Opština Ruma je za 328.000 evra kupila zgradu Doma vojske koja je do sada bila državno vlasništvo, objavila je danas Republička direkcija za imovinu (RDI).

Gradonačelnik Rume Slađan Mančić je prilikom potpisivanja ugovora o kupoprodaji tog objekta rekao da je na taj način ispunjena dugogodišnja želja svih građana Rume.
Početna cena objekata bila je 760.000 evra, a prvi čovek rumske opštine objasnio je da je ona prepolovljena na malo više od 328.000 evra.

Prvu ratu od osam miliona dinara opština će platiti odmah, a ostatak u četiri godišnje rate, dok je 30 miliona dinara obezbeđeno za prvu fazu, adaptacije, konzervacije i restauracije objekta, navodi se u informaciji RDI.

O novoj nameni zgrade novi vlasnik će odluku doneti vrlo brzo, a kako je istaknuto, sigurno je da će ona imati kulturni značaj za Rumu.Kupoprodajni ugovor sa predsednikom opštine potpisao je direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić, uz prisustvo državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Bojana Jocića. Direktor RDI Vorkapić je i počasni građanin opštine Ruma.

Zgrada Doma vojske u Rumi je sagrađena 1912. godine zalaganjem Rumljana okupljenih u organizaciji "Hrvatski soko" kao dom hrvatskih kulturno-sportskih organizacija i pod zaštitom je kao spomenik kulture.

Beograd -- Od fabrike vojnih aviona do praznih hala. Posle skoro 100 godina, Ikarbus je bez posla a radnici već nekoliko meseci bez plata.
Iako je kineska kompanija otkupila dugove, čeka se presuda Privrednog suda koja bi zadovoljila sve poverioce.

Ni tu nije kraj nedaćama. Poslednjih decenija fabrika je živela od proizvodnje autobusa i remonta za domaće gradske prevoznike, a poodavno ni oni ne kupuju ništa, niti remontuju, objavio je RTS.Praznih hala, bez posla, s malo radnika na spisku, koji nisu primili tri plate, Ikarbus čeka bolje dane. To je privatizacija, koja traje više od godinu dana, uporedo s procesom reorganizacije, koji je privredni sud usvojio u novembru.

"Čeka se pravnosnažost. Tim UPPR-om će kineski partner, koji je otkupio dugove, postati većinski vlasnik. Teško je reći kada", kaže generalni direktor Ikarbusa Aleksandar Vićentić.

Kada su dugovi veći od vrednosti fabrike i kada u poslu ne mogu da se dobiju bankarske garancije, pronaći vlasnika može se samo kroz plan reorganizacije koji prihvate poverioci.

Najveći su taj plan i prihvatili, ali su se neki i žalili da bi konačna presuda privrednog suda uvela kinesku kompaniju u fabriku, odnosno potvrdila bi njihov otkup dugova.

A novi vlasnik je svestan da bi ionako težak prodor na evropsko tržište mogao da započne baš odavde.

"Planiraju da održe celokupan program Ikarbusa koji je izuzetno kvalitetan i da razviju dva nova modela Ikarbusovih elektroautobusa. Na tim autobusim kineske bi bile samo baterije", napominje Vićentić.

Potpuni sunovrat

I država se odrekla nekih dugova ili ih je pretvorila u akcije, pa je trenutno većinski vlasnik fabrike. Ali, Ministarstvo privrede ne kupuje autobuse. Kupuju ih javna preduzeća ili gradovi.

Decenijama je naš najveći proizvođač autobusa živeo od domaćih narudžbi ili poverenog remonta. Takvih, da se moglo preživeti uz garanciju fonda za privredni razvoj.

Gro posla davalo je Gradsko saobraćajno preduzeće, odnosno Grad. Ali stvari su se potpuno promenile.

Poslednjih 30 autobusa, isporučili su beogradskom prevozniku pre tri godine, a izumro je i remont. Lane je Grad kupio 250 autobusa, najviše od Kineza.

Iako može da sklopi prilično jeftinije autobuse, "Ikarbus" nije ni konkurisao, jer su uslovi bili strogi, tvrdi direktor Aleksandar Vićentić.

"Tražila se prodaja u protekle tri godine 4.000 komada, što retko ko u svetu ispunjava, rok isporuke je bio jako kratak. Ka kraju je ispalo da ni ponuđač koji je dobio tender nije mogao da ispuni rok", navodi generalni direktor "Ikarbusa".

Čekaju se bolji dani

Grad je odustao i od dugo najavljivanog obećanja da će u prošloj godini kupiti 130 autobusa, pa u fabrici očekuju da će taj plan zaživeti u ovoj.

S tim poslom, oživele bi hale, lakše bi se sačekao novi vlasnik, kome bi i bilo lakše da krene u posao, ali na ovu temu od Grada nismo dobili nikakav odgovor.

Čeka se potez nadležnog ministarstva ili države. U momentu otkupa duga, bilo je 300 radnika, što je partner i prihvatio. Posle još jednog socijalnog programa, na spisku ih je svega 120, ali je pitanje da li će se i oni vratiti. Da li će Kinezi morati da dovedu i radnu snagu?

U životu, kažu, moraš da padneš na dno da bi se opet uzdigao. Ikarbus je sada baš tu.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju proizvodne hale društvenog preduzeća Novi dom stolarija iz Debeljače, putem javnog prikupljanja ponuda.

Hala se nalazi u Debeljači i prostire se na 4.860 m2. U pitanju je hala za proizvodnju nameštaja i papira, a procenjena vrednost iznosi oko 35,9 miliona dinara.

Zatvorene ponude dostavljaju se na adresu Agencije najkasnije 14. februara do 10.45, a otvaranje je zakazano za isti dan u 11 sati.

Nova prodaja fabrike lekova Jugoremedija oglašena je za 17. januar.

Rešenjem stečajnog upravnika Radovana Savića prodaja će se obaviti metodom neposredne pogodbe a rok za dostavljanje ponuda je 13. januar do 14 časova.

– Predvideli smo mogućnost da se ponude mogu poboljšati u razgovorima, koji će se obaviti sa potencijalnim ponuđačima za kupovinu a o svemu će odlučivati Odbor poverilaca. Imali smo prodaju neposrednom pogodbom pre dva meseca, kupci su uplatili depozit i otkupili konkursnu dokumentaciju ali zbog pritužbi poverilaca odložena je prodaja neposrednom pogodbom – objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić.

Od kada je otišla u stečaj, decembra 2012. godine, Jugoremedija je sedam puta prodavana javnim nadmetanjem i nijednom nije bilo kupaca, upozoravaju iz Odbora poverilaca ove fabrike.

– Prvi put kada je oglašena podaja neposrednom pogodbom u novembru prošle godine, kupci su se javili. Sledeća prodaja u decembru bila je javnim nadmetanjem i nije uspela. Očigledno da je neposredna pogodba jedini način da se fabrika proda – komentariše Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije.

Zrenjaninska „Jugoremedija“ prodaje se kao pravno lice. Imovinu „Jugoremedije“ čine industrijski kompleks, upravne zgrade, pomoćni objekti, kao i stan u Zrenjaninu, intelektualna svojina – 24 žiga, 28 motornih vozila, inventar i zalihe. Pravo na učešće u postupku prodaje imaju sva pravna i fizička lica koja otkupe prodajnu dokumentaciju za 100.000 dinara i uplate šest miliona dinara za učešće.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je na današnjoj sednici referentnu kamatnu stopu na nivou od 2,25 odsto. Kako je saopšteno iz NBS, Izvršni odbor je pri donošenju te odluke pre svega imao u vidu očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, kao i dosadašnje ublažavanje monetarne politike.

Inflacija je šestu godinu zaredom ostala niska i stabilna i u decembru je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 1,9 odsto na međugodišnjem nivou, a niske inflatorne pritiske očekujemo i u narednom periodu, ističu iz centralne banke.
Izvršni odbor očekuje da će se međugodišnja inflacija do sredine 2020. godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a da će se nakon toga, pod uticajem rasta agregatne tražnje, postepeno približavati centralnoj vrednosti cilja. Na niske inflatorne pritiske, kako se dodaje, ukazuju i inflaciona očekivanja, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u granicama cilja za inflaciju NBS.

Centralna monetarna institucija Srbije ističe da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

Evropska centralna banka od novembra sprovodi novi paket mera monetarnih podsticaja, dok američki Sistem federalnih rezervi, nakon poslednjeg sniženja referentne kamatne stope u oktobru, najverovatnije neće menjati monetarnu politiku još neko vreme, napominje se u saopštenju. Neizvesnost je, dodaje se dalje, prisutna u pogledu kretanja cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, s obzirom na složen uticaj brojnih faktora i na strani ponude i na strani tražnje.Iz NBS naglašavaju da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući punoj koordinaciji mera ekonomske politike, koja je rezultirala održivim snažnim rastom ekonomske aktivnosti i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, što potvrđuje i povećanje kreditnog rejtinga zemlje.

Rast bruto domaćeg proizvoda u 2019. je, kako se navodi, premašio prvobitne projekcije i, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 4 procenta.

Izvršni odbor je naglasio da je posebno značajan rast investicija od 14,2 odsto u 2019, čemu je doprinela dalja realizacija infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta, kao i povoljni izvori finansiranja, na šta je uticalo i prethodno ublažavanje monetarne politike NBS.

"Povećana je i potrošnja domaćinstava, pre svega zahvaljujući pozitivnim kretanjima na tržištu rada, rastu životnog standarda građana i nižim troškovima kredita. Pozitivne trendove na tržištu rada najbolje ilustruju podaci o realnom rastu zarada od 8,5 odsto u 2019, uz pad stope nezaposlenosti na jednocifren nivo".Kao i u prethodne dve godine, dodaje se dalje, javne finansije su i u 2019. bile u suficitu, dok je rekordan neto priliv stranih direktnih investicija, petu godinu zaredom u punoj meri pokrio deficit tekućeg računa platnog bilansa.

Garanciju otpornosti na eventualne šokove iz međunarodnog okruženja pruža i visok nivo deviznih rezervi naše zemlje, poručuje Narodna banka Srbije.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 13. februara.

Svetska banka prognozira da će 2020. godine rast Srbije iznositi 3,9 odsto ili za 0,1 procentni poen manje nego što je predviđala prošlog juna, dok je za 2021. godinu zadržala projekciju rasta na četiri procenta.

U novom Izveštaju "Globalne ekonomske perspektive", objavljenom danas, Svetska banka je smanjila procenu privrednog rasta celog regiona Zapadnog Balkana za ovu godinu za 0,2 procentna poena - na 3,6 odsto.

Na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi, reformski zamah usporio, pri čemu su mnoge od ovih ekonomija propustile da dovrše procese tranzicije na konkurentna i inkluzivna tržišta.

U dokumentu se, ipak, dodaje da su se "u nekoliko zemalja centralne Evrope, Zapadnog Balkana i južnog Kavkaza indeksi poslovnog okruženja nedavno približili nivoima naprednih ekonomija Evropske unije".

"Predviđa se da će rast Zapadnog Balkana ojačati do 2021. godine na 3,8 odsto, pod pretpostavkom da politička nestabilnost i neizvesna politika ostanu pod kontolom", piše u Izveštaju.
"Rast fiskalnih obaveza u ovom podregionu, u nekim slučajevima zbog velikog povećanja plata u javnom sektoru, socijalnih transfera ili većih rashoda za infrastrukturne projekte od očekivanih, može smanjiti prostor za buduće kontraciklične fiskalne podsticaje i oslabiti poslovnu klimu", navodi se dalje, uz napomenu da se to odnosi na kosovsku ekonomiju, na Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Takođe se konstatuje da su "nedavni zemljotresi na Zapadnom Balkanu - koji su pre svega pogodili Albaniju - uzeli su danak u ljudskim životima i fizičkoj infrastrukturi".

"Perspektive ovog podregiona ostaju izazovne jer pad poslovnog poverenja i povećana neizvesnost koincidiraju sa pogoršanjem eksternog okruženja", ocenjuje SB.

U tom kontekstu upozorava da bi privredni rast u celoj grupi ekonomija u usponu u Evropi i centralnoj Aziji mogao da bude osetno slabiji u slučaju usporavanja rasta velikih ekonomija, geopolitičkih previranja, pojačanih političkih neizvesnosti i izloženosti oscilacijama na finansijskim tržištima.Kako se objašnjava usporavanje evrozone moglo bi da se prelije na privrede u usponu koje su trgovinski i finansijski tesno povezane sa zonom zajedničke evropske valute.

Što se tiče globalnog privrednog rasta, prema proceni Svetske banke on će ove godine neznatno ubrzati na 2,5 odsto sa prošlogodišnjih 2,4 procenta, zahvaljujući postepenom oporavku investicija i trgovine. U odnosu na junsku prognozu, nova projekcija globalnog privrednog rasta je povećana za 0,2 procentna poena.

Za dve naredne godine se takođe predviđa neznatno ubrzanje rasta, na 2,6 odsto dogodine i na 2,7 procenata 2022. godine.