zakona iz tačke 1.

Da podsetimo, prema članu 10. Zakon o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", broj 112/2015 ), članovi Privredne komore Srbije su svi privredni subjekti koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije, a članstvo stiču samim upisom u Registar privrednih subjekata (pravna lica).

Fizička lica i zadruge postaju kolektivni članovi Privredne komore preko opštih udruženja preduzetnika i zadružnih saveza.

Penzioneri i bivši zaposleni Poljoprivredne korporacije Beograd odlučili da tuže državu. Srbija 65 odsto društvenog kapitala prevela u državni
ZAPOSLENI u Poljoprivrednoj korporaciji Beograd nisu uspeli da steknu besplatne akcije svog preduzeća. Društvenu imovinu država je, pre 10 godina, prevela u državnu i tako im uskratila pravo na učešće u kompaniji. Deo imovine PKB sada je već privatizovan, ali penzioneri i bivši radnici traže nadoknadu za svoje akcije. Osnovali su udruženje "Rit" i tužili državu i Ministarstvo privrede, radi isplate besplatnih akcija. Procenjuju ih na 11,9 miliona evra, a pripremno ročište je zakazano za 6. septembar.Ministarstvo privrede je i sudu, baš kao i predstavnicima udruženja, objasnilo da akcije nisu stekli, jer to pravo proizilazi iz društvene, a ne državne imovine. Kako je PKB transformisan u državnu kompaniju, to pravo su izgubili. Udruženje "Rit" zato i traži da se proglasi ništavim zaključak Vlade, a potom i sporazum, kojim je 65 odsto društvene imovine firme pretvoreno u državnu.

- Zakonom o privatizaciji je regulisan prenos akcija zaposlenima u postupku prodaje javnim tenderom, što je sa ovom firmom kasnije i urađeno, septembra prošle godine - objašnjava Saša Gemaljević, advokat Udruženja "Rit". - Kapital za sticanje akcija bez naknade primenom tendera čini najviše 15 odsto kapitala koji se privatizuje. Prilikom prenosa 65 odsto društvenog u državni kapital, moralo se izdvojiti tih 15 odsto za male akcionare. To bi bilo 9,7 odsto od čitave kompanije. To nije učinjeno i to je suština problema.Odštetni zahtev, nepunih 11,9 miliona evra, bivši radnici su izračunali u odnosu na cenu koja je postignuta prodajom dela imovine "Al Dahri". Pripremno ročište je zakazano najpre za 21. maj, ali je odloženo zbog dostavljene obimne dokumentacije.

- Tražili smo i privremenu meru zabrane otuđenja imovine, jer je krajem marta bila oglašena prodaja još 55 hektara, u Komarevoj humci, u Kovilovu - objašnjava Gemaljević. - Sud je, međutim, odbio naš zahtev kao neosnovan. Naša žalba na odgovor suda je sada pred Apelacionim sudom.


PROPUSTILI UPIS

ZAKON o raspodeli besplatnih akcija, osmišljen upravo zbog zaposlenih u državnom sektoru, koji su ostali bez udela u svojim firmama, usvojen je 2008. godine. U to vreme PKB je većinski društvena firma, a radnici nisu imali razloga da ne veruju da će im pripasti obećani udeo. Sve i da su želeli, tako su propustili nadoknadu u vidu akcija državnih kompanija, koje su deljene svim punoletnim građanima koji pre toga već nisu postali akcionari.