Tokom prvih šest meseci ove godine Vojvođanska banka ostvarila je neto dobit od 5,9 milijardi dinara što je rast od preko 100 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Banka je ovaj rekordni rezultat postigla uprkos činjenici da je u istom periodu ove godine podnela trošak od 697 miliona dinara koji se odnosi na konverzije portfelja stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, nakon leks specijalisa iz aprila 2019. godine.

Prema rečima Predraga Mihajlovića, predsednika Izvršnog odbora Vojvođanske banke, trend pozitivnog poslovanja iz prethodne godine je nastavljen i tokom završetka kompleksnog spajanja OTP Banke Srbija i Vojvođanske banke.

- Banka je u prvoj polovini 2019. godine ostvarila izuzetne rezultate na području kreditne aktivnosti ostvarivši rast i u segmentu poslovanja sa stanovništvom i preduzetnicima i u delu koji se odnosi na poslovanje sa pravnim licima. Neto krediti stanovništvu i preduzetnicima povećani su za 3,7 odsto i dostigli su nivo od 66 milijardi dinara, prvenstveno zahvaljujući rastu gotovinskih i stambenih kredita. Neto kreditiranje segmenta pravnih lica zabeležilo je u odnosu na kraj prethodne godine još dinamičniji rast od 5 odsto i iznosi 70 milijardi dinara - ističe Mihajlović.On dodaje da uprkos činjenici da je u prethodnom periodu zabeležen značajan pad nivoa aktivnih kamatnih stopa, neto prihodi od kamata veći su u odnosu na isti period prošle godine za sedam odsto i iznose 3,78 milijardi dinara. U skladu sa generalnim povećanjem obima poslovanja Banke u prva dva kvartala 2019. godine došlo je i do povećanja ostvarenih neto prihoda od naknada i to za preko devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine sa iznosom od 1,38 milijardi dinara.

Vojvođanska banka ove godine je dobila dva značajna priznanja od vodećih međunarodnih bankarskih i finansijskih institucija - Commerzbank i Deutsche Bank. Oni su Vojvođanskoj banci dodelili prestižne nagrade za komercijalna plaćanja i finansijske transfere čime su potvrđeni izuzetan kvalitet, visoki standardi i efikasnost u ovoj kategoriji poslovanja. Banka je dugi niz godina veoma aktivna u aktivnostima društveno odgovornog poslovanja i učestvuje kao podrška projektima lokalne zajednice, kao i ulaganjima u društveni, obrazovni, kulturni i sportski razvoj. Saradnja sa Olimpijskim komitetom Srbije traje pet olimpijskih ciklusa i nastavlja se sa podrškom sportista na putu za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine.

Banka je članica OTP Grupe, najvećeg pružaoca finansijskih usluga u Mađarskoj i dominantne regionalne bankarske grupe na tržištu Centralne i Istočne Evrope. Bankarska grupa je prisutna u 11 zemalja regiona uz Mađarsku, sa bazom od skoro 18,5 miliona klijenata i zapošljava blizu 36 hiljada ljudi u Mađarskoj i u svojim subsidijarima u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji, Srbiji, Slovačkoj i Ukrajini.

Konsolidovana dobit OTP Grupe u prvom polugodištu 2019. iznosila je 178 milijardi forinti (550 miliona evra), što je za 15 odsto više na godišnjem nivou. Usklađena dobit nakon oporezivanja OTP Grupe iznosila je u tom periodu 202,6 milijardi forinti (626 miliona evra), 19 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je doprinos dobiti stranih subsidijara Grupe porastao na godišnjem nivou i iznosi 45 odsto. U drugom tromesečju 2019. godine OTP Grupa zabeležila je 112,2 milijarde forinti (347 miliona evra) usklađene dobiti nakon oporezivanja (rast od 23 odsto međugodišnje i 24 odsto u poređenju sa prethodnim tromesečjem) što predstavlja najbolji kvartalni rezultat u istoriji Grupe. Na kraju drugog kvartala 2019. godine bruto operativne rezerve likvidnosti Grupe činile su ekvivalent od 7,2 milijarde evra. Na kraju juna 2019. godine konsolidovan pokazatelj osnovnog akcijskog kapitala prema međunarodnim računovodstvenim standardima je iznosio 15,9 odsto, uključujući polugodišnje neto rezultate bez dividendi.

Ekonomska i politička saradnja Srbije i Slovenije nikada nije bila bolja, ocenio je ministar finansija Siniša Mali i istakao da je sa milijardu i 100 miliona evra, Slovenija među deset najvećih investitora u Srbiji.

Mali je rekao da slovenačke investicije u Srbiji rastu iz godine u godinu i da oko 25.000 građana Srbije radi u slovenačkim firmama u zemlji.

- To su važne cifre koje pokazuju stepen naše ekonomske saradnje. Prošle godine smo imali spoljnotrgovinski suficit sa Slovenijom, što se ranije nije dešavalo, želja nam je da ta razmena još više raste - rekao je Mali na radnom sastanku u Beogradu s privrednicima Slovenije, u organizaciji Slovenačkog poslovnog kluba u Srbiji.

Mali je istakao da ga ohrabruje činjenica da odnos sa Slovenijom više nije jednostran i da je sve više srpskih investitora u Sloveniji.

- Ne možemo da utičemo na globalna dešavanja, ali možemo na saradnju Slovenije i Srbije, na unapređenje našeg privrednog okruženja i na to kako svi u regionu sarađujemo. Mislim da su svi spoznali koliko je važno da kao region nastupamo zajedno - rekao je Mali.
Stopa nezaposlenosti 10,3 odsto

Kako kaže, u Srbiji se mnogo toga promenilo od 2013. godine kada je, kako je rekao, zemlja bila na ivici bankrotstva, kada nije bilo za plate i penzije, nije bilo domaćih i stranih investicija.

Podsetio je da je u Srbiji 2014. godine pokrenuta velika reformska akcija kroz fiskalnu konsolidaciju i s promenom vizije i strategije koju je započeo tadašnji premijer Aleksandar Vučić, a čija je suština bila da se vodi računa o svakom dinaru.

- Uspeli smo da stabilizujemo javne finansije, a težak rad, teške reforme i teške odluke su iza nas. Svaki makroekonomski pokazatelj stanja privrede u Srbiji, u odnosu na pre nekoliko godina, impresivan je - ocenio je Mali.

Ukazao je da je stopa nezaposlenosti u Srbiji sada 10,3 odsto i da se očekuje da početkom sledeće godine bude ispod 10 odsto što se do pre nekoliko godina, kaže, nije moglo zamisliti, budući da je, na primer, 2013. godine stopa nezaposlenosti iznosila 25,9 odsto, odnosno kada je svaki četvrti građanin bio bez posla.Mali je istakao da Srbija treću godinu zaredom ima suficit u budžetu i da je naš javni dug u odnosu na BDP pre samo nekoliko godina bio 78-79 odsto, dok je trenutno 51 odsto i ima trend smanjenja.

Podsetio je da je "Fajnenšel tajms" objavio da je po BDP-u Srbija prva u svetu po privlačenju direktnih stranih investicija, sa 107 u prošloj godini, kao i da je po obimu tih investicija, u iznosu od 5,8 milijardi evra vodeća u svetu.

- U prvih osam meseci smo na 2,4 milijardi evra, što je za 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Zato nije čudno što nam pada stopa nezaposlenosti - rekao je ministar i podsetio da je Vlada usvojila tzv. pozitivan rebalans budžeta za 2019, jer Srbija ima suficit, i da je donela odluku o povećanju plata u javnom sektoru od 1.novembra, u proseku za 9,6 odsto.

Veći minimalac i prosečna plata

Dodao je da će biti isplaćena jednokratna pomoć od 5.000 dinara penzionerima, da će biti povehana minimalna cena rada, kao i da se očekuje da u decembru prosečna plata u Srbiji bude veća od 500 evra.

- Polako se približavamo onom nivou plata koji će uticati da građani ne odlaze iz zemlje trbuhom za kruhom, što je veoma važan deo naše politike koju želimo da sprovedemo do kraja - naglasio je Mali.

U cilju privlačenja novih investicija, u Srbiji se, kaže, grade auto-putevi i putevi ulažemo u železničku infrastrukturu.

- Za početak radova na Moravskom koridoru izdvojili 14 milijardi, milijarde evra ulažemo u obnovu železnice, posle 74 godine otvoren auto-put Miloš Veliki - naveo je Mali i dodao da će budžet za 2020.godinu biti razvojni i da će se ići ka smanjenju opterećenja na zarade.

Mali je naveo i da se Srbija, kao i Slovenija, suočava sa nedostatkom radne snage.

- Nama je prioritet da ulažemo u obrazovanje i da podignemo nivo prosečnih plata ne samo zato da građani ne bi odlazili iz naše zemlje, već da bi i iz drugih zemalja dolazili da rade u Srbiju - kazao je ministar.arc: Međusobna saradnja napreduje

Ambasador Slovenije u Srbiji Iztok Jarc zahvalio je Vladi Srbije na svemu što radi da se unapredi saradnja dve zemlje i dodao da privredna saradnja napreduje.

- Mislim da obe vlade rade na tome da se okvir saradnje proširuje, a za to je bitna je stabilnost makroekonomije - rekao je Jarc.

Ambasador je četitao srpskoj vladi na odličnoj finansijskoj stabilnosti i na tome što je Srbija proglašena najatraktivnijom zemlju za strane investicije.