Potpisivanjem ugovora između Fonda PIO i direktora A.D.“Planinka“ Radovana Raičevića o prodaji kompleksa Kuršumlijske banje, od ponedeljka je ova banja u vlasništvu kuršumlijskog preduzeća „Planinka“Potpisivanjem ugovora između Fonda PIO i direktora A.D.“Planinka“ Radovana Raičevića o prodaji kompleksa Kuršumlijske banje, od ponedeljkaje ova banja u vlasništvu kuršumlijskog preduzeća „Planinka“.Kako su danas po podne saopštili iz ovog preduzeća, „Planinka“ je odmah po potpisivanju ugovora kod notara uplatila ponuđenu cenu, nešto više od 1.416.000 eura, tako da je i zvanično postala vlasnik kompleksa Kuršumlijske banje.


- U revitalizaciju banje krenuće se odmah. Projekti su spremni a uložiće se više od 12 miliona evra, dogradiće se još jedan sprat i Kuršumlijska Banja biće spremna da primi prve goste za sezonu 2021 godine. Određeni broj radnika već je na edukacijama u Prolom i Lukovskoj Banji kako bi bili spremni da počnu da funcionisu u hotelu Žubor čim se za to steknu uslovi-istakao je generani direktor „Planinke“ Radovan Raičević dodajući a će posao Žuboru dobiti stotinak radnika a koliki je značaj ove investicije za ceo kraj je neprocenjiv. Pored Kuršumlijske Banje, preduzeće „Planinka“ gradi i novi hotel u Lukovskoj Banji kapaciteta više od 200 ležaja, sa svim pratećim sadržajima a ulaganje je kako ističu iz ovog preduzeća više od 8 miliona evra.- I u ovom hotelu će posao dobiti više od 70 radnika. Tako će Kuršumlija postati jedinstvena opština sa tri banje, prirodnim fenomenom Đavolja Varoš, manastirima Sv. Nikole i Sv. Bogorodice u čijoj je neposredoj blizini Arheloško nalazište Pločnik - ističu iz kuršumlijske „Planinke“ i dodaju da se izgradnjom najavljenog autoputa Niš-Priština i stabilizacijom tj. proširenjem aerodroma u Nišu stiču uslovi da Kuršumlija postane ozbiljna turistička destinacija u Evropi. Inače, do sada Prolom i Lukovska Banja ostvare oko 200.000 noćenja od kojih je oko 17 % stranaca.

Veve -- Švajcarski div prehrambene industrije Nestle objavio je da je proširio poslovanje s medicinskom prehranom kupovinom Alerganovog Zenpepa.
To je proizvod namenjen ljudima čiji pankreas ne proizvodi dovoljno enzima za varenje masti, proteina i šećera.

Finansijski detalji akvizcije nisu objavljeni. Zenpep je u 2018. godini ostvario prihode od 237 miliona dolara, prenosi portal Novac.Američki AbVi kupio je irski Alergan za 63 milijarde dolara. Da bi odobrili transakciju, regulatori su od dve kompanije zatražili prodaju pojedinih delova poslovanja.

Tako je Alergan odlučio da proda Zenpep Nestleu, a brazkumab britanskoj farmaceutskoj kompaniji Astrazeneka.

Izvršni direktor kompanije Nestle Mark Šnajder proširuje portfolio medicinskih prehrambenih proizvoda, potencijalno unosnije područje od temeljnog poslovanja s hranom, podseća Rojters.

Akvizicijom Zenpepa švajcarska kompanija postaće vlasnik i Alerganovog Viokacea, još jednog preparata za enzime pankreasa.

"Ovo je dobra prilika da naše poslovanje u SAD doda komplementaran proizvod u svoju ponudu prehrambenih proizvoda koji podržavaju unos, varenje i apsorpciju hrane", ističe Šnajder.

"Kupovina Zenpepa je strateška odluka koja će poboljšati naš rastući portoflio medicinske prehrane", rekao je direktor odeljenja Nestle helt sajens Greg Behar.

Transakcija će biti zaključena kada i spajanje AbVia i Alergana, poručuju iz kopmanije Nestle.

Crnogorska Agencija za zaštitu konkurencije dala je pozitivno mišljenje na zahtev predstavnika MK grupe, koja se povezuje sa srpskim biznismenom Miodragom Kostićem. Radi se o zahtevu za odobrenje koncentracije na tržištu u vezi sa prodajom srpske Viktorija grupe, piše crnogorski Dan.

Mediji u Srbiji su u julu 2018. godine pisali da je za oko 112 miliona evra Kostićeva MK grupa preuzela dugove Viktorija grupe, nastale na osnovu kredita kod poslovnih banaka.
"U propisanom roku od strane podnosilaca zahteva izvršena je uplata od 600 evra na račun Agencije za zaštitu konkurencije i 14.400 evra na podračun Agencije, u skladu sa članom 2, stav 1 tačka 9 Tarifnika o visini naknada koje se plaćaju u postupku pred Agencijom za zaštitu konkurencije", piše, između ostalog, u rešenju Agencije za zaštitu konkurencije od 12. decembra 2019. godine.

Mediji u Srbiji su 2018. godine objavili da su dugovi prema bankama Viktorija grupe, koji su bili predmet transakcije, iznosili oko 260 miliona evra. Prema tadašnjim saznanjima srpske “Politike”, Miodrag Kostić otkupio je te dugove banaka po ceni od oko 112 miliona evra, što znači da je platio manje od polovine ukupnog duga prema bankama.

"Nakon što se ta transakcija završi Miodrag Kostić će postati većinski vlasnik kompanije, jer će dugovi biti konvertovani u kapital, a Viktorija grupa više neće imati obaveze prema bankama", pisalo je u tekstu iz jula 2018. godine.Miodraga Kostića američki magazin “Forbs” svrstao je među najbogatije u Srbiji i regionu. Kako su ranije preneli mediji, radi se o diplomiranom ekonomisti, koji je poreklom iz Nikšićke župe u Crnoj Gori. Kostić preko svoje AIK banke poseduje oko 15 odsto vlasništva hotelske grupe “Budvanska rivijera", koja je delom i u vlasništvu Vlade Crne Gore (41,6 odsto kapitala).U avgustu ove godine objavljeno je da je završeno restrukturiranje Hotelske grupe “Budvanska rivijera” uoči privatizacije. Montenegroberza je tada saopštila da je “Budvanska rivijera” završila smanjenje kapitala metodom umanjenja nominalne vrednosti i registrovala novu kompaniju Sveti Stefan hoteli. Pre nekoliko meseci objavljeno je da ukupna kapitalna vrednost “Budvanske rivijere” iznosi 55.042.145 evra, sa 8.110.763 akcija nominalne vrednosti 6,786 evra.

Crnogorska Agencija za zaštitu konkurencije dala je u oktobru prošle godine pozitivno mišljenje i na zahtev dve ofšor kompanije sa Kipra, Ermaged Limited i Mormont Limited, koje se povezuju sa Kostićevom MK grupom. Radilo se o zahtevu za odobrenje koncentracije na tržištu, u vezi sa prodajom kompanije Heta Asset Resolution, poslu koji je vredan oko pola milijarde evra, prenosi portal Bankar.me.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će Srbija prvi put, i to koliko već sutra, imati emisiju obveznica u evrima na period od 20 godina, a iznos emisije je 150 miliona evra.

Mali je u Skupštini kazao da je Srbija do sada emitovala obveznice na period do 10 godina, odnosno do 15 godina.

"Obim nije veliki, iznosi 150 miliona evra, ali za nas je važan, jer ako je neko spreman da vam ukaže poverenje na 20 godina, to govori u prilog tome koliko se Srbija promenila, koliko smo stabilni i koliko poverenja investitori imaju u našu ekonomiju", istakao je Mali.Pored emisije obveznica na 20 godina denominovane u evrima, Srbija će, kaže, imati emisiju obveznica u dinarima na period od 12 godina, što je, prema njegovim rečima, dugoročnije nego do sada.

"Na ovaj način pokazujemo koliko se Srbija promenila, jer sve što radite u javnim finansijama na kraju se potvrđuje na međunarodnom trzšištu kapitala", poručio je ministar finansija.

Beograd -- Javni dug Srbije je spušten na 48,2 odsto BDP, izjavila je predsednica vlade Ana Brnabić.
"Srbija je spuštila javni dug na ispod 50 odsto BDP-a i on sada iznosi 48,2 odsto BDP-a, što je veliki uspeh", naglasila je Brnabić na predstavljanju modernizovanog sistema paušalnog oporezivanja.

Brnabić je rekla da je to rezultat sprovedenih mera fiskalne konsolidacije i istakla da je to, takođe, uspeh naše privrede, građana i sprovedenih refromi."Želimo da napravimo Srbiju svetskim liderom u digitalizaciji i liderom u elektronskoj upravi", poručila je Brnabić.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala biti omogućeno da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.

Mali je, obrazlažući zakonske izmene u Skupštini Srbije, naveo da se njima postiže usaglašavanje odredbi Zakona o tržištu kapitala sa Zakonom o javnom dugu, i da će strani investitori i fondovi na brz i efikasan način moći da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala.

On je podsetio na to da se prošle godine Srbija vratila na međunarodno tržište kapitala, gde je imala dve veoma uspešne emisije evroobveznica, i to po istorijski niskim kamatnim stopama.

- U novembru smo emitovali 550 mil EUR obveznica sa prinosom 1,25%, a prethodno smo u junu emitovali obveznice u iznosu od 1 mlrd EUR, na period od 10 godina, sa stopom prinosa od 1,619% i šest puta većom tražnjom - rekao je Mali, navodi se na sajtu Vlade.

Prema njegovim rečima, efikasno tržište kapitala i poverenje investicione javnosti predstavljaju bitan preduslov za dalji ekonomski razvoj zemlje.

Mali je podsetio i na to da je Srbija nedavno otvorila Poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala, navodeći da je na taj način naša zemlja dobila priznanje da ima uslove za povezivanje sa evropskim tržištima od trenutka pristupanja Evropskoj uniji.

Ministar je najavio da će sutra biti emitovana emisija državnih obveznica denominovanih u evrima na rok od 20 godina, što se prvi put dešava, s obzirom na to da su do sada emitovane obveznice denominovane u evrima na najviše 15 godina, a uglavnom i manje.

Mali je dodao i da su srpske obveznice uvrštene na listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju.

Zajmovi kod međunarodnih banaka

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji ima za cilj povećanje produktivnosti i jačanje tržišnih veza malih i srednjih poljoprivrednih prehrambenih proizvođača.

Takođe, raspravljaće se i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, za unapređenje zemljišne administracije, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu između Republike Srbije i T.C. ZIRAAT BANKASI A.Ş. i DENIZBANK A.Ş, o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (Nabavka voznih sredstava za Srbija voz), kao i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2 u Beogradu.