Narodna banka Srbije poboljšala je centralnu projekciju realnog rasta BDP-a za 2020. godinu sa minus 1,5 na minus 1 odsto, a ne isključuje mogućnost da ekonomski rezultat na kraju godine bude i bolji, uprkos često prenaglašenom pesimizmu međunarodnih finansijskih institucija.
Revidirajući prognozu rasta, NBS je uzela u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja, kao i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, navodi se u saopštenju centralne banke.
Kada je reč o rizicima, NBS procenjuje da su rizici projekcije za 2020. asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od minus 1 procenat, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.

Po pitanju ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, NBS navodi da smo suočeni sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija.

"Ako je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću po pitanju toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine", ističe NBS.
Podseća da je Svetska banka u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama izašla sa procenom da će BDP Srbije ove godine biti realno smanjen za 3 odsto, a Evropska banka za obnovu i razvoj sa još negativnijom procenom da će Srbija zabeležiti realni pad BDP-a od 3,5 procenata u 2020.
"Iako je reč o relativno kompleksnom ekonomskom pokazatelju, jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala. Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine kako bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila", navode iz centralne banke.

Prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDP Srbije je u prvoj polovini godine, kako se dodaje, smanjen u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8 procenata, što spada u prva tri rezultata po pitanju ekonomske aktivnosti u Evropi.

"Srpska ekonomija je u prvom kvartalu zabeležila rast od 5,1 odsto, dok je pad u drugom kvartalu, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4 odsto, što je višestruko manji pad u drugom kvartalu u odnosu na većinu ostalih evropskih zemalja", predočava NBS.

Iz centralne banke naglašavaju da jednostavna aritmetička računica pokazuje da bi za pad BDP-a Srbije od 3 ili preko 3 procenta na nivou cele godine "bilo potrebno da međugodišnji pad BDP-a u drugoj polovini godine bude veći od 5 procenata, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom kvartalu, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom".
Dalje, dodaje se, već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka vidi se da je tako nešto praktično nemoguće. Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i sa prometom u trgovini na malo i sa pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije, navodi se u saopštenju.

Uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, NBS u ovom trenutku procenjuje da će BDP u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2 odsto, uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, imajući u vidu dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada.

Kada se posmatra tromesečna dinamika BDP-a, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će BDP Srbije u trećem kvartalu biti veći u odnosu na drugi kvartal za preko 6 procenata desezonirano, dok u četvrtom kvartalu treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3 odsto desezonirano u odnosu na treći kvartal, kažu iz NBS.

Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova V.
Kao ključne faktore na kojima temelji ove projekcije, NBS navodi da je Srbija donošenjem obimnog i sveobuhvatnog paketa monetarnih i fiskalnih mera uspela da spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, da je očuvala radna mesta, proizvodne kapacitete, kao i punu cenovnu, ukupnu makroekonomsku i finansijsku stabilnost, u čijoj je osnovi stabilnost deviznog kursa, te da je i tokom pandemije imala solidan priliv stranih direktnih investicija.

Svojom monetarnom politikom, NBS će preduzimati sve mere u cilju očuvanja povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rasta njihovog raspoloživog dohotka, poručuje centralna banka uz zaključak da će to, uz postepeni oporavak eksterne tražnje, doprineti da Srbija naredne godine ostvari stopu rasta BDP-a od oko 6 odsto.

Ostavite PRVI komentar

Promet na Beogradskoj berzi potonuo je danas za više od tri puta u odnosu na sredu, a u "crvenom" su zaključili trgovanje i BELEX indeksi.
BEOGRAD - Promet na Beogradskoj berzi potonuo je danas za više od tri puta u odnosu na sredu, a u "crvenom" su zaključili trgovanje i BELEX indeksi.

Ukupan promet na domaćem tržištu kapitala iznosio je 8,7 miliona dinara (oko 74 hiljade evra).

Republička direkcija za imovinu i RFZO ponudili su na prodaju banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši po početnoj ceni od 2,3 miliona evra, objavljeno je danas.
ZLATAR/NOVA VAROŠ - Republička direkcija za imovinu i RFZO ponudili su na prodaju banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši po početnoj ceni od 2,3 miliona evra, objavljeno je danas.

Banja Zlatar je kompleks objekata čija je ukupna površina gotovo 12,3 hiljade kvadratnih metara, a namenjena je za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja, kao i više od 11 hektara zemljišta.

Firma "Zavarivač" u stečaju ponudila je na prodaju imovinu po ukupnoj početnoj ceni većoj od 27 miliona dinara, objavljeno je danas.
VRANJE - Firma "Zavarivač" u stečaju ponudila je na prodaju imovinu po ukupnoj početnoj ceni većoj od 27 miliona dinara, objavljeno je danas.

Za 15,3 miliona dinara nudi se četvorosobni stan u Brankovoj ulici u Beogradu, dok su za poslovne prostore u Nišu i Boru početne cene 8,7 odnosno 3,6 miliona dinara.

Preduzeće “MG Mind” iz Mrkonjić Grada postala je većinski vlasnik Nove banke a.d. Banja Luka.
BANJALUKA - Preduzeće “MG Mind” iz Mrkonjić Grada postala je većinski vlasnik Nove banke a.d. Banja Luka.

Ova kompanija je objavila u četvrtak, 8.oktobra, sticanje akcija Nove banke, prenosi portal Biznisinfo.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju septembra 13.03 milijarde evra, i manje su za 338,8 miliona u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopšteno je iz NBS.
BEOGRAD - Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju septembra 13.03 milijarde evra, i manje su za 338,8 miliona u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopšteno je iz NBS.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 136 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

The Property Directorate of the Republic of Serbia and the National Health Insurance Fund today offered the Zlatar spa complex in Nova Varos up for sale again, at the initial price of EUR 2.3 million, as announced. This is the fourth attempt at a sale, following the termination of the ad in July.

The Zlatar spa is a complex of facilities covering a total of almost 12.3 thousand square meters and is meant for prevention and treatment of cardiovascular diseases, as well as rehabilitation. It also includes over 11 hectares of land.

Bids may be submitted until October 26.

Let us remind that, in June 2020, the complex was offered at the same initial price of EUR 2.3 million.

When the spa was first put up for sale in October 2019, the price was EUR 3.9 million, and at the second attempt at a sale, in late 2019, the initial price was EUR 3.1 million.

Narodna banka Srbije revidirala je centralnu projekciju realnog rasta BDP-a za 2020. godinu sa minus 1,5 na minus 1,0%, uz mogućnost da taj rezultat na kraju godine bude i bolji, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja, saopšteno je iz Kabineta guvernera.

- Uzimajući u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja, kao i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, Narodna banka Srbije je revidirala centralnu projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2020. godinu sa –1,5% na –1,0%. Kada je reč o rizicima, Narodna banka Srbije procenjuje da su rizici projekcije za 2020. godinu asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od –1,0% - navedeno je u saopštenju.

S druge strane, dodaje se, "u pogledu ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, suočeni smo sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija".

- Ukoliko je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću u pogledu toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine - navodi NBS

NBS podseća da je u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama za Srbiju, Svetska banka izašla je s procenom da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine biti realno smanjen za 3,0%, a Evropska banka za obnovu i razvoj s još negativnijom procenom da će Srbija ove godine zabeležiti realni pad bruto domaćeg proizvoda od 3,5%.

- Iako je reč o relativno kompleksnom ekonomskom pokazatelju, jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala. Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine da bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila - navodi se u saopštenju Kabineta guvernera.

Kako se navodi, prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije u prvoj polovini godine smanjen je u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8%, što spada u prva tri rezultata u pogledu ekonomske aktivnosti u Evropi. Srpska ekonomija je u prvom tromesečju zabeležila rast od 5,1%, dok je pad u drugom tromesečju, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4%, što je višestruko manji pad u drugom tromesečju nego u većini drugih evropskih zemalja.

- Ne ulazeći u tehniku izrade projekcija, koja se razlikuje kod svake institucije, jednostavnom aritmetičkom računicom dobija se da bi za pad bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3% ili preko 3% u 2020. bilo potrebno da međugodišnji pad bruto domaćeg proizvoda u drugoj polovini godine bude veći od 5%, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom tromesečju, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom. Već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka vidimo da je tako nešto praktično nemoguće. Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i s prometom u trgovini na malo i s pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije. U ovom trenutku, uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, Narodna banka Srbije procenjuje da će bruto domaći proizvod u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2%, uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, s obzirom na dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada - ističe NBS.

- Kada se posmatra tromesečna dinamika bruto domaćeg proizvoda, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju biti veći nego u drugom tromesečju za preko 6% desezonirano, dok u četvrtom tromesečju treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3% desezonirano u odnosu na treće tromesečje. Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova "V" - zaključuje se u saopštenju, uz podsećanje su ključni faktori koji stoje u pozadini ovakvih ekonomskih rezultata Srbije i projekcije Narodne banke Srbije paket monetarnih i fiskalnih mera i ukupna makroekonomsku i finansijsku stabilnost.

The National Bank of Serbia has revised the central projection of the real growth of the GDP for 2020 from -1.5% to -1.0%, with the possibility of even having a better result at the end of the year, even with all the uncertainties and risks coming from the international environment, the governors cabinet announced.

– Considering that the Serbian economy has been recovering more quickly than what was initially expected for the fourth month in a row and the fact that, in certain parts of the economy, the pre-crisis level of activities has already been reached, the NBS has revised the central projection of the real growth of the gross domestic product for 2020 from -1.5% to -1.0%. When it comes to risks, the NBS estimates that the risks of the 2020 projection are asymmetrical upwards, that is, it sees the possibility of the result being even better than -1.0% at the end of the year – the press release says.

On the other hand, it is added, “regarding the economic outlook for this and the next year, we are facing pronounced and often exaggerated pessimism of certain international financial institutions”.

Prvo poverilačko ročište u trećem stečajnom postupku koji je otvoren nad Srpskom fabrikom stakla Paraćin, biće održano 22. oktobra u Privrednom sudu u Kragujevcu. Na tom ročištu će biti održana i sednica Skupštine poverilaca, a ispitno ročište je zakazano za 12. januar 2021.

Stečajni postupak nad staklarom u Paraćinu je otvoren rešenjem Privrednog suda 15. septembra ove godine, na predlog DOO Remontenergy iz Beograda kome je uz naknadu sva svoja potraživanja ustupio većinski poverilac staklare JP Srbijagas Novi Sad.

Prethodno je propao Unapred pripremljeni plan reorganizacije stečajnog dužnika.

Privredni sud je otvorio stečajni postupak, usvajajući kao razlog trajniju nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika i nemogućnost izmirenja dospelih obaveza.

Portparol Privrednog suda u Kragujevcu, sudija Saša Milosavljević je rekao za agenciju Beta da su računi stečajnog dužnika na dan održavanja ročišta bili u blokadi neprekidno počev od 29. marta 2018. za iznos od oko 632 miliona dinara. Dodao je da rešenje o otvaranju stečaja nije pravosnažno, pošto je uložena žalba jednog poverioca o kojoj će odlučivati Privredni apelacioni sud.

- Ako bude potvrđeno rešenje Privrednog suda o otvaranju stečaju, i prođe rok od 90 dana, a ne bude podnet ni jedan plan reorganizacije, ide se na bankrotstvo, znači unovčenje imovine - kazao je Milosavljević.

Srpska fabrika stakla Paraćin je pred Privrednim sudom u Kragujevcu od 2017. koji je tri puta odlučivao o njenom stečaju.

Otvaranje stečajnog postupka je pre tri godine predložilo Privredno društvo DOO Veksilum Balkan iz Čačka, a odbijen je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu. Potom je, odlučujući po žalbi, Privredni apelacioni sud ukinuo to rešenje i vratio predmet Privrednom sudu na ponovni postupak. Privredni apelacioni sud je zatim ukidao dva rešenja Privrednog suda u Kragujevcu kojima je bio otvaran stečajni postupak nad staklarom. U međuvremenu je predlagač stečaja Veksilum Balkan izvršio promenu svog sedišta iz Čačka u Beograd i u novembru 2018. godine povukao predlog za pokretanje stečaja, a sud je obustavio postupak.