Varheji najavio veće garancije EU za firme u Srbiji
Evropski komesar Oliver Varheji poručio je danas da će biti značajnog povećanja garancija EU putem garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan, što će direktno pomoći kompanijama u Srbiji.
- Garancije će se obezbeđivati preko lokalnih banaka i povećaće raspoloživost dostupnih i održivih finansija - kazao je Varheji u obraćanju video linkom na 3. regionalnom poslovnom forumu, u onlajn formatu, koji je danas u Novom Sadu organizovala Privredna komora Vojvodine (PKV).
Varheji je objasnio da će se time umanjiti troškovi finansiranja, doprineće rastu poslovanja u Srbiji, pružaće podršku startup kompanijama i pomagati inovativnim kompanijama da se razvijaju.
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, koji se iz sale PKV ostalim učesnicima onlajn Foruma obratio preko video veze, govoreći o važnosti održavanja Regionalnog poslovnog foruma, pogotovo u vreme koronavirusa, osvrnuo se i na to što je izostala pomoć EU tokom pandemije.
- Očekviali smo, ako ništa drugo, bar jednu značajniju moralnu pomoć EU, koja je, nažalost, izostala. Smem da dozvolim sebi taj luksuz i kažem da je taj odnos EU prema Srbiji bio apsolutno nefer. Ako ništa drugo, moglo se otvoriti jedno ili dva poglavlja, da se jednostavno pruži neka vrsta moralne podrške, ali je ona, nažalost, izostala - poručio je Pastor.
Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević kaže da ovim forumom prave ambijent koji "mora da da rezultat" i da se ti rezultati već vide po spoljnotrgovinskom poslovanju.
- Autonomna pokrajina Vojvodina imala je za osam meseci ukupan promet od oko devet milijardi evra, što je svega pet odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Izvoz je na nivou 4,3 do 4,5 mlrd EUR, što je svega tri odsto u odnosu na poslednji presek - rekao je Vučurević.
On kaže da očekuje da će do kraja godine vrednost izvoza iz Vojvodine biti na prošlogodišnjem nivou.
Za online forum prijavljeno je 210 kompanija iz 28 zemalja, sa tri kontinenta.
Biće organizovano više od 200 onlajn sastanaka, najavio je potpredsednik Skupštine Vojvodine i potpredsednik Skupštine evropskih regija (AER) Damir Zobenica.
Prodaja firme Martis Commerce po četvrti put
Martis Commerce doo iz Martonoša ponuđen je na prodaju po četvrti put. Procenjena vrednost imovine je 251.032.259,86 dinara, a depozit iznosi 12.551.619,99 dinara.
Javno prikupljanje ponuda traje do 15 minuta pred prodaju, koja je zakazana 11. decembra u 11 sati.
Više o tenderu pogledajte OVDE.
OVO JE PREKRETNICA U EKONOMIJI Fed prvi put među rizike uvrstio klimatske promene
Globalno zagrevanje moglo bi izazvati nagle promene u vrednosti imovine, upozorila je američka centralna banka, uvrstivši prvi put klimatske promene među rizike po finansijsku stabilnost.
"Ulagači bi zbog akutnih rizika, poput oluja, poplava i požara, mogli naglo da promene svoje viđenje vrednosti realne i finansijske imovine", pojasnila je u dodatku polugodišnjeg izveštaja centralne banke, objavljenog u ponedeljak, Fedova predstavnica Lael Brainard, prenosi portal Index.hr."Dugoročni pak rizici, poput laganog rasta prosečne temperature i nivoa mora i postupne promene očekivanja ulagača u vezi sa tim pretnjama, otvaraju mogućnost nepovratnih promena i značajnih oscilacija očekivanja", dodala je Brainard.
"Ključno poboljšati transparentnost boljim sistemom merenja i standardizacijom izveštaja"
Nagle promene cena imovine povezane s klimatski uslovnim prirodnim katastrofama imaće posledice na finansijskim tržištima koje će biti teško predvideti, ponajpre zato što nije dovoljno poznata ili se dovoljno ne dokumentuje stvarna izloženost klimatskim rizicima, upozorava Fed.
"Zato je ključno poboljšati transparentnost boljim sistemom merenja i standardizovanim izveštajima", dodaje Brainard.
Fiskalni savet o 100 evra, penzijama i ULAGANJIMA u zdravstvo
Moramo da budemo štedljivi i obazrivi kako ne bismo proćerdali sve što smo postigli tokom fiskalne konsolidacije, rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov i upozorio da ne smemo da ponovimo krizu iz 2008, na koju, kako ističe, niko u to vreme nije obraćao pažnju.
Altiparmakov je rekao da se danas mnogo više ulaže u zdravstvo i obrazovanje i da taj kontinuitet treba održati, kao i da se ova vlada zalaže mnogo više od svih prethodnih."Neki od problema koje imamo, poput zdravstva, imamo već dve decenije i ne bi bilo pošteno svaljivati ih na ovu vlast. Mi smo u prethodnom periodu predali izveštaj, do 2014. godine smo mi izdvajali za zdravstvo manje nego neke evropske zemlje, a sada izdvajamo više nego te ostale zemlje. Problem je u višedecenijskom problemu i zanemarivanju od praktično svih vlada u poslednje dve decenije", rekao je Altiparmakov za Njuzmaksadrija.
Ističe da je jako važno to što u Srbiji Fiskalni savet ima mogućnost da učestvuje ravnopravno na javnoj raspravi u Skupštini Srbije, pošto toga nema ni u jednoj državi članici EU."Nigde ne postoji ta prilika da damo svoje mišljenje u instituciji koja je politička", dodao je Altiparmakov.
Altiparmakov je ponovio stav Fiskalnog saveta da i dalje ne bi trebalo povećavati plate u javnom sektoru, zatim da se kod uvećavanja penzija treba striktno držati švajcarske formule za usklađivanje penzija (sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade), kao i da je mera pomoći svim punoletnim građanima Srbije od po 100 evra bila neracionalna i nesvrsishodna.
|
