Beograd -- Nepokretnosti modne konfekcije "Rudnik" u stečaju u Pranjanima ponuđene su na prodaju po početnoj ceni od 6,5 miliona dinara.
Ovu informaciju objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Imovinu čine tri objekta čija je ukupna korisna površina preko 1,7 hiljada kvadratnih metara, kao i zemljište u površini od 67 ari.Javno nadmetanje za prodaju ovih nekretnina zakazano je za 14. februar.

Modna konfekcija Rudnik AD u stečaju je od 2015. godine.

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je danas sa predstavnicima Kruševca i Užica ugovore o prenosu vlasništva aerodroma Rosulje i Ponikve na Republiku.

Mihajlović je podsetila da je to već urađeno sa niškim i aerodromom u Kraljevu i izrazila očekivanje da će u sastavu Aerodroma Srbije biti i borski aerodrom.

"Očekujem da bude i borski aerodrom, kao i da radimo novi borski aerodrom", rekla je Mihajlović.
Ministarka je potpisala ugovore u Vladi Srbije sa zamenicom gradonačelnika Kruševca Vesnom Lazarević i gradonačelnikom Užica Tihomirom Petkovićem.

Ministarka je istakla da je država nastavila sa praksom da se, pored ulaganja beogradski aerodrom Nikola Tesla, podižu i drugi aerodromi u Srbiji.Podsetila je da je to učinjeno već sa aerodromima u Nišu i Kraljevu i istakla da će, pored današnjeg prenosa, to biti urađeno sa još nekoliko manjih aerodroma koji će biti u sastavu Aerodroma Srbije.

"Pokazalo se jasno da je mnogo jednostavnije i mnogo bolje kada pod okriljem jednog preduzeća Aerodromi Srbije možemo da nađemo dovoljna finansijska i druga sredstva kako bismo mogli da uložimo u male aerodrome", naglasila je Mihajlović.Dodaje da će država tako omogućiti lokalnim samoupravama da pored razvijenih puteva i pruga mogu da imaju i razvijene male aerodrome koji su se pokazali kao potreba u svakom delu Srbije.

Drago mi je što smo zajedno sa Užicem i Kruševcem, ali ranije i sa Nišom i Kraljevom, našli zajedničke jezike i što je broj putnika na niškom aerodormu pokazao da smo sposobni da razvijemo i male aerodrome, naglasila je Mihajlović.

"Rosulje kod Kruševca svakako čeka oslobađanje industrijske zone i već ove godine smo obezbedili sredstva u budžetu Aerodroma Srbije za premeštanje. Što se tiče aerodroma Ponikve kod Užice, u nekoilko faza ćemo uložiti najmanje 10 miliona evra, a po procenama i blizu 20 miliona evra, kako bi Ponikve bile takođe razvijen aerodrom, pre svega, za turizam", naglasila je Mihajlović.

Dodala je da na područuju Užica postoji ozbiljan potencijal za razvoj aerodroma.

Ukoliko država ne proda Komercijalnu banku vrednost njenih akcija će drastično opasti, ocenjuje u intervjuu za Bankar.rs Nenad Gujaničić, glavni broker brokerskog odeljenja u kompaniji "Momentum Securities".

"Scenario po kome bi Komercijalna banka ostala u državnom vlasništvu je najnepovoljniji po manjinske akcionare. Dugoročno, banka bi nastavila na gubi na tržištu, a ne bi trebalo isključiti ni scenario koji smo već viđali kada su bankom upravljali državni činovnici ili lica imenovana od strane države. Kratkoročno, u ovom scenariju, cena akcije bi drastično pala, možda čak i do nivoa gde se nalazila kada je krenuo rast zasnovan na očekivanoj privatizaciji", ističe Gujaničić.

A ukoliko je kupi NLB?

– Ukoliko banka bude prodata NLB-u, u velikoj meri će kretanje akcija zavisiti od toga da li će ovaj većinski vlasnik uputiti ponudu za preuzimanje, odnosno da li će manjinski akcionari dobiti pravo da prodaju akcije po istoj ceni kao i država. Inače, ova odredba iz zakona kojom se diskriminišu manjinski akcionari kada država prodaje akcije (nepostojanje obaveznosti ponude za preuzimanje) još jednom pokazuje koliko na ovdašnjim prostorima nema sklonosti za razvoj akcionarstva i poštovanje prava malih akcionara.

Imajući u vidu da cena zlata poslednjih dana vrtoglavo raste, može li se očekivati da se taj trend nastavi i u skorijoj budućnosti ili pak sledi pad cena?

– Cena zlata dostigla je proteklih dana najviši nivo u poslednjih šest godina nakon novih tenzija na Bliskom Istoku. Ovaj plemeniti metal donosi invesitorima najviše prinose u uslovima visoke neizvesnosti jer se tradicionalno smatra najboljim čuvarom vrednosti imovine u takvim okolnostima. S druge strane, zlatu na ruku ide i činjenica da su prinosi (kamate) na obveznice širom sveta prilično niski pa mu ovi finansijski instrumenti ne predstavljaju izraženu konkurenciju (zlato ne donosi nikakav prinos u vidu rente, kamate…). Da li će ovaj trend cene zlata biti nastavljen, pre svega zavisi od dalje eskalacije krize na Bliskom Istoku ili otvaranja nekog novog, većeg žarišta ili, eventualno, izbijanja recesije u nekim najvažnijim privredama sveta.
Kako je ova godina počela za Beogradsku berzu? Reklo bi se neslavno…

– Beogradska berza je prošle godine izgubila još jednu kompaniju iz reperne indekse korpe, Belex15, (Sojaprotein) a nakon ponude za preuzimanje akcija Galenike Fitofarmacije na putu je da uskoro izgubi još jednu veliku kompaniju. Ovaj trend pražnjenja tržišta se odigrava dugi niz godina, i ostaje veliko pitanje čime će se na Beogradskoj berzi uopšte trgovati ove i narednih godina. Još veće pitanje je poverenje ulagača u ovo tržište jer se iz godine u godinu pokazuje da jači učesnici na tržištu obilato krše prava manjinskih akcionara. Da bi se ovome stalo na put neophodno je donošenje ozbiljne strategije za razvoj tržišta i formiranje pravih institucija koje bi garantovale ravnopravnost tržišnih učesnika.