Dolar je danas oslabio, a popustio je i apetit za rizikom na valutnim tržištima, jer je bojazan od ekonomskih posledica velikog broja slučajeva korona virusa u Evropi i Sjedinjenim Državama nagrizla početni entuzijazam investitora vezan za vakcinu protiv Kovida-19.

Globalne berze su uzletele u ponedeljak nakon saopštenja kompanije Fajzer da je efikasnost njene eksperimentalne vakcine protiv Kovida veća od 90 procenata, pri čemu je na tu vest dolar ojačao jer su trgovci napuštali duge pozicije u jenu, koji važi za sigurno utočište.
Međutim, averzija prema riziku je danas i juče ponovo zahvatila investitore, pošto su šefovi Federalnih rezervi i Evropske centralne banke naglasili da ekonomski izgledi ostaju neizvesni.

Dolarski indeks je oslabio jutros na trgovanju u Londonu za oko 0,1 odsto, na 92,884 poena prema korpi vodećih svetskuh valuta, izveštava Rojters. Sigurni jen, koji je u ponedeljak pao za oko 2 procenta prema dolaru, nastavio je danas oporavak od tog pada, ojačavši za oko 0,1 procenat na dnevnom nivou, na 105,07 jena za dolar. Uprkos tome, jen je i dalje na putu da zabeleži najgoru trgovačku nedelju od marta.

Evro je blago ojačao jutros na 1,1831 dolara uoči objave podataka o BDP-u evrozone za treći kvartal.

Jedinstvena valuta je takođe danas povećala dobitke prema švajcarskom franku u odnosu na prošlu nedelju za više od 1 odsto, na 1,0814 franaka.S druge strane, evropske akcije su pale sa osmomesečnog maksimuma, jer su mere zaključavanja evropskih zemalja radi ograničavanja širenja virusa dovele u pitanje priče o globalnom ekonomskom oporavku.

Nemački ministar zdravlja izjavio je danas da je prerano da se kaže koliko će trajati najnovije zatvaranje, dok je francuski premijer rekao da mere u toj zemlji neće biti ublažene najmanje dve nedelje.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju oktobra iznosile su 13,1 milijardu evra, što je 19,8 miliona evra više u odnosu na septembar, saopšteno je iz NBS.

Povećanje bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije u oktobru ostvareno je u ambijentu u kojem je država dodatno smanjila svoje devizne obaveze (ukupno neto 103,2 miliona evra), po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti.Na povećanje deviznih rezervi u oktobru uticali su prilivi po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, donacija i drugim osnovima (ukupno neto 195,6 miliona evra). Pored toga, pozitivan efekat na devizne rezerve u oktobru imali su i tržišni faktori (ukupno neto 27,4 miliona evra).

Prilivi u devizne rezerve bili su više nego dovoljni da pokriju odlive po osnovu neto razduženja države po deviznim kreditima i hartijama od vrednosti i nastavka aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu prodajom deviza (100 miliona evra), radi obezbeđenja finansijske stabilnosti, odnosno ublažavanja efekata korona-krize na domaću ekonomiju, navodi se u saopštenju NBS.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 137 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju oktobra iznosile su 10,7 milijardi evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru iznosio je 492,2 miliona evra i bio je za 81,8 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvih deset meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 5.313,8 miliona evra.U oktobru, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru neto prodala 100 miliona evra.

Posmatrano od početka godine, NBS je radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, a u uslovima znatno pojačane globalne neizvesnosti usled krize izazvane pandemijom, neto prodala 1.735 miliona evra.

Svetska banka je pokrenula novi savetodavni projekat sa ciljem da podrži Srbiju u daljem jačanju otpornosti na fiskalne rizike i smanjenju osetljivosti na fiskalne i ekonomske šokove, saopšteno je danas.

Taj projekat će pomoći Ministarstvu finansija da osnaži propise i institucije radi boljeg upravljanja fiskalnim rizicima, navodi se u saopštenju Svetske banke.U okviru Projekta će se uspostaviti saradnja sa Ministarstvom u cilju izrade modela rizika i mehanizama za upravljanje njima, a radiće se i na unapređenju tehničkih kapaciteta, kako Sektora za praćenje fiskalnih rizika u Ministarstvu, tako i lokalnih samouprava sa kojima on sarađuje.

Projekat predstavlja inicijativu u okviru Programa za upravljanje državnim dugom i rizikom (GDRM) Svetske banke, koji finansira švajcarski Državni sekretarijat za privredu (SECO).

Kako je istakla Svetska banka, Srbija se u proteklih 15 godina suočila sa brojnim fiskalnim rizicima koji su negativno uticali na njenu ekonomiju. Među njima su globalna ekonomska kriza iz 2008, stečajevi više poslovnih banaka, katastrofalne poplave iz 2014, spasavanje većeg broja javnih preduzeća iz finansijskih teškoća, a sada i globalna pandemija.

- Svaki fiskalni rizik koji se materijalizuje postaje opterećenje za državni budžet i fiskalnu poziciju, zbog čega je funkcionalan sistem monitoringa ključ za održanje stabilnosti javnih finansija - rekao je pomoćnik ministra finansija u Sektoru za praćenje fiskalnih rizika Branimir Gajić.

Dodao je da je marta 2019. formiran Sektor za praćenje fiskalnih rizika, zadužen za analiziranje fiskalnih rizika u upravljanje njima, i zagovarano je pokretanje ovog novog Projekta za upravljanje fiskalnim rizikom pod okriljem programa GDRM kako bi se dodatno unapredili tehnički kapaciteti.

Naveden je primer da su poplave iz 2014. prouzrokovale privredi, poljoprivrednim gazdinstvima, ;školama, zdravstvenim ustanovama, stambenim objektima i ključnoj infrastrukturi značajnu ;štetu i ekonomske gubitke čiji se iznos procenjuje na 1,7 milijardi evra, odnosno 4,8 odsto bruto ;domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. Pored toga, za hitno reagovanje na ovu elementarnu nepogodu i ;obnovu nakon nje bilo je potrebno još 1,3 milijarde evra.

- Sadašnja pandemija kovida-19 ponovo je ukazala na potrebu za pomnim praćenjem različitihfiskalnih rizika i usvajanjem strategija za njihovo ublažavanje - izjavio je šef Кancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

On je ocenio da će novi Projekat za upravljanje fiskalnim rizikom biti deo reformi namenjenih povratku srpske privrede na put održivog razvoja.

Usled pokretanja ovog novog savetodavnog projekta u Srbiji, SECO će povećati budžet programa ;GDRM za 1,5 miliona dolara.

- Prepoznavanje fiskalnih rizika i proaktivno upravljanje njima, i to korišćenjem mera za smanjenje rizika, osiguranja i drugih mehanizama, pomaže državama da uštede javna sredstva i ;bolje zaštite svoje građane - rekla je direktorka Odeljenja za makroekonomsku podršku u SECO-u, Rozmari Šlup.

Program GDRM pruža posebno prilagođene usluge tehničke podrške zemljama srednjeg nivoa ;prihoda, u kojima živi 75% siromašnih na globalnom nivou.

Vlade tih država često su suočene sa jedinstvenim skupom fiskalnih izazova, budući da moraju da obezbede finansiranje svojih budžeta po najnižoj mogućoj ceni, i to često uz ograničene ljudske i tehničke kapacitete. Program GDRM im pomaže da polože održive temelje za upravljanje dugom irizikom i na taj način umanje svoju osetljivost na finansijske šokove, ističe se u saopštenju Svetske banke.

Srbija, za razliku od većine evropskih zemalja i dalje se isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor finansiranja privrede. Mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) i veliki broj preduzetnika, čine većinu privrednih subjekata u privredi i široko su raznolika. Osim veličine, razlikuju se po starosti, fazi poslovnog razvoja, vrsti aktivnosti, obimu, dosegu, industrijskom sektoru itd. Ova raznolikost utiče i na različite finansijske potrebe MMSP - vrste finansiranja, iznose, trajanje, bezbednosne zahteve, režime otplate, navodi Privredna komora Srbije.

Nekada je sve ove potrebe moguće zadovoljiti samo odgovarajućom kombinacijom instrumenata finansiranja, objašnjava Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije.

- Raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja mora da bude u vrhu prioriteta sa ciljem da se unapredi privredni ambijent, a posebno je važna u slučajevima kada centralno finansiranje privrede dolazi iz banaka. To se možda i najbolje vidi u raskoraku u mogućnosti finansiranja onih koji su završili sa početnom fazom poslovanja i imaju potrebu za finansiranjem naredne faze, fazu daljeg rasta, kao i mikro i malim i preduzećima - dodala je ona.

U strukturi finansijskog sektora Srbije, banke čine preko 92%, dok je u Evropi, prema podacima Evropske komisije, učešće banaka u finansijskom sektoru 70%.

- Posebnu pažnju treba posvetiti mogućnostima finansiranja uz uvažavanje specifičnih potreba različitih industrija, kao i značajnu razliku u finansiranju inovativnih i tehnološki naprednih MMSP, od onih koji su u tradicionalnim industrijama. Preporuka je svakako da se razmotri uvođenje fleksibilnijeg normativnog okvira i mogućnosti za poslovanje nebankarskih institucija - navodi predstavnica PKS.

PKS je organizovala nekoliko stručnih skupova, a poslednji je održan 29. oktobra na kome su predstavnici mikrofinansijskih i nebankarskih institucija iz regiona, predstavili različite modele i uspešne primere finansiranja privrede, van bankarskog sistema.

- Tako smo na Grčkom primeru saznali da je, posle više godina zagovaranja za diversifikaciju izvora finansiranja, usvojen dobar Zakon o mikrofinansiranju, koji je uvažio kvalitetne primere iz prakse, a sam propis je jednostavan za implementaciju. Jedna od glavnih karakteristika je to što "Code of Good Conduct for Microcredit Provision" (Kodeks) čini veliki deo zakona. Kodeks je razvijen u EU na osnovu najboljih praksi pa je postao prepoznatljiva oznaka kvaliteta mikrofinasiranja u korist kupaca, investitora, donatora - rekla je Dunđerović.

Zanimljivo je, po njenim rečima, ukazati na mogućnosti mikrofinansiranja i u okviru mera podrške privredi i izazova prouzrokovanih pandemijom Kovid 19. Prema podacima Mikrofinansijske asocijacije Albanije, mikrofinansiranje vrlo je aktivno tokom trajanja krize, kada je bilo gotovo duplo više klijenata nego što je prošlo kroz bankarski sistem, a obezbeđeno je čak 40.000 zajmova.

Procena je da bi se relaksiranjem finansijskog sistema otvorilo tržište i za socijalne investitore i da bi u Srbiju ušlo između 40 - 60 miliona evra direktnih investicija. Važan doprinos je i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama i kreiranje odgovarajućih garantnih šema za povoljno kreditiranje privrede, posebno malog biznisa.

Privrednici navode da su glavne prepreke za dobijanje kredita komplikovane administrativne procedure i prijave za finansiranje, visoke kamatne stope neprilagođene realnim mogućnostima i potrebama, neprikladni i kratki rokovi otplate, neusklađenost između realne potražnje i dostupne ponude na tržištu, ograničen broj alternativnih opcija finansiranja, skupe bankarske garancije – visoke kamate, kratki rokovi otplate, instrumenti obezbeđenja, visina kredita…

Sektor MMSPP čini preko 96% svih aktivnih privrednih subjekata u Srbiji, odnosno 371.502 registrovanih privrednih subjekata, od čega 94% čine mikro, mala preduzeća i preduzetnici. U sektoru je angažovano oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, ostvaruje isto toliko ukupnog prometa u privredi i doprinosi sa 57,4% bruto dodate vrednosti nefinansijskog sektora.

- Ono što je karakteristično jeste da privrednu strukturu Srbije čini veoma mali broj velikih kompanija i skoro nimalo srednjih, dok sa druge strane postoje mnogobrojna mala i mikro preduzeća koja na prvi pogled nisu u stanju da pređu u redove firmi srednje veličine. Banke ne odgovaraju na tražnju za "malim" kreditima. Procena rizika ulaganja u sektor mikro, malih preduzeća kod banaka je previsok, visoki su troškovi administracije u odnosu na niske iznose kredita, a svega nekolicina banaka u svom finansijskom portfoliju realizuje program namenjen preduzećima sa poslovnom istorijom ne većom od 24 meseca - dodala je Dunđerović.

Unlike most European countries, Serbia still relies exclusively on commercial banks as sources of finance for companies. Micro, small and medium enterprises (MSMEs) and a large number of entrepreneurs make up the majority of business entities in our economy and they are very varied. In addition to the size, they also vary in age, the degree of business development, the type of activity, scope, reach, industrial sector etc. This variety also leads to different financial needs of MSMEs – the type of financing, the amounts, the duration, security requirements, repayment plans, the CCIS says.

Sometimes, all these needs can be met through a suitable combination of financing instruments alone, explains Tamara Dundjerovic, the head of the Center for Programs of Support to the Economy and MSMEs at the CCIS.

Within the structure of the financial sector of Serbia, banks make up over 92%, whereas, in Europe, according to the European Commission, the banks participation in the financial sector is 70%.

– Special attention should be paid to the possibilities of financing while taking into account the specific needs of various industries and the considerable difference between the financing of innovative and technologically advanced MSMEs and those in the traditional industries. The recommendation is certainly to consider the implementation of a more flexible normative framework and the possibilities for the operations of non-banking institutions – says the CCIS representative.

PRIVREDNICI u poslednjem kvartalu ne nameravaju da smanje ulaganja, naprotiv razmišljaju o većem ili istom nivou.
Ubedljiva većina, njih 94 odsto, ne razmišljaju o otpuštanju zaposlenih. Ovo je pokazala najnovija kvartalna analiza Privredne komore Srbije "Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji".

Pozitivna poslovna očekivanja,a uprkos neizvesnosti zbog pandemije kovid 19, ima 41 odsto ispitanika, najviše u prehrambenoj industriji i trgovini, dok 36 odsto anketiranih privrednih subjekata očekuje nepromenjen promet. Sporiji oporavak očekuje sektor turizma i ugostiteljstva, u kojem skoro polovina anketiranih očekuje pad prometa u poslednjem tromesečju tekuće godine u odnosu na treći kvartal.

Prema očekivanjima privrednika za četvrti kvartal 2020. godine, čak 89 odsto ispitanika planira da održi isti ili veći nivo investicija u odnosu na prethodni kvartal. Najviše planiranih ulaganja je u uvoznu opremu gde prednjači hemijska industrija, a očekivana ulaganja u domaću opremu dominiraju u sektoru poljoprivrede.Za ulaganja u građevinske objekte i zemljište najviše su zainteresovani anketirani iz turizma i ugostiteljstva, dok su ulaganja u trajna obrtna sredstva značajnija kod agrara i trgovine.

Oko pet odsto sredstava planiranih za investicije biće usmereno u intelektualnu svojinu i digitalne tehnologije, pri čemu je učešće planiranih investicija za ove namene najveće u delatnosti saobraćaja, trgovine, metalske i elektro, kao i industrije tekstila, odeće, kože i obuće.

Kako ističu privrednici, posebno iz sektora poljoprivrede, usluga i građevinarstva, tražnja na domaćem tržištu je dominantan uslov za unapređenje poslovanja i veću iskorišćenost kapaciteta, dok je izvoz najznačajniji faktor poslovanja za tekstilnu i hemijsku industriju.Svaki četvrti ispitanik ističe potrebu za namenskim podsticajima i subvencijama, unapređenjem efikasnosti administracije, boljim uslovima poslovanja na lokalu, suzbijanjem sive ekonomije, kao i unapređenjem raspoloživosti resursa.

The amendments to the General Regulation Plan of the tourist settlement Lisina-Cajetina-Treska on Kopaonik (Block 4) enable the construction of new tourist capacities, high-category hotels, apartments and vacation houses, according to the parameters from the current Basic Plan, and as said, to the end of achieving the standards proscribed by the Spatial Plan of the Special Purpose Area of the Kopaonik National Park.

The plan which the municipality of Raska has put up for public review envisages changes which entail the defining of the traffic connections of tourist features within said blocks with other tourist features, the optimal correction of the planned routes of block access traffic routes outside the state road and connecting with other parts of the tourist settlement; the expansion of the construction area in the south section of the area covered by the plan; the repurposing of the parcels from the planned basic apartment zone purpose into the hotel purpose and harmonization with the Rules of Development of Tourist Complexes within the Spatial Plan of the Special Purpose Area of the Kopaonik National Park.

The area covered by the plan is 25 ha.

The public review of the amendments to the General Regulation Plan for the tourist settlement Lisina-Cajetina-Treska on Kopaonik (Block 4) will last until December 8, 2020.