Industrijski indeks Njujorške berze Dau Džons skočio je juče za više od 500 poena, premašivši prvi put granicu od 30.000 bodova, pošto se ovomesečni rast ranije posrnulih akcija zahuktao na vesti o vakcinama i nadama investitora u snažan ekonomski oporavak.

Potvrda pobede Džozefa Bajdena na američkim predsedničkim izborima ohrabrila je investitore, pa je Dau Džons dostigao rekord, oporavivši se od sunovrata u martu kada je imao vrednost od 18.213 bodova. I fjučersi nafte nadoknadili su većinu gubitaka izazvanih pandemijom i dostigli najviši nivo od marta. Barel sirove nafte WTI skočio je za čak 5 odsto, na 45,20 dolara, prenosi Biznis Insajder.
Trideset akcija iz DSau indeksne korpe je ojačalo za 512 bodova, ili 1,7 procenata. U špicu trgovinske sesije, indeks se trgovao na 30.116,51 poena, prenosi CNBC. Rast indeksa su pogurale akcije Ševrona, JPMorgan Čejsa i Boinga koje su zabeležile dobitke od preko 3 procenta.

Istovremeno, indeks S&P 500 ojačao je za 1,5 procenata, i na putu je da zabeleži rekordno visok nivo, a tehnološki Nasdak Kompozit je napredovao za 1 odsto.

Indeks akcija kompanija sa malom kapitalizacijom, Rasel 2000, takođe je dostigao rekordan nivo svih vremena.

Cene nafte su posrnule danas uprkos neočkivanom padu američkih zaliha, prekinuvši oporavak podstaknut očekivanjima da će vakcine možda okončati pandemiju koronavirusa i oživeti potražnju za gorivom.
TOKIO - Cene nafte su posrnule danas uprkos neočkivanom padu američkih zaliha, prekinuvši oporavak podstaknut očekivanjima da će vakcine možda okončati pandemiju koronavirusa i oživeti potražnju za gorivom.


Cena naftnih fjučersa severnomorske nafte Brent skliznula je za jedan cent na 48,60 dolara za barel na azijskom trgovanju u 7,46 časova po srednjoevropskom vremenu, nakon što je na prethodnoj trgovinskoj sesiji zabeležila rast od oko 1,6 posto, izveštava Rojters.

Cena bitkoina trenutno se kreće nešto preko 17.000 dolara, tačnije u trenutku pisanja članka na platformi Coindesk bitkoin vredi 17,221 dolara što je pad od više od 10 odsto u poslednjih 24 sata.

Kako prenosi portal, cena je počela naglo da pada i kretala se prosečno između 19,474 i 16,514 dolara što je najveći pad u 12 nedelja.
"Mislim da je ovo korekcija pre nego što će probiti granicu od 20.000 dolara", rekao je Ki Young Ju, izvršni direktor analitičke kompanije CryptoQuant i dodao da ostali dugoročni pokazatelji, poput BTC-a i stabilcoina, pokazuju da još uvek preovladava pritisak kupovine bitkoina.

Vrednost bitkoina mogla bi da skoči na 100.000 dolara do kraja 2021. godine, smatra kripto investitor Entoni Pompliano. Ovim digitalnim novčićem se u sredu trgovalo po ceni od čak 19.389 dolara, čime se bitkoin približava svom maksimumu dostignutom 2017. godine.

Pompliano, suosnivač Morgan Creek Digital, rekao je u sredu za CNBC da potražnja za novčićem brzo nadmašuje ponudu, posebno nakon njegovog "prepolovljavanja" u maju, kada je prepolovljen broj bitkoina koji se dodeljuje "rudarima". To se dešava otprilike svake četiri godine i služi za ograničavanje ponude bitkoina koji dolaze na tržište, prenosi Biznis Insajder.

"Bitkoin je pobednik u vežbi ponude i potražnje", rekao je Pompliano.
Pompliano je dodao da je trenutno makroekonomsko okruženje praktično "raketno gorivo" za bitkoin. Niske kamatne stope, štampanje novca i ciljana inflacija Federalnih rezervi od 2 procenta doveli su maloprodaju i institucionalne investitore do bitkoina, rekao je on.

Investitor je takođe rekao da je Dženet Jelen, izbor novog predsednika SAD Džoa Bajdena za ministra finansija, "zloglasna" zbog tolerisanja viših nivoa inflacije i da bi to takođe moglo da podigne cenu bitkoina.

"Mislim da nije toliko suludo videti cenu bitkoina od 100.000 dolara do kraja 2021. godine", rekao je Pompliano. "A ako nastavimo da dobijamo sve veće i veće kupce, ne bi me iznenadilo da vidim čak i cifre veće od 100.000 dolara."

Prihodi Merkator grupe od janaura do kraja septembra 2020.porasli su za 2,1 posto međugodišnje, dostigavši 1,6 milijardi evra, ali je grupa u posmatranom periodu, ipak, poslovala s neto gubitkom od 69 miliona evra, izveštava agencija STA.
LJUBLJANA - Prihodi Merkator grupe od janaura do kraja septembra 2020.porasli su za 2,1 posto međugodišnje, dostigavši 1,6 milijardi evra, ali je grupa u posmatranom periodu, ipak, poslovala s neto gubitkom od 69 miliona evra, izveštava agencija STA.

U istom periodu prošle godine, zabeležila je neto dobit od 6,2 miliona evra, a sadašnji negativan finansijski rezultat je posledica revalorizacije nekretnina grupe sprovedene krajem juna.

Kompanija Serbia Zijin Copper doo podnela je Ministarstvu za zaštitu životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta povećanja kapaciteta topionice bakra u Boru.

Obaveštenje je pre dva dana objavljeno na sajtu Ministarstva, a javni uvid i dostavljanje mišljenja u zahtev moguće je u roku od 15 dana oda dana objavljivanja.

Kako je eKapija već pisala, Zijin Bor Copper planira rekonstrukciju i dogradnju procesa i objekata u cilju povećanja kapaciteta topionice bakra, sa ciljem povećanja kapacitet proizvodnje katodnog bakara sa sadašnjih 80.000 t/god na 150.000 tona godišnje i sa mogućnošću daljeg proširenja kapaciteta na 200.000 tona godišnje.

Za ove radove Zijin je u oktobru dobio i lokacijske uslove koje je izdalo Ministarstvo građevinarstva.

Kompanija je u septembru odlučila da zaustavi rad topionice bakra i započne remont koji je, prema planu održavanja, planiran za novembar, nakon što je, kako su saopštili iz Zijina, usled kvara na opremi pogona povećana emisija dimnih gasova, što je negativno uticalo na kvalitet vazduha u Boru.

U okviru dokumentacije koju je Zijin priložio uz zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, priložen je i izveštaj Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, na osnovu periodičnih merenja emisije zagađujućih materija na izvoru zagađenja vazduha u topionici (sušač šarže).

U tom izveštaju su kao rezultat merenja navedene dozvoljene koncentracije oksid-azota i oksid-sumpora, kao i praškastih materija.

Pre nekoliko dana, generalni direktor Zijina Đan Siming najavio je da to kinesko preduzeće planira da investira 1,26 mlrd USD u Srbiju.

B. P.

Kompanija Easy Car doo iz Beograda novi je vlasnik imovine preduzeća Yuko iz Žitišta, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Beogradska kompanija je za 28,2 miliona dinara kupila nepokretnu imovinu preduzeća u stečaju, što je bila i početna cena na javnom nademtanju.

Serbia Zijin Copper d.o.o has filed a request to the Ministry of Environmental Protection for determining the scope and the content of the Study of the assessment of the impact of the project of the increase of the capacity of the copper smelter in Bor.

The announcement was made on the ministry’s website two days ago, and the public review and the filing of opinions can be done within 15 days of the date of the announcement.

As eKapija has already reported, Zijin Bor Copper plans to reconstruct and upgrade the processes and facilities to the end of increasing the capacity of the copper smelter, with the goal of increasing the capacity of the production of cathode copper from the current 80,000 tons a year to 150,000 tons a year and with the possibility of the further expansion of the capacity to 200,000 tons a year.

Several days ago, the managing director of Zijin, Jian Ximing, announced that the Chinese company planned to invest USD 1.26 billion in Serbia.

B. P.

Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi danas je snažno klonulo, pri čemu je realizacija na MTP tržištu nadmašila Open market, što nije uobičajeno, dok su se indeksi delimično oporavili.
BEOGRAD - Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi danas je snažno klonulo, pri čemu je realizacija na MTP tržištu nadmašila Open market, što nije uobičajeno, dok su se indeksi delimično oporavili.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je oko 229,4 miliona dinara (1,95 miliona evra), od čega najveći deo otpada na trgovanje državnim dužničkim hartijama.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali razgovarao je danas sa predstavnicima francuske kompanije Alstom o izgradn ji metroa u Beogradu i najavio da bi Memorandum o razumevanju, koji bi formalizovao saradnju francuske i kineske strane na tom projektu, mogao biti potpisan u januaru 2021. godine.

Razgovori su usledeli odmah nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji, koji je Mali potpisao sa francuskim ministrom za spoljnu trgovinu Frankom Riesterom, a u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopštilo je Ministarstvo.

Nakon potpisivanja Memoranduma, dogovoreno je da srpska strana poseti francusku kompaniju Alstom, i da se tom prilikom upozna sa predlozima za dizajn vagona, na kojima će početi da se radi u najkraćem roku.

Kako je istakao Mali, radovi na Makiškom polju bi trebalo da počnu do kraja naredne godine.

Dogovoreno je i da će naredne nedelje na sednici Vlade Srbije biti formirana radna grupa za metro, koja će koordinisati sve aktivnosti na izgradnji ovog projekta.

Prema aktuelnim dogovorima, francuska strana će biti zadužena za elektromehaniku, a kineska strana će se baviti građevinskim radovima na izgradnji metroa, navedeno je u saopštenju.

Francuska kompanija Ežis trenutno radi na studiji izvodljivosti, a prethodno je uradjena studija koja predviđa da prva linija beogradskog metroa ide od Makiškog polja do Mirijeva, a druga od Mirijeva do Zemuna.