Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijenti
Arhiva vesti
Raspisan tender za izradu tehničke dokumentacije buduće luke u Sremskoj Mitrovici
Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa Idejnim projektom za proširenje i izgradnju Luke Sremska Mitrovica. Procenjena vrednost nabavke je 59,1 milion dinara.

Cilj izrade tehničke dokumentacije je da se obezbede zakonom propisani uslovi za izvođenje radova na izgradnji infrastrukture buduće Luke Sremska Mitrovica, navodi se u saopštenju Agencije.

Izgradnja luke će omogućiti da grad Sremska Mitrovica u potpunosti realizuje svoje privredne potencijale i obezbedi privrednim subjektima korišćenje usluga unutrašnjeg vodnog transporta kao najjeftinije grane transporta za prevoz masovnih roba.

Inače, luka na Savi u Sremskoj Mitrovici treba da bude projektovana za pretovar najmanje 1,5 miliona tona raznih vrsta rasutog, tečnog i generalnog tereta, navodi se u dokumentaciji.

Nova luka bi, tako, trebalo da privredi obezbedi korišćenje usluga unutrašnjeg vodnog trasporta kao najjeftinijeg za prevoz masovnih roba.

Rok za podnošenje prijava je 14. oktobar.


NIS akcionarima isplaćuje 6,5 milijardi dinara dividende od dobiti za 2018.
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je danas da će akcionarima isplatiti dividendu u ukupnom iznosu od 6,51 dinara, što je 25 odsto neto dobiti kompanije iz 2018. godine.
Gradjanima Srbije, koji poseduju akcije NIS-a, biće isplaćeno 33,97 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (39,97 dinara) odbije porez od 15 odsto, koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi.

Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za 2018. godinu u budžet biti uplaćeno 1,94 milijardi dinara, a Republika Srbija ostvaruje i prihod na osnovu poreza koji se uplaćuje prilikom isplate dividende akcionarima.

Ovo je sedma godina zaredom da NIS svojim akcionarima na ime dividende isplaćuje 25 odsto neto dobiti koja je u 2018. godini iznosila 26,06 milijardi dinara, navedeno je u saopštenju.

Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su kao vlasnici akcija bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, na Dan akcionara kompanije 17. juna 2019. godine.

Na Dan akcionara, NIS je imao 2.080.822 akcionara.

Ruska kompanija „Gasprom njeft“ je vlasnik 56,15 odsto akcijskog kapitala NIS-a, dok 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija.

Ostatak pripada gradjanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.

Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.


https://www.danas.rs/ekonomija/nis-akcionarima-isplacuje-65-milijardi-dinara-dividende-od-dobiti-za-
Najbolja neobavezujuća ponuda za državni paket akcija Komercijalne banke koji čini 83,23 odsto od ukupno izdatih običnih akcija ove banke iznosi 450 miliona evra nezvanično saznaje Danas
Ovu ponudu prema izvorima Danasa dala je slovenačka NLB banka. Druge dve ponude za najveću državnu i drugu po veličini banku na tržištu dali su domaća AIK banka 430 miliona evra i austrijska Rajfajzen banka 390 miliona evra. Ova ponuda koja nije obavezujuća već više predstavlja reper za određivanje konačne vrednosti po kojoj će se prodati Komercijalna banka vrednuje svih 100 odsto banke na oko 550 miliona evra. Domaći mediji su ranije prenosili izjave vlasti da bi bili zadovoljni sa 500 miliona evra za ovu banku.

Ipak, ova cena je recimo ispod knjigovodstvene vrednosti banke. Knjigovodstvena cena jedne akcije Komercijalne banke iznosi 3.929,9 dinara, dok najveća neobavezujuća ponuda iznosi oko 3.146 dinara za akciju, što je oko 80 odsto knjigovodstvene vrednosti. S druge strane, u Sloveniji je ove godine prodata treća po veličini banka na tržištu, A banka sa aktivom sličnom Komercijalnoj banci, od 3,7 milijardi evra za, prema pisanju slovenačkih medija, oko 500 miliona evra.

Ministar Mali je pre nekoliko dana izjavio da država izlazi iz Komercijalne banke što znači da će verovatno predmet prodaje biti sve akcije u državnom vlasništvu. U ovom trenutku Republika Srbija je vlasnik 48,647 odsto akcija, ali preko Jugobanke u stečaju koja ima 1,91 odsto i državnog Dunav osiguranja sa 1,72 odsto već sad ima većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci. Takođe, nedavno je Republika Srbija sklopila sporazum sa EBRD-om koji poseduje 24,43 odsto akcija Komercijalne i fondom Međunarodne finansijske korporacije (IFC), dela Svetske banke, sa 10,15 odsto akcija o preuzimanju akcija, a na osnovu ugovora iz 2009. godine po kom su međunarodne finansijske institucije imale tzv. put opciju, odnosno pravo da prodaju akcije državi po unapred ugovorenoj ceni.

Pre skoro tri meseca država je već isplatila druga dva fonda, nemački DEG i švedski Sved fond po ceni od 4.447 dinara za akciju. Sve ukupno 6,8 odsto akcija je plaćeno 43,7 miliona evra. Po ovoj ceni akcije EBRD-a i IFC-a bi koštale 25,86 milijardi dinara ili 220 miliona evra po jučerašnjem srednjem kursu Narodne banke Srbije. Tako bi ukupan iznos koji bi država platila za 41,3 odsto akcija ovih fondova dostigao skoro 264 miliona evra. Ukoliko bi krajnja cena banke iznosila koliko i najveća neobavezujuća ponuda država bi te iste akcije prodala za 186,6 miliona evra, odnosno bila bi u minusu oko 77 miliona evra.

Istorijski najviša cenu Komercijalna banka je postigla u aprilu 2007. godine. Tada je jedna akcija vredela na berzi 15.500 dinara ili tada 190,5 evra. Po toj ceni banka je vrednovana na čak 3,2 milijarde evra. Tada je propuštena prilika da se Komercijalna dobro proda, a već naredne godine izbila je svetska finansijska kriza koja je žestoko pogodila srpsku ekonomiju, a pre svega bankarski sektor. Skok nenaplativih kredita koji je u jednom trenutku dostizao i 25 odsto na nivou celog bankarskog sektora osetila je i Komercijalna koja je tokom 2015. i 2016. godine otpisala više od 100 miliona evra loših zajmova i prikazala ogroman gubitak.

Prošle godine banka je ostvarila rekordnu dobit od 71 milion evra i posle nekoliko godina vratila se na put rasta kreditne aktivnosti i iznosa aktive.

Ostaje da se vidi koliko će ove tri banke i jedan inostrani investicioni fond koji su predali obavezujuće ponude biti spremni da poprave konačnu ponudu za jedan od bisera među državnim kompanijama.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta