Grad Beograd zakazao je za 9. novembar još jednu, treću prodaju javnim nadmetanjem Centra "Sava". Sada je početna cena 17,54 miliona evra, što je 10 miliona evra manje nego u prvom pokušaju prodaje tog simbola Beograda. Do sada nije bilo zainteresovanih, a od budućeg kupca se očekuje da u obnovu kongresnog centra koji zauzima gotovo tri hektara građevinskog zemljišta, uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina, izveštava RTS.Kada bi se Centar "Sava" prodavao prema svom si-viju, vrednost bi bila neprocenjiva. Prema tržišnim kriterijumima vrednost je upitna, pa grad Beograd uporno, za sada bezuspešno, traži kupca.ako ima samo 80 zaposlenih, spisak dugova Centra dugačak je koliko i hodnici u zdanju.

"Najviši su prema Poreskoj upravi, negde oko 600 i nešto osnovice i 300 miliona na ime kamate. Takođe, dug prema toplanama oko 102 miliona. Imamo gradsku čistoću oko 12 miliona, imamo stari dug za struju kamata na kamatu oko 13 miliona ali grad nam plaća", navodi Đorđe Mazinjanin, v. d. direktora Centra "Sava".

Gradski zavod za veštačenje poslednji put procenio je vrednost Centra pre 11 meseci i to prema troškovnoj metodi. U zavodu kažu da komparativna metoda procene nije mogla de se primeni jer taj objekat nije bilo moguće uporediti sa sličnim."U tom trenutku Sava Centar je vredeo 75 miliona evra. U tom trenutku, što ne znači da bi sada ta procena bila ta, jer su se u međuvremenu desila i pomeranja na tržištu i na poslovanje i zbog korone i sigurno da su prihodi manji, a da se rashodi nisu smanjili sigurno", napominje Vlado Sekulić iz gradskog Zavoda za veštačenje.

Gde je kupac i ima li ga uopšte?
Ali rasprave o vrednosti i ceni Centra "Sava" nisu se smanjile. Mnogi su kao kupca videli kompaniju "Delta", koja je u blizini podigla hotel.Ali kupca do sada nije bilo, a da li će ga biti 9. novembra zavisi od spremnosti kupca, tržišta ili nečeg trećeg."Imajući u vidu da preko 60.000 metara korisnog prostora, preko 400 garažnih mesta i preko tri hektara zemljišta koje se nalazi na građevinskoj parceli, to je izuzetno povoljna kupovina. Međutim, treba uzeti u obzir i drugu stranu, treba videti bilanse Sava Centra za kojima imamo u vidu da su neuspešni. Naravno, niko ko investira u nekretnine ne želi da kupi gubitaša", smatra konsultant za nekretnine Dragan Miletić.

Dobra stvar je, kaže, što je Centar "Sava" u procesu dobijanja statusa kulturnog dobra, tako da je za očekivati da će budući vlasnik da investira u istu namenu.

Istorijat Centra "Sava"
Centar "Sava" izgrađen je na inicijativu Josipa Broza Tita. Prva faza sagrađena je rekordnom brzinom za samit konferencije o Evropskoj bezbednosti 1977. godine. Od tada je objekat arhitekte Stojana Maksimovića vezao sudbinu za veliku Jugoslaviju, a Beograd u više navrata postavio u centar sveta.Od samita Kebsa, nesvrstanih, kongresa Evropske banke za obnovu i razvoj, pa do spektakla i gostovanja velikana.

Bobi Fišer je baš ovde reprizno odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim 1992. godine u jeku sankcija Srbiji i Crnoj Gori. To je bio inat vlastima SAD čiji je Fišer bio državljanin i koji je platio cenu gubitkom državljanstva.

Centar "Sava" će ostati simbol grada koji voli da se inati, pa će njegovih čak 110.000 sijalica verovatno i dalje sijati.

Najnovija informacija iz "sveta" besplatnih akcija jeste da uskoro treba očekivati i dividendu od Telekoma - ukupno 68 dinara za 31 akciju.Pravo na akcije danas ima oko dva miliona ljudi i toliko ih od 2010. nije prodalo svoje deonice koje su dobili od države. Iako je od momenta podele prošlo skoro 10 godina, mnogi i danas imaju pitanja i dileme. Ko ostvaruje pravo na dividendu, koliko sada imam novca po osnovu akcija, kako mogu da podignem novac i da li prodati akcije, samo su neka od pitanja koja ih muče.

Ko ima pravo na besplatne akcije?
Pravo na besplatne akcije imaju građani koji su bili punoletni na dan 31. decembra 2007. godine, koji su bili državljani Srbije na dan 3. januara 2008. i koji su 30. juna 2007. imali prebivalište na teritoriji Srbije, kao i oni koji nisu u prethodnim procesima privatizacije ostvarili pravo na besplatne akcije. Drugim rečima, na besplatne akcije mogu da računaju svi oni rođeni do 31. decembra 1989. godine, a koji su ispunili i ove druge uslove.

Koliko akcija smo dobili do sada?
Upis akcija je bio pre 10 godina i trajao je šest meseci. Četiri miliona građana dobilo je po pet akcija NIS i po jednu akciju Aerodroma “Nikola Tesla” a čijim se deonicama trguje na Beogradskoj berzi, ali i po sedam akcija Akcionarskog fonda i 31 akciju “Telekoma Srbija” čije akcije nisu uključene u javno trgovanje i kojima se ne može trgovati. Novac od Akcionarskog fonda, po 1.700 dinara isplaćen je pre osam godina.

ROBOTI će dovesti do gašenje 85 miliona radnih mesta u srednjim i velikim firmama u narednih pet godina pošto će pandemija korona virusa ubrzati promene na tržištu rada i povećati nejednakosti, ocenjuje se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (VEF).
Kako prenosi Rojters, istraživanje sprovedeno u 300 kompanija u svetu pokazalo je da u četiri od pet uprave ubrzavaju planove za digitalizaciju rada i primenu novih tehnologija, čime se poništavaju dobiti na planu zaposlenosti postignute od finansijske krize 2007-2008.

- Kovid-19 ubrzava dolazak budućnosti rada - izjavio je direktor WEF.a Sadija Zahidi.

Radnici da bi zadržali svoj posao moraće u narednih pet godina da uče nove veštine, jer će do 2025. godine rad biti podjednako podeljen između ljudi i mašina, navodi se u studiji.U celini, kako se ocenjuje, stvaranje radnih mesta se usporava, a njihovo gašenje ubrzava, jer kompanije širom sveta sve više umesto ljudi koriste tehnologiju za obavljanje mnogih poslova.

Dobra je, međutim, vest da će u nekim oblastima biti otvoreno 97 miliona novih radnih mesta i da će čovek zadržati svoju komparativnu prednost na nivoima upravljanja i donošenja odluka, na području zelene ekonomije, veštačke inteligencije (AI)...

Hotelijeri koji su otvorili namenske dinarske podračune u Upravi za trezor, a ispunili su uslove za dobijanje subvencije od države, novac će dobiti do kraja nedelje, rekao je za današnju Politiku državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević.Isplata te pomoći odobrena je za 314 hotelskih objekata, koji zapošljavaju skoro 10.000 ljudi i za to je izdvojeno 1,24 milijarde dinara.

Hotelijeri navode da je pomoć države od velikog značaja, ali ukazuju da posle višemesečnih gubitaka 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi nije dovoljno da se šteta pokrije, piše list.

Po dobijanju ove pomoći hoteli ne mogu da otpuste više od 10 odsto zaposlenih do kraja godine.