Požeška Budimka još će čekati na novog vlasnika, jer ponovljeno javno nadmetanje, koje je bilo zakazano za 10. septembar, neće ni biti održano.

Kao i slučaju prve neuspele prodaje, koja je trebalo da se održi 11. juna, niko od potencijalnih kupaca nije se prijavio i uplatio garantni depozit. Kompanije koje su se raspitivale za ovo preduzeće, a govorilo se da su 24 takve iz Evrope, Azije i Srbije, na drugi pokušaj prodaje nije privukla ni cena 30% niža nego u prvom krugu.

Prodaja preduzeća i ovoga puta bila je oglašena u dva dela, s tim što je počenta cena fabričkog kompleksa sa pratećim parcelama u Požegi bila 372.309.856 dinara, a farma za tov junadi u Zdravčićima 29.242.113 dinara. Ni snižena cena, ni proizvodni potencijali i brend Budimke, kao ni činjenica da je preduzeće u kome je proizvodnja ugašena pre četiri godine posle bankrotstva oslobođeno svih dugova, nisu privukli kompanije.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da će o narednim koracima – načinima i rokovima prodaje biti odlučeno u narednom periodu u dugovoru sa Odborom poverilaca i razlučnim poveriocima. Ukoliko neko od zainteresovanih kupaca bude ponudio kupovinu metodom neposredne pogodbe, kažu u Agenciji, postoji mogućnost da Budimka bude prodata na taj način.

U julu je svega šest oblasti imalo učinak manji nego pre godinu dana, dok je poraslo preostalih 18 oblastiPAD prerađivačke industrije u Srbiji je kulminirao u junu. Već u julu je industrija doživela preokret. U junu je od 24 sektora prerađivačke industrije, u "minusu" bilo čak 17, a samo sedam je raslo u odnosu na isti period prošle godine. U julu je, međutim, svega šest oblasti imalo učinak manji nego pre godinu dana, dok je poraslo preostalih 18 oblasti.Prerađivačka industrija tako je u julu porasla šest odsto, nasuprot junskom ponoru od čak 7,8 odsto. Ukupna industrijska proizvodnja, kako se čulo na predstavljanju "Makroekonomskih analiza i trendova", u julu je povećana za 3,7 odsto. Samo mesec ranije bila je u padu od 6,1 odsto.- U junu je produbljen pad proizvodnje prerađivačke uindustrije delom zbog remonta Rafinerije nafte. Proizvodnja derivata nafte tada je pala za čak 30,4 odsto - objasnio je ekonomista Stojan Stamenković, saradnik MAT-a. - Prehrambena industrija je u junu pala za 12 odsto. U julu se desio preokret. Počela je sa radom Rafinerija, ali je proradila i hemijska industrija. Problem je i dalje u proizvodnji hrane. I to zbog dva faktora. Jedan su kosovske takse, a drugi su cene u zemljama u koje naši proizvođači izvoze. Izvoz ume da postane i nerentabilan. Verujem da bi stopa rasta od šest odsto, kolika je bila u julu, mogla da se zadrži i narednih meseci. Pitanje uticaja prehrambene proizvodnje na ukupnu industriju i dalje ostaje otvoreno.

U julu je naša privreda uvezla više nego što je izvezla. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 71 odsto, što je najniža vrednost tokom ove godine.

- Izvoz motornih vozila je bio manji 61 milion evra i ta oblast ostaje problem - upozorio je Stamenković. - Međugodišnji pad proizvodnje automobila je nekada i 50 odsto, ali rezultat čitave oblasti popravlja učinak proizvođača delova.

Berlin -- Industrijske porudžbine u Nemačkoj su u julu pale više od očekivanog zbog slabe potražnje iz inostranstva, pokazali novi podaci.
Takvi podaci sugerišu da bi poljuljani proizvodni sektor mogao gurnuti najveću evropsku ekonomiju u recesiju u trećem kvartalu, ocenjuje britanska agencija Rojters.

Porudžbine za robom "proizvedeno u Nemačkoj" pale su u julu za 2,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, usled sunovrata potražnje iz nečlanica evrozone, saopštilo je nemačko ministarstvo ekonomije.To je i značajno veći pad u odnosu na očekivani pad Rojtersa od 1,5 odsto.

Podaci o porudžbinama za jun su, međutim, revidirani naviše, kako bi ukazali na povećanje od 2,7 odsto umesto prvobitno prijavljenog rasta od 2,5 procenata.

"Teška situacija u proizvodnji se nastavlja. Pad novih porudžbina značajno povećava rizik od recesije u nemačkoj ekonomiji", ocenio je analitičar VP banke Tomas Gicel.

"Postoji velika opasnost da će negativan privredni rast biti registrovan i u trećem tromesečju", dodao je Gicel.

Nemački bruto domaći proizvod pao je u drugom tromesečju za 0,1 odsto na kvartalnom nivou usled slabljenja izvoza.

Nemačka izvozno orijentisana ekonomija suočena je sa negativnim posledicama usporavanja rasta globalne ekonomije i poslovnom neizvesnošću, što je posledica međunarodnih trgovinskih sporova i očekivanog izlaska Britanije iz Evropske unije.

Vlada u Berlinu očekuje da će ekonomski rast ove godine usporiti na 0,5 odsto u odnosu na 1,5 odsto u prethodnoj godini. To bi bio najslabiji rast nemačke privrede od 2013. godine kada je evrozona bila suočena sa posledicama dužničke krize.

Beograd -- Telekom Srbija je spreman za uvođenje 5G mreže, izjavio je danas direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk.
Ovu informaciju je potvrdio na regionalnoj konferenciji o trendovima u telekomunicijama i medijima - Digital 2019.

"Nemamo mnogo izbora za 5G. Moraćemo da investiramo u tu mrežu i da se takmičimo za 5G licence", poručio je Ćulibrk na panelu "Godinu dana kasnije: Tradicionalni panel telekom lidera regiona".
Kazao je da će Telekom, takođe, izgraditi 1.000 baznih stanica za 4G mrežu.

Direktor Telekoma Srbija rekao je da je ta kompanija u poslednjih godinu dana akvizirala veliki broj kablovskih operatera u regionu, ali i da je pod pritiskom više godina kada je reč o prihodu koji nastaje iz usluge fiksne telefonije.

"Mi već sedam, osam godina na godišnjem nivou gubimo dve, tri milijarde dinara čistih prihoda, što se često beleži kao gubitak direktnog profita. On je rezultat gubitka saobraćaja fiksne telefonije, jer je sve manje zaintresovanih korisnika", rekao je Ćulibrk.

To je s jedne strane teško za održavanje stabilnog poslovanja, ali nas već godinama tera da razmišljamo o drugom pravcu i da krenemo u akviziciju, dodao je Ćulibrk.

On je dodao da u narednom periodu Telekomu Srbija u okviru daljeg razvoja predstoji poboljšanje kvaliteta usluga, navodeći da tu pre svega misli na brzinu interneta, unapređenje sadržaja satelitske TV sa kojom već sada imaju fantastične rezultate.

"Nisam toliko verovao da ima prostora i za taj rast, ali ide jako dobro, ne samo u Srbiji nego i u BiH i Crnoj Gori. Investirali smo u serijsku produkciju. To su korisnici jako dobro dočekali", rekao je Ćulibrk.

Kada je reč o budućnosti i velikim promenama koje su se dogodile, među njima je Ćulibrk naveo "tač skrin", a veruje da će u narednom periodu svi imati VR naocare sa kojima će doživeti virtuelnu realnost.Direktor u kompaniji PwC Dejan Ljuština je rekao da je za sve telekom operatere u fokusu ulaganje u infrastrukturu i povezivanje, ali da je svima problem kako da postanu prepoznatljivi na tržištu, jer korisnici percipiraju da je to sve slično.

"I zato treba jako puno investirati u nova rešenja, a sa druge strane postavlja se i pitanje da li investirati u 5G mrežu koja je jako skupa. Zato ima puno izazova za operatere", naveo je on.

Kaže da su se velike kompanije odlučile za dva ili tri područja gde žele proširiti svoj opseg i uglavnom se to odnosi na data klaude, digitalne medije, Fintek, sajber bezbednost...

Dodao je da kompanije u toj oblasti mogu da dođu do izražaja na tržištu i preuzimanjem drugih kompanija i sve više telekom operatori investiraju u kupovanje inovacionih kopanija.

Generalni direktor Telenora u Srbiji Majk Mišel je rekao da ta kompanija puno ulaže u Srbiju i njene korisnike i da mnogo vremena troše na tranziciju kako bi se došlo do najboljih performansi.

Naveo je da operatori još pokusavaju da shvate kako je najbolje koristiti 5G mrežu i istakao da se tu radi o pravljenju čitavog sistema koji može da se koristi za razne svrhe, saradnju sa vladama, privredom...

On je izrazio očekivanje da će svi biti srećni sa 5G mrežom jer će porasti količina podataka u upotrebi. Mišel je dodao da je dobra stvar što se otvaraju mogućnost za digitalizaciju različitih stvari u Srbiji i da naša zemlja prednjači po pitanju inovacija i uvođenja vodećih tehnologija.

Kazao je da već 80 odsto podataka se koristi na 4G mreži tako da se otvara pitanje šta će biti sa starim sitemima, na primer sa 3G mrežom i slično.

"Moje mišljenje je da ne verujem da je 5G toliko brži da ćemo zbog toga pridobiti kupce, tako da moramo da se ponašamo prema 5G kao prema bilo kojoj drugoj mreži", naveo je on.

Direktor Telemać Slovenija Adrijan Ježina je kazao da će 5G svakako postati stvarnost i da ćemo jednog dana pričati i o 6G mreži.

Dejan Turk iz ViP mobile kaže da su oni u prethodnom periodu manje govorili o cenama i tarifima, te da su se fokusirali na ponude i korisnike.

"Svaka dama koja postane mama ima devet meseci besplatne usluge i nastavićemo takav odnos sa korisnicima", rekao je Turk.

Kikinda -- Firma "Špedicija" u stečaju iz Kikinde ponudila je u zakup 355 hektara zemljišta u Iđošu, a minimalna cena je 11,5 miliona dinara, objavljeno je na sajtu ALSU.
Zemljište koje se nalazi u Iđošu daje se u zakup na godinu dana do 30. septembra 2020. godine, a pored zakupa zakupac preuzima i obaveze da snosi i srazmerni deo poreza na imovinu, vodni dopinos kao i druge troškove oko ovog zemljišta.

Ponude za 355 hektara dostavljaju se do 27. septembra, a postoji mogućnost da se posle otvaranja poboljšaju.

Beograd -- Krediti privredi od strane vodećih banaka u Srbiji povećani su u drugom tromesečju ove godine za 25,2 milijarde dinara.
Posmatrano po delatnostima, najviše su kreditirana preduzeća iz oblasti saobraćaja, poslovanja nekretninama i građevinarstva, a ove firme novac najviše ulažu u obrtna sredstva i nove investicije.

Ovo govore podaci iz izveštaja Trendovi u kreditnoj aktivnosti naše centralne banke, koja iz Srbije anketira deset banaka, čija aktiva čini oko polovine ukupne aktive bankarskog sektora u našoj zemlji.
Najviše sektoru MSP

Iznos novoodobrenih kredita privredi u drugom tromesečju, isključujući refinansirane kredite kod iste banke, bio je viši 26,2 odsto nego u istom periodu lane, pri čemu je preko 60 procenata novih kredita odobreno segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća.

"Ovakva kretanja u skladu su sa ocenama banaka iznetim u anketama o kreditnoj aktivnosti o snažnom rastu tražnje privrede za kreditima, pre svega u segmentu malih i srednjih preduzeća", kažu u Narodnoj banci Srbije.

Prema oceni banaka iznetoj u anketi Evropske investicione banke, rast tražnje za kreditima preduzeća u Srbiji je bio viši od proseka regiona. Među novoodobrenim kreditima, najzastupljeniji su bili krediti za obrtna sredstva, koje je su najviše koristila mikro, mala i srednja preduzeća, kao i krediti za investicije, koji su pretežno odobravani velikim preduzećima.

"Zahvaljujući visokoj realizaciji koja već duže vreme ukazuje na pozitivne tendencije u investicionoj aktivnosti preduzeća, investicioni krediti su od maja postali najzastupljenija kategorija kredita privredi, sa učešćem od 41,9 procenata u junu", pokazuje izveštaj.

Opšti kreditni trendovi

Kada je reč o opštim kreditnim trendovima, aktivnost u sektoru kreditiranja nastavila je da beleži relativno visok međugodišnji rast, koji je u junu po isključenju efekta promene deviznog kursa iznosio 9,4 odsto i gotovo podjednako bio vođen rastom kredita privredi i stanovništvu, koji su u junu bili viši za 8,9 odsto i 9,7 procenata, u odnosu na pre godinu dana.

"Rast kreditne aktivnosti podržan je rastom ekonomske aktivnosti i pozitivnim trendovima na tržištu rada", ocenjuju u NBS. Kao i ranije, dodaju, tome su doprineli i povoljni uslovi finansiranja privatnog sektora, pri čemu su se kamatne stope na kredite stanovništvu spustile na nove minimume u junu.

Uslovi finansiranja ostali su, kako objašnjavaju, povoljni zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike, još uvek niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca, sniženoj premiji rizika zemlje i povećanoj konkurenciji medju bankama.

Istovremeno, banke su nastavile sa aktivnostima rešavanja problematičnih kredita u 2019. i ukoliko se iz obračuna izuzmu efekti otpisa i prodaje ovih kredita, rast kreditne aktivnosti još je izraženiji, o čemu kažu govori i međugodišnji rast ukupnih kredita u junu koji je iznosio 10,5 odsto, od čega privredi 10,6, a stanovništvu 10,2 procenata.

"Iako se kreditna aktivnost ubrzava, učešće kredita u BDP-u i dalje je ispod dugoročnog trenda, tako da ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost".

Porast keš pozajmica

Kada je reč o kreditima stanovništvu, oni su tokom drugog tromesečja povećani za 18,9 milijardi dinara, pri čemu se najveći deo rasta odnosio na rast gotovinskih kredita, dok je pod uticajem otpisa dela vrednosti (38 odsto) prilikom konverzije stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u kredite indeksirane u evrima, stanje ukupnih stambenih kredita smanjeno.

"Ako se isključi efekat otpisa prilikom konverzije (17,9 milijardi dinara) stambeni krediti su u drugom tromesečju ostvarili rast od 12,6 milijardi dinara, ukazujući na nastavak povoljnih kretanja u ovom tržišnom segmentu", objašnjavaju nadležni.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom tromesečju je, ako se isključe refinansirani krediti kod iste banke, bio viši za 2,6 odsto nego pre godinu dana. Gotovinski krediti činili su nešto manje od polovine ukupnih novih kredita stanovništvu, pri čemu je njihova realizacija nešto niža nego pre godinu dana što, kaže se u analizi, potvrđuje da mere NBS iz decembra 2018. usmerene na nenamensko neobezbeđeno kreditiranje stanovništva po neopravdano dugim rokovima otplate, daju rezultate.

Konverzija

S druge strane, kaže se, na povećan iznos novoodobrenih stambenih kredita uticali su konverzija kredita indeksiranih u švajcarskim francima u kredite indeksirane u evrima i oporavak tržišta nepokretnosti.

Podaci pokazuju da su krajem juna dinarski plasmani činili 33,2 odsto ukupnih plasmana privredi i stanovništvu. U odnosu na kraj 2018. dinarizacija ukupnih plasmana viša je za 0,2 procentna poena. Posmatrano po sektorima, dinarizacija plasmana stanovništvu je u junu dostigla maksimalnih 55 procenata, dok je dinarizacija plasmana privredi iznosila 14,3 odsto.

Za manje od četiri godine otkako je usvojena Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita iznos problematičnih kredita smanjen za više od 71 odsto, navodi se u analizi NBS.