Od devet milijardi evra, koliko će biti težak ekonomsko-investicioni plan Evropske unije (EIP) za Zapadni Balkan, barem oko 2,5 milijardi moglo bi da bude usmereno na projekte u Srbiji, nezvanično saznaje "Blic". To je gruba procena naših izvora, imajući u vidu raniju saradnju i karakteristike naše zemlje.
Ovaj paket podrške oporavku regiona i ekonomskom približavanju EU biće predstavljen u toku nedelje, a deo je novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3) čija ukupna vrednost za narednih sedam godina iznosi 14,5 milijardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU. Pokušali smo da baš od EU zvaničnika saznamo kojem iznosu Srbija može da se nada, ali je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero odlučila da nas drži u neizvesnosti.

- Plan je i dalje u pripremi. Bojim se da ćete morati da imate još malo strpljenja dok se ne usvoji - kazala je Pisonero za "Blic".
Ambasador i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici kaže za "Blic" da će novi plan omogućiti povezivanje regiona i ubrzavanje reformi.

- Rad na ekonomsko-investicionom planu je u završnoj fazi i biće uskoro usvojen. Obezbediće Zapadnom Balkanu finansijska sredstva za povezivanje regiona i ubrzavanje reformi koje će region učiniti privlačnom destinacijom za investicije i privredu. Približiće tržišta Zapadnog Balkana i EU. Biće u skladu s ciljevima evropskih planova za oporavak: povezaniji, zeleniji i digitalniji - istakao je Fabrici.
Diplomatski izvori "Blica" ukazuju da je nezahvalno govoriti o ciframa, ali da je prevashodno na Srbiji hoće li imati projekte koji će moći da iskoriste ta sredstva jer će se po projektima, a ne po zemljama, i dodeljivati novac.

- Imajući u vidu prethodna IPA sredstva i njihovu preraspodelu, očekuje se da najveći deo finansijske podrške usmerene ka projektima pripadne Srbiji. Tako je bilo i do sada, a spominje se da bi moglo da bude reči o iznosu od 2,5 milijardi evra. To je gruba procena, zvuči logično, imajući u vidu ranija sredstva i projekte Srbije - kaže izvor "Blica".

Ekonomsko-investicioni plan pokrivaće 18 projekata, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera. Kako je najavljeno, okosnica plana biće povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup internetu.
Na to za "Blic" ukazuje i ministarka za EU Jadranka Joksimović, koja kaže da su tokom leta radili na prioritizaciji projekata.

- Krajem jula smo poslali projekte iz oblasti transportne, energetske, digitalne infrastrukture, kao i zaštite životne sredine, zapošljavanja. Cilj EIP je da se poveze region u transportnom, energetskom i digitalnom smislu, i posebno ekološki projekti. Verovatno će EK uvrstiti od svih partnera za Zapadni Balkan one projekte koji imaju tu snažnu komponentu povezivanja. Naravno, tu su i projekti podsticanja zapošljavanja, preduzetništva u smislu podizanja konkurentnosti. Inače, najveći deo grantova biće zapravo uzet iz IPA 3 perspektive, a ostalo bi bili povoljni krediti međunarodnih finansijskih institicija, EIB, EBRD. Na vreme smo poslali i predloge projekata za IPA 2021. i 2022. kako bismo preostale grantove iz IPA 3 obezbedili za važne domaće projekte - napominje Joksimovićeva.
O iznosima i prihvaćenim projektima, dodaje ona, nije uputno govoriti dok se ne usvoji tačan iznos EIP za Zapadni Balkan.

- Komesar Varhelji bi onda došao i detaljno predstavio sve elemente, iznose i podržane projekte. Mogu da vam kažem da je Srbija spremno ušla u ovaj posao, celo leto smo svi zajedno, sva ministarstva i kabinet predsednika i kabinet premijerke i ja kao NIPAK (nacionalni IPA koordinator) radili na pripremi i programiranju, i kandidovali brojne i važne projekte za Srbiju i region - rekla je ona.

Da najviše od Srbije sve zavisi, ukazuje za "Blic" i direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.

- Direktno Srbija može očekivati najveći deo investicionog plana, ali najviše zavisi od naše javne uprave da li ima dovoljno ljudi i znanja da iskoristi ceo potencijal - zaključuje Beširi.

Sledi i izveštaj
UZ EIP, Srbija očekuje i izveštaj Evropske komisije o napretku ka EU. Očekuju se pohvale za pomake u dijalogu sa Prištinom, ali i na račun ekonomske politike i pored krize izazvane virusom korona. Ipak, kamen u cipeli ostaće poglavlja 23. i 24, koja se odnose na vladavinu prava.

U Evropskoj centralnoj banci (ECB) ozbiljno razmišljaju u o uvođenju digitalnog evra. U "Izveštaju o digitalnom evru", čiji Uvod su potpisali predsednica ECB Kristin Lagard i član Izvršnog odbora ECB i ujedno predsednik Eurosystemovog "High-Level Task Force" za digitalnu valutu centralne banke, Fabio Paneta jasno je naznačeno ubrzavanje rada na izdavanju evropskog digitalnog novca.

U situaciji dok je u EU gotovina i dalje dominantni način plaćanja u ECB su svesni kako nove tehnologije kao i očekivanja potrošača u značajnoj meri menjaju način plaćanja, prenosi "Poslovni dnevnik".
"Kako bi osigurali da građani imamu nesmetan pristup novcu centralne banke na način koji je potreban u digitalno doba, Upravno veće ECB odlučilo je da požuri rad na mogućem izdavanju digitalnog evra – elektronskog oblika novca centralne banke koji bi trebao biti dostupan građanima i kompanijama. Digitalni evro uveo bi se uz gotovinu i ne bi je zamenio", poruka je u Predgovoru "Izveštaja o digitalnom evru".

Prema tumačenima Izveštaja, digitalni evro stvorio bi sinergiju s privatnim rešenjima u digitalnom plaćanju te bi stvorio više inovativni, kompetitivni i otporniji Evropski sistem plaćanja, koji će služiti kako snaga ujedinjavanja evropskih digitalnih ekonomija, kao i širih evropskih integracija. ECB još uvek nema "dizajn" digitalnog rešenja niti čvrstu viziju uvođenja digitalnog evra nego je u ovoj fazi postavila zadatak kreiranja rešenja za kreativnu valutu koje mora osigurati "pristupnost, robusnost, sigurnost, efikasnost i privatnost" i to u sistemu adekvatnog legislativnog okvira, piše Gojko Drljača za Poslovni.hr.

"Izdanje digitalnog evra moglo bi biti relevantno za praktično sve što Eurosystem radi te će proizvesti snažne učinke na društvo kao celinu", poručuju u Predgovoru Izveštaja.
Razgovara se o više različitih scenarija prema kojima bi se uvođenje digitalnog evra moglo pokazati nužnim. Jedan od njih u svakom slučaju je drastični pad korištenja gotovine, ali se između redaka može iščitati kako u ECB računaju i moguće druge scenarije (napisali su "ekstremne događaje") u kojima bi drugi oblici elektronskog plaćanja postali nedostupni. Jedan od tih scenarija svakako je mogućnost da strana sredstva plaćanja počnu potiskivati postojeće načine plaćanja u EU.

Sigurni i jasni razlog uvođenja digitalnog evra jest smanjivanje ukupnih troškova i ekološkog uticaja sistema plaćanja i monetarnih operacija.

Iako u ovoj fazi nemaju razrađeno viđenje kako bi koristili digitalni evro za jačanje postojećih alata monetarne politike, nije isključeno da će se, poručuju u Izveštaju, ubuduće krenuti i u tom smeru. Skeptici u tome vide problem. Naime, sve dok posedujete gotovinu možete izbeći negativne kamate. Međutim, ako neki novac ima samo digitalni oblik, onda ga ne možete skladištiti niti u bilo kojem drugu nego elektronskom te ćete se morati suočiti s realnošću negativnih kamata.

Miodrag Škrbić jedan je od osnivača STROM Telecom-a, kompanije koja je svojim razvojem, uspesima i stečenim iskustvima obeležila jednu epohu u tehnološkom razvoju telekomunikacija u srednjoj i istočnoj Evropi.

STROM Telecom je osnovan 1993. godine u Pragu. Osnivači kompanije, osim Škrbića su bili još i njegovi prijatelji Nihad Hurem i Mirko Jelčić.

Škrbić je u razgovoru sa nama pokušao da se priseti i da nam ukratko približi deo svojih iskustava kao i neke od uspeha koje je ostvario sa STROM Telecom-om u periodu od njegovog osnivanja do primopredaje vlasništva ruskom holdingu AFK Sistema.

Šta je bio osnovni razlog za osnivanje STROM Telecoma?

- Osnovni razlog za osnivanje nove kompanije bilo je kombinovanje novih ideja, softverskih tehnologija poteklih iz naše kompanije NED Electronic GmbH i velikog iskustva u proizvodnji elektronske opreme koje je u to vreme imala fabrika Tesla Votice. Fabrika Tesla Votice koja je kasnije potpuno prešla u naše vlasništvo je bila dobra osnova za proizvodnju hardverske opreme za novu kompaniju, koju smo u skladu sa našim novim idejama želeli da nadogradimo, modernizujemo i povežemo sa novim softverskim platformama koje smo razvijali.

Ozbiljan proboj za STROM Telecom dogodio se 1995. godine kada je kompanija našim angažovanjem uz pomoć bivših Teslinih saradnika i kooperanata postala dobavljač ruskog MGTS-a (Moskovska Gradska Telefonska Mreža). Ubrzo zatim usledile su nove pobede na tenderima i narudžbine, od kojih bih izdvojio isporuku primarnih multipleksera za MGTS koji omogućavaju prebacivanje analognih gradskih stanica na digitalnu mrežu. Tender je bio raspisan krajem 1997. godine i trajao je oko četiri meseca. Na njemu je učestvovalo osam kompanija koje proizvode opremu za komunikacione sisteme, uključujući i eksperimentalno postrojenje za naučne instrumente Ruske akademije nauka. STROM Telecom je pobedio na ovom tenderu zajedno u konzorcijumu sa ruskom telekomunikacionom kompanijom AMT. Isporuka opreme je započela u prvim mesecima 1998. godine. Isporučeno je ukupno 4.000 multipleksera, koji su omogućili da 1998. godine preko 3 miliona pretplatnika pređe sa analogne telefonske mreže na digitalnu (oko 300 automatskih telefonskih centrala).

Paralelno, naš glavni kreativni rad i razvoj novih softverskih rešenja odvijao se u kancelarijama STROM Telecoma u Pragu. STROM Telecom posebnu pažnju je posvećivao uvođenju novih tehnologija. Više od 60% zaposlenih kompanije radilo je na razvoju novih rešenja. Kompanija je aktivno sarađivala sa različitim univerzitetima kao što su ČVUT (Češki Tehnički Univerzitet u Pragu), ruski univerziteti u Sankt Peterburgu i istraživački centar na Novosibirsk državnom univerzitetu.

Koja ideja Vas je posebno vodila u to vreme?

- Najpopularnija reč među stručnjacima za razvoj softvera STROM Telecoma bila je konvergencija. Svi inženjeri iz različitih krajeva sveta koji su radili u razvoju su tada sa oduševljenjem razgovarali o konvergenciji. Konvergencija je između ostalog omogućavala povezivanje mobilnih i fiksnih mreža, za različita kombinovanja klijenta, za različite sisteme mobilne komunikacije - pretplatnički i pripejd, kao i razdvajanje plaćanja usluga za jedan mobilni telefon.

Naš sistem je tada na primer omogućavao poslodavcu da račune za mobilne komunikacije podeli na jedan deo koji kompenzuje svom radniku i na drugi deo koje je sam zaposleni plaćao. Na primer, poslodavac nadoknađuje pozive u zemlji i slanje SMS poruka, a sam zaposleni plaća međunarodne pozive. STROM Telecom je težio da uvodi nove usluge u što je moguće širem opsegu. Koristeći Tesline inženjerske proizvodne tehnologije i sopstveni razvoj softvera, STROM Telecom je započeo proizvodnju kompletne linije proizvoda za telekomunikacione operatore.

Da li biste posebno izdvojili neki projekat ili eksperiment u to vreme?

- Možda bih posebno mogao da izdvojim eksperiment sa nemačkim operatorom 01058, današnji Callax Telecom, koji je 1999. godine postao eksperimentalna, a ubrzo zatim i produkciona platforma za STROM Telecom. Eksploatacija u Nemačkoj je pokazala da je razvoj STROM Telecoma bio veoma relevantan. Posao nemačkih telekoma bio je zasnovan na promenljivom tarifnom sistemu. U Nemačkoj su pretplatnici odjednom povezani sa nekoliko međunarodnih operatora i mogu da biraju usluge onog operatora koji nudi najbolju cenu. Ali u to vreme operatori su se suočavali sa problemom kako obavestiti pretplatnike o promenama cena za određenu uslugu. STROM Telecom inženjeri su predložili i razvili posebnu tehnologiju koja je pretplatniku omogućila da na jednostavan način sazna koliko će koštati njegov poziv. Da bi dobili informacije, bilo je dovoljno okrenuti pozivni kod države ka kojoj ste želeli da napravite poziv.

Kako ste promovisali rešenja koje ste razvili?

- Imali smo mnogo toga da ponudimo na međunarodnom IKT polju i telekomunikacijama i redovno smo učestvovali na važnim međunarodnim sajmovima. Na CeBIT-u u Hanoveru smo učestvovali devet godina neprekidno, od kojih bih izdvojio CeBIT 2005 i 2006. godine. Takođe pomenuo bih još i CommunicAsia u Singapuru 2006. godine, kao i Telecom World 2003 u Ženevi.

Telecom World 2003 u Ženevi je bio interesantan po tome što je on na neki način svedočio o promenama koje su početkom 2000-ih usledile u telekomunikacijama. Mi smo tada na ovom sajmu predstavljali Češku Republiku. Te godine veliki svetski proizvođači kao da su izbegevali da se uhvate u koštac sa tehnologijama budućnosti, a na izložbama su dominirale kompanije srednje veličine od kojih je polovina tada prvi put izlagala na ovom sajmu. Globalno tržište mobilnih telefona se uglavnom selilo u zemlje trećeg sveta i tamo je raslo ogromnim tempom dok je u razvijenim zamljama ovo tržište praktično bilo zasićeno. Evropa se uglavnom oslanjala na mobilne mreže treće generacije (UMTS) očekujući oporavak tržišta. STROM Telecom je na ovom sajmu potpisao ugovor za isporuku svojih digitalnih komutacionih sistema za kompaniju Callax Telecom Holding koja pored nemačkog posluje i na američkom tržištu.

STROM Telecom je na primer 2005. godine kao proizvođač savremene telekomunikacione opreme, informacionih sistema i tehnologija, predstavio svoje rešenje za mreže sledeće generacije (NGN) na CeBIT-u u Hanoveru. Prvi korisnik, kod koga je već na jesen testirano celokupno novo rešenje bila je kompanija MGTS kao jedan od deset najvećih fiksnih telekomunikacionih operatora na svetu. STROM Telecom je već pre početka sajma u Hanoveru instalirao dva testna čvora NGN rešenja za posebne usluge, koji su omogućavali hitne pozive ili pozivni centar velikog kapaciteta.

Sigurno se mogu posebno izdvojiti neke nagrade i priznanja?

- Češki izvoznici svake godine organizuju tradicionalno takmičenje čeških izvoznika, u kojem mogu da uporede uspehe u izvozu svojih proizvoda i usluga. STROM Telecom je učestvovao 2005. i 2006. godine i u rezultatima takmičenja za 2006. godinu zauzeo ubedljivo prvo mesto za rekordno povećanje izvoza u periodu od 2003. do 2005. godine, dok je 2005. godine zauzeo visoku četvrtu poziciju za povećanje izvoza u periodu 2003-2004. godine.

Takođe STROM Telecom je kao proizvođač telekomunikacione opreme, informacionih sistema i tehnologija, ušao među prvih deset na rang listi TOP 100 IKT kompanija koje posluju u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija u Češkoj. Pregled TOP 100 IKT kompanija u Češkoj napravljen je u saradnji sa nedeljnikom Computerworld i češkim udruženjem Top 100 kao partnerom projekta.

Kako su Vas tretirala međunarodna udruženja u oblasti telekomunikacija?

- Telekomunikaciona udruženja, konkurencija i sami kupci su nas uvažavali. STROM Telecom je bio prva tehnološka kompanija iz Češke koja je postala pridruženi član GSMA udruženja. Dekret kojim se potvrđuje status pridruženog člana GSMA udruženja svečano je uručen predstavnicima STROM Telecoma 26. septembra 2005. godine u Singapuru.

Koliko ste u to vreme investirali u razvoj kompanije?

- Osim našeg redovnog ulaganja u dovođenje najboljih inženjera u timove za razvoj i opreme za nove tehnologije koje su bile redovne od samog osnivanja kompanije, izdvojio bih ulaganje u vrednosti od pola milijarde čeških kruna u renoviranje proizvodnog pogona bivše Tesla Votice koje je završeno sredinom 2006. godine. Nakon renoviranja modernizovana proizvodna linija je prvo počela sa masovnom proizvodnjom hardvera za novi sistem pod nazivom TENNET za istovremeni prenos glasa, podataka i usluga različitih sadržaja koje su se posebno naplaćivale. TENNET, kao jedan od prvih sistema koji je razvijen na naprednoj TCA arhitekturi, omogućavao je telekomunikacionim operatorima izgradnju i upravljanje konvergentnim mrežama omogućavajući tzv. trostruki prenos, odnosno glas, internet i televizija ili video na jednoj infrastrukturi.

TENNET je prethodno takođe bio izložen i predstavljen na sajmu CeBIT u Hanoveru 2006. godine kao i na CommunicAsia u Singapuru 2006. godine. Pomenuo bih da smo te godine odmah nakon sajma u Singapuru osnovali i predstavništvo STOM Telecoma u Kuala Lumpuru.

Da li bi mogli da se prisetite još nekih posebno interesantnih projekata?

- Prvo bih pomenuo projekat koji je bio interesantan po tome što su njegove razmere modernizacije jedinstvene čak i za svetsku praksu. Naime MGTS, nameravajući da počne da pruža konvergentne usluge, doneo je odluku da gradi mrežu nove generacije (NGN) u Moskvi.
Nivo digitalizacije MGTS mreže tada se smatrao jednim od najnižih u Rusiji, iako je on bio najveći operator fiksne telefonije. Međutim, operator je aktivno nadograđivao svoju mrežu. MGTS je tada planirao da uloži oko milijardu američkih dolara u program poboljšanja mreže i njegova primena je započeta 2004. godine, a predviđen je bio za završetak 2012. godine. Kao rezultat tendera, MGTS se opredelio za opremu češke kompanije STROM Telecom, nemačke kompanije Siemens i kineske kompanije Huawei. Već u 2007. godini gotovo 350 hiljada pretplatnika u Moskvi je moglo da koristi usluge koje su se pružale na bazi NGN-a.

Drugi projekat koji bih pomenuo je bio interesantan po tome što je STROM Telecom u implementaciji sistema za Vodafone koristio i kombinovao iskustva svojih implementiranih rešenja za najvećeg ruskog mobilnog operatera MTS, koji je tada opsluživao 36 miliona korisnika i tada najvećeg nemačkog operatora fiksne telefonije Callax Telecom.

Početkom 2007. godine STROM Telecom zaključio je trogodišnji ugovor sa kompanijom Vodafone Češka Republika za isporuku informacionog sistema za podršku poslovnim i operativnim procesima. Korišćeno rešenje Foris OSS/BSS je kupcima odnosno pretplatnicima Vodafona pružilo priliku da kreiraju svoje individualne tarifne planove. Pored toga, Vodafonu je omogućeno da pruži praktično bilo koju kombinaciju tarifa i posebnih ponuda prilagođenih različitim kriterijumima prema potrebama korisnika.

Ovo rešenje je ojačalo Vodafonov sistem naplate, upravljanje odnosima sa kupcima i povećalo kapacitet narudžbi, što je omogućilo Vodafonu da nove usluge nudi znatno brže i proširi svoj paket ponuda. Istovremeno, to je bio još jedan korak ka strateškom cilju Vodafona, a to je pokretanje sveobuhvatnih usluga za korporativne kupce. Rešenje je takođe uključilo integraciju sa proizvodima drugih kompanija. STROM Telecom je isporučio i podsisteme fokusirane na naplatu krajnjim kupcima i naplatu usluga između telekomunikacionih operatora.
Celokupno rešenje Foris OSS/BSS je bilo u skladu sa međunarodnim eTOM standardima za poslovne procese u telekomunikacionoj industriji.

STROM Telecom u februaru 2007. godine zajedno sa SITRONICS TS Holdingom (deo AFK SISTEMA) uspešno izlazi na Londonsku berzu. Sam izlazak na Londonsku berzu je posebno iskustvo za sebe i jedna posebna tema za duži razgovor.

Komercijalna banka (KMBN) isplatila je zaostale dividende iz prethodnih godina, kao i dividendu iz prošlogodišnje dobiti, saopštio je Centralni registar hartija od vrednosti.

Isplata dividendi dogovorena je u februaru ove godine prilikom potpisivanja ugovora o prodaji državnog udela slovenačkom NLB-u, kada je napomenuto da će dividende biti isplaćene pre završetka transakcije, a nakon dobijanja saglasnosti NBS-a, prenosi portal Bankar.me.
Akcionari su po ovom osnovu prihodovali 12,27 milijardi dinara, a najveći deo pripao je državi i međunarodnim finansijskim insitucijama koje su prošle godine napustile banku.

Vlasnici običnih akcija dobili su 723,4 dinara po akciji, odnosno ukupno 12,17 milijardi dinara, dok su vlasnici prioritetnih akcija primili iznos od 108,4 miliona dinara, odnosno 290,2 dinara po akciji.

Za samački hotel i restoran, imovinu kompanije Petar Drapšin u stečaju, najviše cene ponudio je Milan Joksimović, a pošto su one manje od 50% procenjene vrednosti konačnu odluku o prodaji doneće odbor poverilaca.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je da je Joksimović ponudio 17 miliona dinara za samački hotel u Mladenovcu, koji je sa površinom od 1884 m2 bio procenjen na 64,6 miliona dinara.

Za restoran procenjen na 91,7 miliona dinara on je dao najvišu ponudu koja iznosi 23,6 miliona dinara.

Rejting agencija Mudis je saopštila danas da je podigla kreditni rejting slovenačkih zajmodavaca, Nove Ljubljanske banke (NLB) i Nove kreditne banke Maribor (NKBM).
LJUBLJANA - Rejting agencija Mudis je saopštila danas da je podigla kreditni rejting slovenačkih zajmodavaca, Nove Ljubljanske banke (NLB) i Nove kreditne banke Maribor (NKBM).

Kreditni rejting NLB-a je poboljšan na nivo Baa2, a NKBM-a na Baa1, uz stabilne izglede, prenosi agencija STA.

The City of Sremska Mitrovica has put undeveloped building land up for sale for the purpose of the construction of facilities. The sale will be carried out through oral public bidding.

The land is located in the Industrial Zone East, business-technological zone Jezero, Jaracki put – 2a-grade state road 316.

The public bidding will be held on November 13.

Grad Sremska Mitrovica raspisao je oglas o prodaji neizgrađenog građevinskog zemljišta radi izgradnje objekata. Prodaja će se obaviti putem usmenog javnog nadmetanja.

U pitanju je industrijska zona Istok, lokacija privredno – tehnološka zona Jezero, Jarački put – državni put 2a.reda broj 316.

Javna nadmetanja će se održati 13. novembra.

Zemljoradnička zadruga Stara Moravica ponudila je u jednogodišnji zakup 400 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Bačka Topola, objavljeno je danas.
BAČKA TOPOLA - Zemljoradnička zadruga Stara Moravica ponudila je u jednogodišnji zakup 400 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Bačka Topola, objavljeno je danas.

Minimalna cena zakupa po hektaru je 40.000 dinara a zemljište će biti izdata u postupku prikupljanja pisanih ponuda.

Na domaćem tržištu akcija je danas zabeležen blagi porast prometa i oporavak oba berzanska indeksa.
BEOGRAD - Na domaćem tržištu akcija je danas zabeležen blagi porast prometa i oporavak oba berzanska indeksa.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je 2,7 miliona dinara (23,1 hiljadu evra). Indeks BELEX 15 se oporavio za oko 0,2 posto, na 695,52 poena, a BELEXlajn je napredovao za više od trećine procenta, na 1.503,96 poena.