Mercator Grupa je, u cilju sprovođenja strategije dezinvestiranja portfelja trgovačkih centara, objavila poziv zainteresovanim investitorima za kupovinu trgovačkih centara u Hrvatskoj, BiH i Srbiji. Pisma o namerama mogu se slati do 4. oktobra.

Predmet prodaje su trgovački centri:


U Srbiji

- TC Mercator Novi Sad.

U BiH

- TC Mercator Ložionička Sarajevo,
- TC Mercator Borik Banjaluka,
- TC Mercator Mostar,
- TC Mercator Tuzla,
- TC Mercator Dobrinja Sarajevo,
- TC Novi Mall Alipašino Polje Sarajevo.

U Hrvatskoj

- TC Super Konzum Radnička Zagreb,
- TC Salona Mall Solin,
- TC K centar Fiume Rijeka,
- TC K centar Šijana Pula


Potencijalnim investitorima se nudi prilika za ulaganje uz povrat kroz dugoročan stabilan prihod od zakupnina kao i mogućnost daljeg razvoja objekata u skladu sa uslovima gradnje na svakoj pojedinoj lokaciji.

BiznisInfo podseća da ova strategija podrazumeva prodaju objekata u kojima bi Mercator kroz najam zadržao svoje trgovine.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaze da je ekonomski opravdano da plate rastu u skladu sa privrednim rastom, a to je u trenutnim okolnostima oko 6%.

Za razliku od penzija gde postoji sistemski zakon koji propisuje jednako povećanje za sve penzionere, u javnom sektoru je opravdano različito povećanje plata, kaže Altiparmakov koji se zalaže da i ta oblast bude uređena sistemski.

On je za Blic, na pitanje da li je ekonomski opravdan najavljeni rast penzija od 5 ili 5,5%, rekao da ekonomski opravdano da i plate i penzije rastu u skladu sa privrednim rastom, odnosno mogućnostima.

Altiparmakov je ukazao da je sada vazno i da svi penzioneri dobiju toliko povećanje. Ocenio je i da Srbija ima veliki manjak ukupnih investicija, odnosno domaćih privrednih investicija.

- Zemlje regiona u proseku investiraju od 22 do 23% BDP a mi investiramo samo 18%, i to je jedan od razloga što je naš privredni rast sporiji, osim loših institucija i pravne nesigurnosti - smatra on.

Prema njegovim rečima, manjak od jedan odsto BDP ili 350 mil EUR godišnje odnosi se na drzavne investicije, dok je manjak domaćih privatnih investicija 3% BDP ili milijardu evra godišnje.

Kada su u pitanju strane investicije Altiparmakov smatra da bi trebalo u regionu privlačiti investitore dobrim poslovnim ambijentom, a ne da se svi utrkuju ko će dati veće stimulacije. On ocenjuje i da strani investiori ne mogu rešiti problem privrednog rasta, niti vlada može obezbediti ekonomski prosperitet, jer je njen posao da uredi poslovni ambijent.

Očekuje i da predstojeći budžet bude uravnotežen, a navodi da bi prioriteti trebalo da se usmeri na investicije u životnu sredinu i infrastrukturu.

Ocenuje i da će privredni rast naredne godine biti oko 3,5%, a da bi 5% mogao da bude kada bi sproveli strukturne reforme kao Češka ili Slovačka.

Poznato je da su za kupovinu Komercijalne banke stigle četiri neobavezujće ponude. Resorni ministar Siniša Mali prethodno je obelodanio i da je za ovu banku u kojoj je država vlasnik 42 odsto kapitala, bilo zainteresovano šest investitora. Danas nam je ministar otkrio nove detalje.

"Još uvek ne možemo da govorimo o imenima, ali mogu da vam kažem da je reč o tri banke, među kojima je jedna domaća, i jedan strani fond. U novembru nas očekuju i obavezujuće ponude i očekujem da ovaj proces bude uspešno završen", ocenio je Mali za "Blic". Dodao je i da su veoma zadovoljni odzivom ponuđača s obzirom na to da su pristigle četiri neobavezujuće ponude.

U javnosti se, inače, više puta nezvanično pominjalo da su neobavezujuće ponude dali Nova ljubljanska banka (NLB), AIK banka srpskog privrednika Miodraga Kostića, zatim Raifajsen banka i Direktna banka, za koju se dodavalo da bi mogla nastupiti u konzorcijumu s Eurobankom i sa američkim investicionim fondom Ripplewood Advisors.
Ono što je do sada, međutim, zvanično potvrđeno jeste da će u narednim danima biti urađena analiza prispelih neobavezujućih ponuda a potom „i konstatovati koji se od ponuđača kvalifikovao za drugu, obavezujuću fazu“.

Nakon toga ponuđači koji se kvalifikuju dobiće pristup dokumentaciji banke kako bi analizirali njeno poslovanje, a očekuje se da obavezujuće ponude predaju polovinom novembra.„Kvalifikovane ponude će biti rangirane u skladu sa kriterijumima predviđenim tenderskom dokumentacijom i kvalifikovani ponuđači će biti obavešteni o rang listi“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija. U kratkom opisu postupka u pozivu se navodi da će uplate depozita za učešće na tenderu zavisiti od vrste tendera.Inače, Komercijalna banka je u ovom trenutku najbrži, a verovatno i jedini način da se odjednom stekne veliko učešće u bankarskom tržištu Srbije. Sa udelom od oko 11 odsto Komercijalna je druga banka po veličini mereno aktivom. Akcijski kapital i ukupni kapital svrstava je u top pet banaka na tržištu Republike Srbije.

Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Trenutna vrednost banke na Beogradskoj berzi je oko 440 miliona evra. Jednom akcijom trguje se po ceni od oko 3.200 dinara.

Poslovanje sve bolje

Komercijalna banka je u prvih šest meseci 2019. godine ostvarila dobitak pre oporezivanja od 4.338,6 miliona dinara (36,8 miliona evra), što u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja povećanje za 19,8 odsto.

Vranje -- Otkazana je prodaja imovine Fabrike hleba i mleka iz Vranja koja je bila zakazana za 11. oktobar, kažu iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Ranije je bila oglašena prodaja, prvo javno nadmetanje, za više objekata čija je ukupna početna cena 120 miliona dinara.

U novom obaveštenju je navedeno da će o načinu i uslovima prodaje imovine stečajnog dužnika sva zainteresovana lica biti obaveštena u skladu sa odredbama Zakona o stečaju.Kako je ranije saopšteno, početna cena benzinske stanice sa nadstrešnicom bila je 34 miliona, a za 11 objekata, među kojima su i industrijska pekara i mlekara 86 miliona dinara. Ponuđeno je bilo i 18 vozila, od kojih je najskuplji kamion, čija je početna cena bila 340.000 dinara.