Radijator AD Beograd u stečaju prodaje imovinu u Zrenjaninu metodom javnog nadmetanja.

Reč je o fabrici za proizvodnju radijatora, kotlova i uslužnog liva sa pratećim objektima i infrastrukturom (ukupno 22 objekta); porodičnim stambenim zgradama i gradskom građevinskom zemljištu. Prodaju se i postrojenja, oprema i zalihe. Početna cena ove celine iznosi 1.037.076.327,83 dinara.

Kao druga celina prodaje se poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost. Početna cena je 7.077.066 dinara.

Pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica, a javno nadmetanje biće održano 12. septembra 2019. godine u 12 sati.

Zaključno sa decembrom 2017. godine, Republika Srbija je, prema podacima Centralne banke BiH, u Bosnu i Hercegovinu investirala više od 2 mlrd KM (oko 1mlrd EUR), te je treći najveći investitor u BiH sa učešćem od 15,1% u ukupnim investicijama.

Istakao je to direktor Agencije za unapređenje stranih investicija BiH FIPA Gordan Milinić tokom sastanka sa novoimenovanim ambasadorom BiH u Srbiji Aidom Smajić s ciljem upoznavanja o trenutnoj ekonomskoj situaciji između dve zemlje s fokusom na investicije Srbije u BiH.

Telekom Srbije 2007. godine je za 646 mil EUR kupio Telekom RS i to je ujedno i najveća investicija iz Srbije, te pojedinačna strana investicija u BiH.

U ukupnom iznosu investicija iz Srbije dominiraju investicije u oblasti informacija i komunikacija s učešćem od 70%, zatim slede investicije u trgovinu sa 11,3% i prerađivačku industriju sa 7,4%.

Među najznačajnijim investitorima iz Republike Srbije u BiH su: Telekom Srbija, Komercijalna banka Beograd, NIS - Naftna Industrija Srbije, koncern Hemofarm, Swisslion-Takovo, Imlek, te Galames Beograd.

Govoreći o radu FIPA-e na animiranju ekonomske diplomatije u poslednje tri godine, Milinić je potvrdio da je ova aktivnost dovela do organizovanja većeg broja privrednih manifestacija na kojem su prisustvovali brojni strani investitori, što je rezultiralo otvaranjem kompanija u BiH i zapošljavanjem lokalnog stanovništva.

Dodatno je istaknut značaj organizovanja poslovnih susreta između privrednika iz BiH i stranih privrednika radi jačanja ekonomskih veza, povećanja investicija, te praćenja privrednih dešavanja radi uključivanja domaće privrede i privrednika u nove tokove.

Beograd -- Strane investicije u našoj zemlji u prvih šest meseci 2019. veće su za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kaže Marko Čadež, predsednik PKS.
On je naveo da u 2019. sa svim previranjima na globalnom nivou, ekonomskim ratom SAD i Kine, Srbija može da bude zadovoljna svojim privrednim rastom.

"Strane investicije su veće, a prošle godine je Srbija bila na prvom mestu u odnosu na veličnu svog BDP-a. Ulaganja iz inostranstva veća su za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine", istakao je Čadež.
Kako je ukazao, država je emitovanjem obveznica, omogućila bankama da se povoljnije i sa manje rizika zadužuju na međunarodnom tržištu što znači da će privrednici moći da uzmaju jeftinije zajmove.

Govoreći o novom ulaganju kineskog Hestila u smederevsku železaru od 80 miliona dolara, Čadež kaže da to pokazuje da je kineski partner došao da ostane duži period, da modernizuje proizvodnju i bude produkitvniji uprkos previranjima na globalnom tržištu.

Prema njegovim rečima, Hestil namerava da nivo prerade poveća i zato ulaže u složenije izvozne proizvode.

Čadež navodi da su i predstavnici Komore često zajedno sa članovima Vlade učestvuju na pregovorima u Briselu o kvotama za izvoz čelika, dodajući da se ti razgovori kreću u dobrom smeru.

Govoreći o Sporazumu o saradnji Skupštine Srbije i Privdene komore, kaže da taj dokument treba da omogući Komori da na institucionalizovan način pomogne parlamentu i poslanicima da razumeju bolje zakonske predloge koji su važni za privredu.

Dinarska štednja u bankama u Srbiji dostiže nove najviše nivoe i tokom jula 2019. godine je prvi put premašila 70 milijardi dinara, prema operativnim podacima Narodne banke Srbije.

Zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti i sve boljim perspektivama za razvoj domaće ekonomije, poverenje građana u domaću valutu raste iz godine u godinu, što potvrđuje činjenica da je dinarska štednja zaključno sa junom 2019. u poređenju sa junom 2013. povećana više od tri puta, ističu iz NBS.
Trend rasta dinarske štednje, navodi se u saopštenju centralne banke, naročito je ubrzan tokom poslednje dve godine, tako da je samo od početka 2018. godine dinarska štednja povećana za gotovo 40 odsto i nastavlja da raste.

Devizna štednja takođe beleži rast, iako nešto umereniji, sa 8,4 milijarde evra u junu 2013. godine na 10,4 milijarde evra u junu 2019. godine.

Iz NBS podsećaju građane da je štednja u domaćoj valuti godinama unazad isplativija od devizne štednje i to kako u kratkom, tako i u dugom roku.Tome, pored sve boljeg domaćeg ekonomskog ambijenta - niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru u poslednjih šest godina, doprinose i relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman dinarske štednje jer se kamata po osnovu dinarske štednje ne oporezuje, dok se po osnovu štednje u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto.

Narodna banka Srbije nastoji da promoviše dinarsku štednju između ostalog i redovnim (polugodišnjim) objavljivanjem Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, kao jednim od sredstava komunikacije s javnošću. Najnovija polugodišnja Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje izrađena je za period od juna 2013. godine do juna 2019. godine. Ova analiza, kao i sve prethodne, potvrđuje da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, i u kratkom i u dugom roku.Analiza NBS pokazuje da bi štediša koji je u junu 2013. položio 100.000 dinara na oročenu štednju na godinu dana i zanavljao je u periodu od šest godina, dobio u junu 2019. godine preko 24.000 dinara (oko 200 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke štedeo isti početni ulog u evrima (prema tadašnjem kursu oko 877 evra).

Međunarodni monetarni fond očekuje da privatizacija Komercijalne banke bude sprovedena kroz transparetno nadmetanje, kao i da uskoro bude objavljen poziv za dostavljanje neobavezujućih ponuda, kaže šef kancelarije MMF u Srbiji, Sebastijan Sosa.

Sosa je na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije rekao da postoji interesovanje različitih investitora za Komercijalnu banka, čija je privatizacija, kaoko je ocenio, ključni element reforme srpskog finansijskog sistema.
"Uvereni smo da će proces nastaviti transparentno da se odvija. U ovoj fazi potencijalni investitori rade analize, potpisali su ugovore o neobjavljivanju informacija", naveo je on.

Naglasio je da MMF u svim zemljama traži da procesi privatizacije budu sprovedeni kroz transparnetno nadmetanje.

Sosa je takođe podsetio da je Srbija nedavno skinuta sa "crne liste" Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), a na pitanje novinara o tome da li je bilo negativnih posledica po Srbiju koja je godinu i po dana bila na toj listi, kaže da je teško dati empirijske dokaze, ali da ne vidi neke dugoročne uticaje po Srbiju.Istakao je da je period koji je Srbija provela na listi bio kratak, da su srpske vlasti brzo počele da preduzimaju mere i da je to omogućilo da se ispune preporuke i da Srbija bude uklonjena sa te liste.

"Ne vidimo neke dugoročne uticaje ove mere. Da nije bilo korektivnih mera i da je Srbija duže ostala na listi definitivno bi se videli negativni efekti po investicije i ekonomiju", zaključio je Sosa.