Više od polovine malih i srednjih preduzeća u Evropi očekuju bankrot u sledećoj godini ako ne dođe do rasta prihoda.

Ovaj podatak iz istraživanja kompanije Mekinsi možda najbolje oslikava koliko teške mogu biti posledice krize izazvane COVID-19 pandemijom, prenosi Novac.hr.Jedna od pet kompanija u Italiji i Francuskoj očekuju da bi u sledećih šest meseci mogle prijaviti bankrot, odnosno insolventnost. Istraživanje sprovedeno je na uzorku 2.200 malih i srednjih firmi u najvećih pet evropskih ekonomija.

Ako je pesimizam koji su istraživači utvrdili u istraživanju dobar pokazatelj onoga što će se zaista zbivati u budućnosti, evropska ekonomija naći će se u ogromnim problemima.

Male i srednje firme ključne su za evropsku ekonomiju. One zapošljavaju dve trećine radnika i donose više od polovine dodate vrednosti.

Nove prognoze MMF za Evropu nešto su manje pesimistične nego pre tri meseca. Naime, za Srbiju se projektuje ubedljivo najbolji rezultat u Evropi u ovoj godini, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković, koja je sa guvernerima i ministrima finansija srednje, istočne i jugoistočne Evrope učestvovala na konferenciji koju je organizovala generalni direktor MMF Kristalina Georgijeva.

Na skupu na visokom nivou diskutovano je o ekonomskim izgledima i izazovima za Evropu u uslovima pandemije, saopšteno je iz NBS.

Na ovaj način guverneri i ministri finansija informisali su se međusobno o preduzetim merama radi ublažavanja negativnih uticaja pandemije i efektima koje su mere dale. Na sastanku se diskutovalo i o strategijama za privredni oporavak u narednom periodu i za brži rast u srednjem roku.

Na ovom virtuelnom skupu, uvodnu reč imala je Georgijeva, nakon čega je Alfred Kamer, novi direktor Sektora za Evropu MMF prezentovao ekonomske izglede za Evropu.

- Nove prognoze Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu nešto su manje pesimistične nego pre tri meseca. Dok se za veliki broj zemalja projektuje veliki pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini, koji u pojedinim slučajevima ide i na dvocifrene nivoe, najbolji ishod se predviđa u Srbiji i Litvaniji - rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ona je istakla da ako se uzme u obzir i poslednje saopštenje Međunarodnog monetarnog fonda nakon završene pete revizije aktuelnog Instrumenta za koordinaciju politike, za Srbiju se projektuje ubedljivo najbolji rezultat u Evropi u ovoj godini.

Guverner ističe i da je tokom sastanka zaključeno da su evropske zemlje koje su u prethodnom periodu kreirale fiskalni prostor bile u mogućnosti da donesu i sprovedu velike fiskalne pakete, a među njima je i Srbija.

Centralne banke širom Evrope znatno su ublažavale monetarne politike različitim kanalima. U nekim ekonomijama drastično su smanjene i kamatne stope, a među njima je i Srbija, koja je sa Evropskom centralnom bankom zaključila i preventivnu repo liniju , kao još jedan kanal za vanredne situacije.

Centralne banke i vlade širom Evrope odobrile su mere pomoći dužnicima kako bi ublažile ekonomske poremećaje, sprečile volatilnosti na finansijskim tržištima i očuvale finansijsku stabilnost.

Tabaković je rekla da se Srbija ističe i po merama kojima je centralna banka podržala likvidnost svih učesnika, podstakla kreditnu aktivnost i sprečila poremećaje na finansijskim tržištima. Srbija je pomenuta i u grupi zemalja koje su donosile čitav set mera kojima se olakšava finansijska pozicija građana i privrede, uključujući i privremeni moratorijum na plaćanje kreditnih obaveza prema bankama, rekla je Tabaković.

- U Srbiji se reagovalo pravim i pravovremenim merama, a po obimu reakcije među zemljama smo koje su obezbedile najveću podršku svojim građanima i privredi. Očuvali smo stabilnost i činićemo sve da Srbija brzo nadoknadi ovu kriznu godinu - poručila je guverner Jorgovanka Tabaković, navodi se u saopštenju.

Kamate na dinarske i devizne zajmove privredi izjednačene su, a tako nečeg kod nas verovatno nikada nije bilo. Za to su najviše zaslužni dinarski krediti za privredu iz garantne šeme. Dinarski krediti privredi u avgustu su odobravani s 2,9% kamate, a oni u evro znaku s tri odsto.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je trend približavanja kamatnih stopa na dinarske kredite kamatnim stopama na evro-indeksirane kredite prisutan već duže vreme.

- Kamatne stope na dinarske kredite smanjene su najviše zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS, ali i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u našoj zemlji, pre svega postignutoj niskoj i stabilnoj inflaciji, koja je tokom prethodnih sedam godina u proseku iznosila oko dva odsto. Konkretno, od maja 2013, kada je započet ciklus ublažavanja monetarne politike, referentna kamatna stopa je smanjena za 10,5 procentnih poena, sa 11,75% u maju 2013. na 1,25%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. To se više nego u punoj meri prenelo na kamatne stope na kredite privredi i stanovništvu, koje su danas niže za 13 procentnih poena nego u maju 2013. godine - kažu u centralnoj banci.

Dodaju da su svojim merama i tokom pandemije preduzimali aktivnosti kako bi finansiranje privrede učinili dostupnijim i jeftinijim. Težište mera bilo je na tome da se privredi obezbede krediti u dinarima, što nam je, između ostalog, omogućilo da stepen dinarizacije finansijskog sistema približimo nivou od 40%.

Jedna od aktivnosti koja je uticala na približavanje kamatnih stopa na dinarske i evro-indeksirane kredite privredi jeste odobravanje kredita iz garantne šeme po povoljnijim uslovima, između ostalog i zahvaljujući odluci NBS da plaća bankama "povlašćenu" stopu na obaveznu rezervu koja se izdvaja u dinarima – takozvanu stopu remuneracije (višu za 0,5 procentnih poena u odnosu na redovnu).

Trend izjednačavanja kamatnih stopa na dinarske i evro-indeksirane kredite prisutan je prvenstveno kod kamatnih stopa na kredite privredi. Posmatrano od početka godine, razlika između prosečnih ponderisanih kamatnih stopa na dinarske i evro-indeksirane kredite privredi u proseku je iznosila 0,6 procentnih poena. U julu se ta razlika smanjila na 0,45 procentnih poena, dok su u avgustu čak dinarski krediti privredi odobravani po nižoj stopi u odnosu na evro-indeksirane kredite. Prosečna ponderisana kamatna stopa po kojoj su odobravani dinarski krediti privredi u avgustu iznosila je 2,9% i prvi put je bila niža od prosečne ponderisane kamatne stope na evro-indeksirane kredite privredi, koja je u avgustu iznosila tri odsto.

Ukoliko se posmatraju kategorije u okviru kredita privredi u dinarima, zajmovi za obrtna sredstva u avgustu i ostali nekategorisani krediti odobravani su po prosečnoj stopi od 2,9%, dok su investicioni krediti odobravani po stopi od 3,6%. Istovremeno, evro-indeksirani i krediti u evrima za obrtna sredstva odobravani su po prosečnoj stopi od 2,4%, investicioni po stopi od 3,8%, a ostali nekategorisani krediti po istoj stopi kao i dinarski krediti, 2,9%.

The interest rates for dinar-denominated and FX-denominated corporate loans have been equalized, probably for the first time in Serbia. This is mostly thanks to the dinar corporate loans from the guarantee scheme. Dinar-denominated corporate loans in August were approved with a 2.9% interest rate, and those denominated in euros at 3%.

The National Bank of Serbia (NBS) says that the trend of the two interest rates getting closer together has been apparent for a long time now.

– The interest rates for dinar loans have dropped largely thanks to the easing of the monetary policy of the NBS, but also the total macroeconomic stability in the country, primarily the low and stable inflation, which in the past seven years has been at an average of 2%. Since May 2013, when the cycling of the easing of the monetary policy started, the key policy rate has dropped by 10.5 percentage points from 11.75% in May 2013 to 1.25%, which is the lowest it is ever been in the inflation targeting regime. This has reflected on retail and corporate loan interest rates, which are now 13 percentage points lower than in May 2013 – the central bank says.

Srbija je za godinu dana uvećala zlatne rezerve za više od 10 tona, i trenutno ima 32 tone zlata. Kako navodi TV Prva, cena zlata je u poslednjih godinu dana skočila čak 30% i doseže skoro 2.000 USD za uncu.

Devizne rezerve Srbije iznose 13 mlrd EUR, a zlato u tome učestvuje sa 1,6 milijardi. To je tacno 2.500 poluga od kojih je svaka teška dva i po kilograma, navodi TV Prva.

- To vam daje sigurnost. Zlato je, u uslovima kada se situacija sa kursevima naglo menja i imate negativne posledice epidemije i deficite u mnogim zemljama, postalo ono za šta građani i investitori veruju da je sigurno - kaže ministar finansija Siniša Mali.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je za Prvu da je Srbija svesno kupovala zlato.

- Vrlo svesno smo kupovali zlato, zato što ono što imate u hartijama, i u stranoj valuti, to nije nosilo ne samo pozitivnu kamatu, nego je koštalo imati novac. Živimo u vreme kada novac troši, a ne zarađuje - kazala je ona.

Prema njenim rečima, kupovina zlata značila je da ga vi smestite u svoj trezor i da imate nešto sigurno, čemu raste cena.

U Srbiji gram košta 8.700 dinara, a razlog za rekordne cene zlata leži u pandemiji, kaže broker Nenad Gujančić.

Posle Srbije u regionu najviše zlata ima Severna Makedonija skoro sedam tona, Slovenija tri, BiH skoro kao i Slovenija, Crna Gora ima založenu tonu za uzete kredite, a Hrvatska navodno ima "ništicu", jer je sve zlato prodala.

Amerikanci imaju najvise zlata, 8.407 tona i Nemci sa nešto vise od 3.400 tona, pa Italijani, Francuzi, Rusi i Kinezi.
Kako TV Prva navodi, raspadom SFRJ u trezoru je navodno ostalo 45 tona zlata koje je sukcesijom podeljeno među republikama bivše Jugoslavije.

Pet tona je poslato 2001. na doradu pa je prodato, a šta se sa tim novcem desilo niko do danas nije otkrio.

Prva podseća da izreku "nije sve u parama, ima nešto i u zlatnim polugama" koja se u vremenima obeleženim pandemijom pokazala kao neminovnost.