Beograd bi narednih godina, ako se ostvare ambiciozni planovi gradske vlasti trebalo da dobije dva nova tunela i dva mosta.

Tunelska veza bi na jednoj strani povezala Savsku i Dunavsku padinu, a na drugoj, Banovo i Topčidersko brdo. O novoj saobraćajnici na Savi koja bi trebalo da zameni Stari savski most priča se posednjih godina, a sada je obelodanjena i procena da bi trebalo da košta 45,5 mil EUR i da bude završena do kraja 2022. godine. Opširnije o tome kako će izgledati, čitajte u posebnoj vesti.

Međutim, mnogo manje je u poslednje vreme pominjan projekat mosta nad Dunavom, koji bi se nalazio u blizini Ade Huje, kao sastavni deo Spoljne magistrale (SMT) i koji bi trebalo da rastereti Pančevac. On je spominjan samo u predizbornoj kampanji, ali su neki novi detalji o ovom projektu obelodanjeni u Planu javnih investicija Beograda za period od 2020. do 2022, koji je u julu usvojilo Gradsko veće.

Kako stoji u ovom dokumentu, planirani rok za završetak mosta je 2024, a procenjena vrednost je 228,2 mil EUR.

Kada bude izgrađen, on će biti treći most na Dunavu u prestonici, posle Pančevca i Pupinovog.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju javnim nadmetanjem nepokretnosti Fabrike drumskih vozila Goša iz Smederevske Palanke u stečaju, po početnoj ceni od 39,7 miliona dinara.

Na prodaju su posebno ponuđene i montažne garaže, vozila, oprema za mašinsku obradu, kao i umetničke slike čija je ukupna početna vrednost 4,7 miliona dinara. Pravo kupovine imaju sva pravna i fizička lica, rok za otkup prodajne dokumentacije je 10. septembar, a javno nadmetanje održaće se 17. septembra. Opširnije o tenderu pogledajte OVDE.

Agencija je oglasila prodaju javnim nadmetanjem i imovine kompanija za snabdevanje parom i toplom vodom Goša-zajednički pogoni u stečaju. Opširnije o tom tenderu pogledajte OVDE.

Prodaju se kompresorska stanica po početnoj ceni od 9,4 miliona dinara, kao i toplana sa toplovodnom mrežom po počtnoj ceni od 14,2 miliona dinara.

Pravo na kupovinu takođe imaju sva pravna i fizička lica, rok za otkup prodajne dokumentacije je 10. septembar, a javno nadmetanje održaće se 17. septembra 2019.

Sudeći po izjavi srpske premijerke Ane Brnabić, za Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi neće biti objavljen treći poziv za privatizaciju, s obzirom na to da bi u tom slučaju to javno preduzeće moralo biti ponuđeno za svega 30% procenjene vrednosti što bi značilo da se MSK prodaje daleko ispod prave cene za takav kompleks.

Naime, država je već objavila dva tendera za pronalazak strateškog partnera za MSK Kikinda, ali zainteresnovanih kupaca nije bilo. Na tenderu iz decembra 2017. godine dokumentaciju je otkupio jedan kiparski holding, ali nije dostavio obavezujuću ponudu. Početna cena za prodaju 100% kapitala MSK-a tada je bila 38,5 mil EUR, što je iznosilo 100% procenjene vrednosti. Pre godinu, Ministarstvo privrede je objavilo da se ni na drugi tender nije niko javio, iako je početna cena bila 24,4 mil EUR, što je 50% ukupne procenjene vrednosti.

Premijerka Brnabić je najavila da će se isti princip primeniti i pri privatizaciji pančevačke Petrohemije s obzirom na to da za to preduzeće ima zainteresovanih kupaca, ali te kompanije nisu iznele ponude u skladu s očekivanjima države.

– MSK i Petrohemija više nisu teret za državu: i jedna i druga kompanija su stabilizovane, obe pokrivaju svoje izdatke i troškove i stabilno posluju – navela je premijerka.

Pančevačka Petrohemija je lane, po podacima Nadzornog odbora, ostvarila prihod od 39,4 milijardi dinara, a bruto profit je bio 917 miliona. Za kapitalne investicione projekte izdvojeno je 9,2 mil EUR, a ugovorene su investicije od 9,1 mil EUR. Lane su zaposlena 63 nova radnika, a ove godine planirano je zapošljavanje još 60.

Uz podršku države, Petrohemija je uspela da u proteklih nekoliko godina od gubitnika postane dobitnik, da više ne koristi državne subvencije, uspešno se reorganizuje i s 1.450 zaposlenih već petu godinu posluje pozitivno. Pre nekoliko meseci državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović je rekao da to preduzeće treba da dobije novog vlasnika – investitora koji će obezbediti dodatni i neophodni kapital za investiranje i širenje kapaciteta, što bi trebalo da doprinese boljem pozicioniranju na svetskom tržištu. Za to je, kako je kazao, potrebno investirati oko 150 mil EUR u novu fabriku polipropilena.


Azotara vredi oko 100 mil EUR

Država nije završila priču ni s pančevačkom Azotarom, poručila je Ana Brnabić, dodajući da se i za nju traži strateški partner. Azotara je bila jedna od najvećih regionalnih fabrika mineralnih đubriva, a lane je otišla u stečaj, a pred sam kraj 2018. godine Privredni sud u Pančevu doneo je rešenje o bankrotrstvu, kao načinu sprovođenja stečajnog postupka. Svih 975 zaposlenih dobilo je državne otpremnine i posle toga ostalo bez posla. Logičan korak posle sudske odluke o bankrotstvu je prodaja, koju treba da oglasi stečajni upravnik. On je taj koji će odlučiti o tome da li će na prodaju ponuditi celu fabriku ili će se prodavati u delovima. Po procenama koje su pravljene, kompanija vredi oko 100 mil EUR, a dugovi koji su napravljeni su duplo veći.

Komercijalna banka a.d. Beograd, koja je u postupku prodaje, u prvih šest meseci 2019. godine ostvarila je dobitak pre oporezivanja od 4.338,6 miliona dinara (36,8 miliona evra), što u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja povećanje za 19,8 odsto.

Ostvareni dobitak pre poreza obezbedio je Banci, u prvom polugodištu 2019. godine prinos na ukupan kapital od 12,8 odsto, odnosno prinos na bilansnu aktivu od 2,1 odsto.

Na kretanje dobitka u prvom polugodištu 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, uticalo je ostvarenje neto prihoda po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava u iznosu od 1.638,0 miliona dinara (13,9 miliona evra), povećanje ostalih rashoda u iznosu 605,3 miliona dinara (5,1 miliona evra), kao i ostvarenje neto gubitka po osnovu prestanka priznavanja finasijskih instrumenata koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti u iznosu 590,5 miliona dinara (pet miliona evra).

Ostvareno je i povećanje ostalih prihoda u iznosu od 202,9 miliona dinara (1,7 miliona evra) u odnosu na isti period prethodne godine.

Usled rasta obima poslovanja, a neznatnog smanjenja broja zaposlenih u prvih šest meseci 2019. godine povećana je aktiva po zaposlenom u Banci sa 145 miliona dinara (31.12.2018.), na 149,5 miliona dinara na kraju drugog kvartala 2019. godine.

Na kraju prvog polugodišta tekuće godine "Cost income ratio" (CIR) iznosi 58,1odsto, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 59,3 odsto.

Mediji su pre nekoliko dana izvestili da je pristiglo šest prijava zainteresovanih za kupovinu Komercijalne banke, kao i njenih zavisnih društava – banaka u Crnoj Gori i BiH i društva za upravljanje investicionim fondovima Kombank invest.

Agencija Rojters je nedavno objavila da se radi o Novoj ljubljanskoj banci (NLB), Rajfajzen banci, AIK banci srpskog biznismena Miodraga Kostića, američko-evropskm konzorciju biznismena Tima Kolinsa i Direktnoj banci iz Beograda, čiji su vlasnici biznismeni Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, i grčkoj Eurobank.

Belgrade should two new tunnels and two bridges in the following years, if the ambitious plans city government has come to pass.

The tunnel should connect Sava slope and Danube slope on one side and Banovo Brod and Topcidersko Brdo on the other side. New traffic route over Sava River that should replace Old Sava Bridge has been talked about in the recent year and now the city management has discloses that the project investment is estimated at EUR 45.5 million and it should be finished by the end ODF 2022. You can read more on the project in the following article.

However, the project concerning the bridge over the Danube has been mentioned much less lately. The bridge was to be located near Ada Huja as a part of external main tangent road and should relieve traffic pressure on Pancevo bridge. The project was previously only mentioned in the pre-election campaign, but new details have recently surfaced in the Plan for Public Investments 2020-2022 f the City Council adopted in July.

The document states that the bridge is to be constructed by 2024 and the estimated value of the investment is EUR 224 million.

Following its construction, the bridge will be the third largest bridge over Danube in the capital after Pancevo Bridge and Pupin Bridge

Chinese investor Eurofiber has confirmed that it would open a new factory for sock manufacturing, and that the project realization is expected in October, said the president of the municipality of Cuprija, Ninoslav Eric.

The Chinese company for fiber processing, Eurofiber, opened its first factory in Cuprija in 2016 and its second one two years later.

– Turkish company Feka Automotiv obtained the building permit and started carrying out some preparatory work in our industrial zone, Eric said.

Total budget revenue of the Cuprija municipality in the first six months of the current year amounts to RSD 414,795,559 and according to Ninoslav Eric represents the biggest revenue Cuprija has ever had in the first six month of any year till now.

– The increase in budget revenue of Cuprija municipality for the first sic months happened after income and property taxes raised our profits. It also shows increase in incomes in our municipality, a result of foreign direct investments which are still coming in and we still expect more, Eric said.