Povodom izveštaja lista Financial times o tome da je Srbija prva na svetu po broju stranih investicija u odnosu na svoj BDP, u Narodnoj banci Srbije navode za Blic da je priliv tih investicija iznosio 1,9 mlrd EUR u prvih šest meseci ove godine.

To je, kako tvrde u NBS, za 30% više nego u istom periodu prošle godine ili 9% bruto društvenog proizvoda. Te investicije su, kako kažu, dovoljne da u potpunosti pokriju tekući deficit platnog bilansa.

- Ova godina je peta godina uzastopno u kojoj Srbija beleži rastući trend stranih direktnih investicija i peta godina zaredom da je neto priliv tih investicija više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa. Ovaj trend jasno ukazuje da Srbija, ne samo da je ostavila period spoljne neravnoteže iza sebe, već da je, sada već u srednjem roku, na čvrstom putu održivosti platnobilansnih kretanja, i to u ambijentu snažnog investicionog ciklusa - podvlače u NBS.

Takođe dodaju i da su strane direktne investicije ostale projektno i geografski raznovrsne, a najvećim delom usmerene u prerađivački sektor. Kako kažu u NBS, tokom 2018. bruto priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiji iznosio je 3,5 mlrd EUR ili 8,2% BDP-a.

- To je omogućilo da deficit tekućeg računa platnog bilansa i četvrtu godinu zaredom bude više nego u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Postignuta makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i unapređenje ukupne poslovne klime doprineli su većim prilivima stranih direktnih investicija - ističu u NBS.

Ove investicije su i u 2018. bile, kako navode, i projektno i geografski raznovrsne.

- Na taj način se obezbeđuju barem dva ključna doprinosa ovih investicija: njihov kontinuitet, odnosno široka raspostranjenost zemlje porekla doprinosi većoj otpornosti Srbije na eventualno usporavanje investicija iz pojedinačne zemlje, što daje čvrstu osnovu za dalji rast. Ovakve investicije takođe omogućuju dalje proširenje izvozne i proizvodne baze u narednim godinama - kažu u NBS.

Apostrofiraju da o tome kakva je geografska rasprostranjenost investicija pokazuju i podaci o pojedinačnim zemljama iz kojih je došao najveći priliv investicija tokom 2018. i koji ukazuju da se među prvih sedam nalaze zemlje koje pripadaju u barem četiri svetska regiona: EU, istočne Azije, Evroazijske unije, Bliskog i Srednjeg istoka.

Po visini investicija u prošloj godini prva je Francuska sa 710 mil EUR, slede Kina sa Honkongom i Tajvanom sa 694,1 milion pa zatim Holandija i Nemačka sa 263,7 mil EUR. Na petom mestu je Rusija sa 237,3 mil EUR, pa zatim Ujedinjeni Arapski Emirati sa 180,7 i Luksemburg sa 176 mil EUR.

Kada je reč o prvih šest meseci 2019. godine, prva je po visini investicija Rusija (278,1 mil EUR), a slede Holandija (263,9 mil EUR) Švajcarska (220 mil EUR), a među prvih pet su i Nemačka (149,4 mil EUR) i Luksemburg (138,3 mil EUR).

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali najavio je u ponedeljak, 9. septembra, prilikom obilaska filijale Centar Pereske uprave na Paliluli i filijale Palilula, uvođenje elektronskih faktura koje će značajno ubrzati povraćaj PDV-a, i najavio da je za narednu godinu u planu i izgradnja nove centralne zgrade koja će biti samo za Poresku upravu.

On je naglasio da je ovo jedna od značajnijih uprava koja zaslužuje savremenu zgradu, uz napomenu da najveći deo prihoda u budžet Srbije dolazi upravo preko Porske uprave. Mali je tom prilikom najavio i novi zakon o fiskalizaciji, odnosno o uvođenju novih fiskalnih kasa koje će poboljšati naplatu, ali i kontrolu poreskih obveznika, saopštila je Vlada Srbije.

Najavljujući da će u narednom periodu obići sve filijale, Mali je podsetio na to da je jedna od reformi Poreske uprave bila smanjenje broja filijala sa 178 na 37.

- To je samo prva faza transformacije Poreske uprave, ali je nama vrlo važno da oni koji rade ovde budu zadovoljni Uskoro za sve zaposlene u Poreskoj upravi sledi povećanje plata, kao i ostalima u javnoj administraciji. Osim toga, želimo da dodatno ulažemo u treninge i obuke zaposlenih - poručio je ministar

U filijali Centar, koja sada radi mnogo brže i efikasnije, objedinjen je rad nekadašnjih filijala Vračar, Stari grad, Rakovica i Savski venac, istakao je ministar, navodi se u saopštenju.

U Ministarstvu finansija Srbije danas će biti otvorene četiri neobavezujuće ponude za privatizaciju Komercijalne banke koje su stigle na javni poziv.
Rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda istekao je u petak, 6. septembra.

Ministar finansija Siniša Mali prošle nedelje je rekao da se, ako sve neobavezujuće ponude ispune uslove, kreće u sledeću fazu kada će ponudjači analizirati poslovanje banke.Nakon toga, kako je dodao, slede obavezujuće ponude.

"U svakom slučaju, četiri zainteresovana partnera za Komercijalnu banku dovoljno govore koliko je banka atraktivna, koliko je Srbija atraktivna", rekao je tada Mali i dodao da očekuje da će postupak privatizacije biti završen do kraja godine.

Prošle nedelje je saopšteno da su Republika Srbija, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), postigli dogovor o tome da se 34,58 odsto akcija Komercijalne banke, koje su u vlasništvu EBRD-a i IFC-a, proda Republici Srbiji.

Po okončanju transakcije, Republika Srbija će imati 83,23 odsto akcija Komercijalne banke.

Upitan o dogovoru Republike Srbije, EBRD i IFC, Mali je rekao da to nije odluka Srbije, nego zahtev međunarodnih institucija koje žele da izađu iz vlasništva u Komercijalnoj banci.

"To je ugovor koji je potpisan još 2011. da kroz tu, takozvanu, prodajnu opciju te strane institucije mogu da izađu iz Komercijalne banke. Oni su još prošle godine najavili svoj izlazak, ne zbog toga što je banka loša, već zbog toga što po njihovim pravilima, postoji određeni broj godina koliko oni mogu da ostanu vlasnici u nekoj banci", kaže Mali.

Ministar je poručio da država neće ostati vlasnik Komercijalne banke.

"Imaćemo privatnu banku, a mi ćemo iz tog vlasništva izaći. Očigledno, izlaze i međunarodne institucije", kaže Mali.

Inače, Ministarstvo finansija objavilo je 31. maja javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za učešće u postupku prodaje akcija u Komercijalnoj banci putem tendera.

Neobavezujuće ponude, u prvoj fazi tendera za prodaju akcija Komercijalne banke u vlasništvu Republike Srbije, otvorene su na današnjoj sednici Tenderske komisije Ministarstva finansija.

Tenderska komisija je konstatovala da su prispele četiri ponude u roku predviđenom tenderskom dokumentacijom. Ponude su otvorene i konstatovano je da su kompletne, odnosno da sadrže elemente predviđene tenderskom dokumentacijom za prvu fazu.

U narednim danima, Ministarstvo će uz asistenciju privatizacionih savetnika izvršiti analizu prispelih neobavezujućih ponuda i konstatovati koji se od ponuđača kvalifikovao za drugu, obavezujuću fazu.

Kvalifikovane ponude će biti rangirane u skladu sa kriterijumima predviđenim tenderskom dokumentacijom, i kvalifikovani ponuđači će biti obavešteni o rang listi.

Nakon toga, kvalifikovani ponuđači, će imati mogućnosti da izvrše dodatnu i sveobuhvatnu analizu poslovanja banke. Predviđeno je da obavezujuće ponude budu podnete sredinom meseca novembra ove godine.

Ovlašćeni predstavnici svih ponuđača koji su dostavili neobavezujuće ponude, pozvani su da prisustvuju otvaranju zbog transparentnosti procesa.

Kako je danas ministar finansija Siniša Mali rekao, pristigle su ponude i banaka koje su prisutne na tržištu kao i investicionih fondova.



Vanredna sednica Skupštine akcionara Komercijalne banke

Komercijalna banka održaće 30. septembra vanrednu sednicu Skupštine akcionara u prostorijama svoje centrale u Beogradu.

Kako se navodi u pozivu za vanrednu sednicu Skupštine, na dnevnom redu biće odluka o imenovanju spoljnog revizora banke za 2019. godinu. O tački dnevnog reda mogu da glasaju akcionari, vlasnici običnih akcija kojih na jučerašnji datum ima 16.817.956.

Da bi se donela odluka o imenovanju spoljnog revizora banke, neophodno je najmanje 67 procenata glasova od ukupnog broja glasova običnih akcija.

The non-binding bids sent within the first phase of the tender for the sale of state-owned shares of Komercijalna Banka were opened at todays session of the Tendering Commission of the Ministry of Finance of Serbia.

The Tendering Commission determined that four bids had been sent within the deadline defined in the documentation, it is announced on the ministrys website.

The bids were opened and were determined to be complete, containing the required elements.

The Ministry of Finance will analyze these non-binding bids in the upcoming days with the help of privatization advisers and determine which bidders qualify for the second, binding, phase.

The bids which qualify will be ranked in line with the criteria defined in the documentation and the bidders will be notified of the ranking. These bidders will then be allowed to perform additional and through analysis of the banks operations.

The binding bids should be made in mid-November 2019.

Beograd -- Agencija za licenciranje stečajnih upravnik saopštila je da u drugom pokušaju prodaje nije bilo zainteresovanih za kupovinu nekada čuvenog preduzeća "Budimka".
Niko od potencijalnih kupaca nije se prijavio i uplatio garantni depozit do 3. septembra, do kada je bio rok da se uplati depozit ili dostavi bankarska garancija radi učešća na javnom nadmetanju, pa je nadležna komisija donela odluku da proglasi javno nadmetanje neuspelim.

U Agenciji je ranije rečeno da će naredne poteze vezane za "Budimku" doneti Odbor poverilaca i razlučni poverioci i da postoji mogućnost da ovo preduzeće bude prodato neposrednom pogodbom.