Za AD Industriju motora Rakovica (IMR) u stečaju, koja se prodaje kao pravno lice, ponuđena je 1,1 milijarda dinara, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Za IMR, koja je procenjena na 2,9 milijardi dinara, stigle su dve ponude, a bolju od 1,1 milijardu dinara podneli su konzorcijum Instituta za izgradnju grada doo i Hempro ad, obe firme sa sedištem u Beogradu.

Kako je ponuđena cena ispod 50% procenjene vrednosti, o njoj će odlučivati odbor poverilaca.

Najvažnija imovina IMR-a je poslovni kompleks u beogradskoj opštini Rakovica, gde se u krugu fabrike nalazi 47 objekata, između ostalog sedam povezanih hala sa 15 objekata i sedam magacina i skladišta na ukupno 75.000 m2.

Imovina IMR-a su i samački hotel i upravna zgrada u Rakovici, ali i izdvojeni proizvodni kompleks u zlatiborskom selu Šljivovica, odnosno kompleks na lokaciji Ljubiš.

BIG CEE postao je novi vlasnik Capitol Parka Rakovica vrednog 32,5 mil EUR, što je kupovina četvrte nekretnine od početka ove godine. Centar ima 23.000 m2. Ovom transakcijom povećao se maloprodajni prostor koji BIG poseduje u Srbiji, na 130.000 m2 i to na pet različitih lokacija.

- Naša kompanija namerava da nastavi širenje u Srbiji i regionu uzimajući u obzir ekonomski rast zemlje poslednjih godina koji je primetan u svim aspektima poljoprivrede, turizma, trgovine i nekretnina. Privatna potrošnja u 2018. godini u Srbiji porasla je za 6,5%. Drago nam je što imamo ulogu lokalnog igrača na tržištu koji ima odlične odnose sa domaćim partnerima - istakao je Robert Yahava, izvršni direktor BIG CEE.

U planu je, takođe, da BIG ove godine u Srbiju dovede Decathlon. Prva prodavnica ovog brenda biće otvorena u decembru 2019. godine, u novom maloprodajnom kompleksu od 15.000 metara kvadratnih, koji se trenutno gradi u blizini tržnog centra BIG Fashion u Višnjičkoj ulici.

Šoping centar Rakovica opslužuje populaciju od oko 500.000 ljudi. Centar ima raznovrsnu ponudu maloprodajnih jedinica i to supermarket, kafiće, restorane, "uradi sam" koncept, modne i sportske prodavnice.

BIG posluje u Izraelu, Srbiji i SAD-u.

Tokom septembra Fond Republike Srbije za razvoj odobrio je preduzetnicima i pravnim licima ukupno 251 milion dinara investicionih i kredita za trajna obrtna sredstva, objavljeno je na internet stranici Fonda.

Kroz investicione kredite ukupno je odobreno 167,4 miliona dinara, od čega Mlekari Gložane 132,4 miliona dinara za kupovinu motela "Atina" u cilju proširenja asortimana i na hotelsko - turističke usluge.
Na ime kredita za trajna obrtna sredstva, ukupno je u septembru odobreno 83,6 miliona dinara, od čega po 30 miliona dinara za preduzeću "Yumis" iz Niša radi uvećanja obima proizvodnje i firmi "Stop Logistics Co" iz Velike Plane radi povećanja obima prodaje stočne hrane.

Beograd -- Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-avgust 2019. godine porasla je za 7,9 procenata na 26,89 milijardi evra u odnosu na isti period 2018.
Izvoz je povećan za 6,9 odsto, a uvoz za 8,7 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.

U posmatranom periodu je izvezeno robe u vrednosti 11,48 milijardi evra, a uvezeno za 15,40 milijardi, tako da je deficit 3,91 milijardu evra, što je povećanje od 14,5 odsto u poređenju sa istim lanjskim periodom.Pokrivenost uvoza izvozom je 74,6 procenata i manja je nego u uporednom osmomesečnom periodu 2018, kada je iznosila 75,9 odsto. Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom od januara do kraja avgusta ove godine dostigla je 30,29 milijardi, i veća je za 1,5 odsto na godišnjem nivou. Izvoz je zabeležio rast od 0,5 procenata na 12,94 milijarde dolara, a uvoz je povećan za 2,2 odsto na 17,35 milijardi dolara.

Deficit iznosi 4,41 milijardu dolara, što čini porast od 7,7 odsto. Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,4%), a u uvozu Beogradski region (47,7%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,7 odsto ukupne razmene.

Najveći trgovinski partner Srbije, pojedinačno, bila je Nemačka u koju smo za ozam meseci izvezli robu u vrednosti 1,46 milijardi evra, a uvezli za 2,0 milijarde, Sa zemljama CEFTA smo zabeležili spoljnotrgovinski suficit u iznosu od 1,34 milijarde evra, pri čemu je izvoz iznosio 1,95 milijardi, a uvoz 612,6 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 319,7 procenata.

Pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, ali se ističe i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Hrvatskom, Slovenijom, Švedskom. Istovremeno, najveći deficit se javlja se u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom, a sledi deficit sa Nemačkom, Turskom, Poljskom, Mađarskom, Irakom, Belgijom, Francuskom, Ukrajinom, SAD-om, Italijom, Republikom Korejom, Švajcarskom, Španijom i Danskom.

Samo u avgustu 2019. godine, izvezeno je robe u vrednosti 1,35 milijardi evra, što čini povećanje od 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle, dok je uvoz smanjen za 3,0 procenta na 1,72 milijarde evra. U avgustu je, prema desezoniranom indeksu, izvoz povećan za 0,2 procenta, a uvoz je opao za 8,5 posto u odnosu na prethodni mesec.

Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik ponudila je na ustupanje uz naknadu portfelj nominalne vrednosti veće od milijardu evra koji čine potraživanja osam banaka u stečaju a u istu svrhu u ime i za račun Republike Srbije ponuđena su i potraživanja prema pravnim licima čija je nominalna vrednost 772,7 miliona evra, objavljeno je danas.

Najveće ponuđeno je potraživanje Beobanke a.d. u stečaju koje iznosi 355,5 miliona evra, sledi Nova Agrobanka ad u stečaju sa 196,8 miliona evra potraživanja, PB Agrobanka ad u stečaju - 136,3 miliona evra a 131,7 miliona evra su nominalno vredna potraživanja Privredne banke ad Beograd u stečaju.
U ovom paketu su potraživanja Univerzal banka ad u stečaju vredna 99 miliona evra, Razvojne banke Vojvodine nominalno vredna 89,9 miliona evra, Jugobanke ad u stečaju vredna 22,6 miliona evra i Beogradske banke ad u stečaju koja su nominalno vredna 17,1 milion evra.

Sva potraživanja ponuđena na ustupanje uz naknadu su prema pravnim licima.

Zainteresovani za preuzimanje ovih potraživanja imaju priliku da izjavu o zainteresovanosti podnesu do 8. novembra a posle zaključivanja ugovora o poverljivosti podataka biće u prilici da dobiju prvi komplet tenderske dokumentacije.

Rok za podnošenje neobavezujućih ponuda je 2. decembar, a Agencija će posle evaluiranja obavestiti podnosioce da li su ostvarili pravo da učestvuju u Fazi podnošenja obavezujućih ponuda.

Ukoliko otkupe drugi komplet tenderske dokumentacije zainteresovanima će biti dostupan detaljan pregled portfelja potraživanja kao i detaljna traka sa podacima, a biće u prilici da im bude dostupna i soba sa podacima.

Vlada Srbije formirala je grupu za sprovođenje preporuka iz Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC), na čijem će čelu biti predsednica Vlade Ana Brnabić, objavljeno je u Službenom glasniku.

Bela knjiga predstavlja godišnji pregled poslovne klime u Srbiji i pruža konkretne predloge za unapređenje poslovnog okruženja u zemlji.

Osim predsednice Vlade, u grupi će kao njena zamenica sedeti ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, kao i ministar finansija Siniša Mali, ministar privrede Goran Knežević, ministar trgovine Rasim Ljajić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar rada Zoran Đorđević i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.FIC će predstavljati direktori nekih od najvećih stranih preduzeća u Srbiji kao što su Fiat Chrysler Automobiles, Lafarge, Ernst & Young, IKEA, Societe generale banka, JTI, Telenor, Nestle, VIP Mobile i Crowe.

Radna grupa podnosiće Vladi izveštaj o radu najmanje svakih 90 dana, navodi se u odluci.Bela knjiga objavljuje se svake godine od 2003, a glavne preporuke FIC-a u poslednjem izdanju iz 2018. odnosile su se na fiskalnu konsolidaciju, naročito privatizaciju i korporatizaciju državnih preduzeća, jačanje poreske administracije i bolju primenu poreskih zakona.

Srbija je, inače, na prvom mestu u svetu po prilivu stranih direktnih investicija. Najveći skok na Zapadnom Balkanu zabeležila je istovremeno Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih ulaganja na godišnjem nivou povećan 260 odsto, na 737 miliona dolara. Crna Gora je jedina u regionu zabeležila pad – 12 odsto, na 490 miliona dolara, dok je Bosna i Hercegovina imala rast od četiri odsto na 468 miliona dolara, a Albanija od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.

Pročitajte i koliko je Srbija stranim kompanijama plaćala otvaranje svakog radnog mesta, reč je o mnogo više od 5.000 evra.