Sava centar prodat je danas kompaniji Delta Holding za 17,5 miliona evra.

Jutros u 10 sati u Gradskoj upravi počelo je javno nadmetanje - pristigla je samo ponuda kompanije Delta Holdinga. Konstatovano je da se ponuđač slaže sa ponudom.

Delta je ponudom potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu. Prema proceni stranih konsultanata koje je angažovala Delta, investicija za renoviranje Sava Centra biće veća od 60 miliona evra.Delta planira kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u našoj zemlji. Investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, uvođe kompletno novih multimedijalnih instalacija.

Delta se kao potencijalni investitor obavezuje na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene.

"Spremni smo da rekonstrukcijom zadržimo izgled i namenu, a da unutra stvorimo jedan novi Sava Centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča, odnosno sve ono što gost očekuje da dobije u jednom modernom kongresnom centru. To je uslov da Beograd ponovo postane najvažnija destinacija za poslovne i kulturne događaje u ovom regionu, sa skupovima za više od 5.000 gostiju i svim koristima koje takvi događaji donose Beogradu, njegovoj privredi i stanovnicima", rekli su prošle nedelje u Delti.

Istorijat: Sagrađen 1977...

Najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u region, “Sava centar” izgrađen je 1977. godine. Decenijama je bio mesto održavanja najvećih međunaradnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, a u njemu su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene.

Mnogi pamte samit nesvrstanih, kongres Evropske banke za obnovu i razvoj, pa do spektakla i gostovanja velikana.

Bobi Fišer je baš ovde reprizno odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim 1992. godine u jeku sankcija Srbiji i Crnoj Gori. To je bio inat vlastima SAD čiji je Fišer bio državljanin i koji je platio cenu gubitkom državljanstva.

Vršilac dužnosti direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak najavio je danas da će predložiti da se poveća cena putarina za pet ili šest odsto.

Drobnjak je gostujući na Prvoj rekao da pitanje eventualnog povećanja putarine nije za njega već pitanje za Vladu Srbije, koja o tome odlučuje.

"To nije pitanje za mene, ja ću dati predlog, a to je da se podigne putarina pet ili šest odsto", kazao je Drobnjak.Navodi da povećanje cene od pet ili šest odsto ne bi bila neka velika cena, a da bi Putevi Srbije imali na raspolaganju više novca za održavanje i obnovu putne mreže.

Takođe, Putevi Srbije bi tako mogli više da pomognu u održavanju saobraćajnica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, dodao je Drobnjak.

Cenovnik je u februaru ove godine izmenjen na 20 rampi.

Vozači su tada iz Beograda do Smedereva umesto 210 dinara trebali da spreme 180 dinara, do Velike Plane je umesto 340 dinara trebalo da izdvoje 40 dinara manje, a do Jagodine umesto 500 dinara 480 dinara.Oni koji se isključuju kod Ražnja tada su umesto 720 dinara dobili novu cenu od 670, a do Aleksinca putarina košta 780, umesto 820 dinara. Do petlje Niš jug nova cena je 880 dinara, dok je pre februara 2020. putarina do čeone naplatne stanice Niš koštala 900 dinara.

Situacija u ribarstvu u Srbiji je jako loša, jer se većina ribnjaka koji su radili u velikim sistemima polako gasi, tako da je prethodnih godina do 3.500 hektara izbačeno iz pogona i smanjuje se proizvodnja, a dodatno ribnjake pritiskaju problemi zbog pandemije koronavirusa, predočava direktor ribnjaka Kapetanski rit kod Кanjiže Krum Anastasov.

On je dodao da zbog toga što država ne pomaže na adekvatan način, ribarstvo gubi korak jer se smanjuju površine i ukupna proizvodnja ribe.

- Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama. Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. U podsticaju ribarstvu naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je naša konkurencija. Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće - izjavio je Anastasov.

U toku je izlov na ribnjaku Kapetanski rit, koji se kod Kanjiže prostire na površini od 685 hektara, od čega je 580 hektara pod vodom u funkciji proizvodnje, a prošle godine je ovo preduzeće kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću tako da sada ukupno ima oko 1.150 hektara. Prošle godine proizvodnja je samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine se očekuje izlov za oko 600 tona više.

- Mislim da cela ova priča u vezi sa pandemijom mora nekako da se razreši za ribarstvo, jer zaista ako se pogledaju svi parametri, na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80% ribe, pa ono što proizvedemo, ako ne možemo da plasiramo i ako to ugasimo, zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta - ukazuje Krum Anastasov.


Virusi destkuju proizvodnju

On kaže da u Srbiji već godinama proizvodnja ribe opada. Uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i mogu da destkuju proizvodnju.

- Ove godine imamo pristojnu proizvodnju, koja nije enormna, ali zadovolja tehnološki proces i kada se sumiraju svi parametri biće zadovoljavajući. Potencijal našeg ribnjaka je ispunjen, radimo proizvodnju koja je poluintenzivnog tipa i u nekim momentima intenzivna, tako da postižemo prinos od dve tone po hektaru - objašnjava Anastasov.

Srbija ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali postojeći ribnjaci su polako počeli da se gase. Prošle godine iz proizvodnje je izašao ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Iz godine u godinu ribnjaci koji se ozbiljnije bave, povećavaju proizvodnju a na većini površina gde je proizvodnja bila slaba, odustaje se jer ljudi ne vide računicu. U Srbiji je trenutno pod ribnjacima manje od 7.000 hektara, što je lane dalo produkciju do 6.000 tona konzumne ribe, a do pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 tona.

Glavni tehnolog u Kapetanskom ritu, Željko Đanić, predočava da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer bilo je hladno proleće, što je rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Zakačio ju je jedan od tri virusa, koji se javljaju poslednjih godina i napravio znatne gubitke, ne samo u Kapetanskom ritu nego i drugim ribnjacima.

- Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, tako da je prodaja smanjena, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala. Mi smo već sada počeli da vraćamo ribu nazad u jezera. Riba koja je dvogodišnja, bolje preživljava i trpi tu manimuplaciju nju vraćamo nazad, tako da oko 40% ribe pri izlovu stavljamo u zimovnike, a 60% vraćamo u vodu - kaže Đanić.


Neće biti prostora za novi proizvodni ciklus

Đanić predočava da to može izazvati katastrofalne posledice po kompletno ribarstvo, da ribarstvo potpuno prestane sa radom u nekim narednim godinama. Jer, riba koja je nasađena zauzela je prostor za jednogodišnju mlađ i pošto je ribarstvo dvogodišnji i trogodišnji ciklus, naredne godine može se ostati bez nasadnog materijala.

- Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo. U Mađarskoj su, recimo, uradili dobar potez pošto su otkupili nekih 200 tona ribe od ribnjaka i tu ribu su jednostavno pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda - objašnjava Đanić.

Smanjena potražnja i prodaja utiču i ekonomski na položaj preduzeća. Pitanje je kako će se platiti hrana za ribu, jer se ona od proizvođača uglavnom kupuje na kredit, pa ukoliko nema prodaje, ribnjak će praktično biti zarobljen i prema rečima Đanića, za sada se ne vidi izlaz iz ove situacije.


Pritiska višak do 3.000 tona ribe

Nema preciznih podataka o tome koliki je višak ribe u ribnjacima, ali Anastasov nepominje, da ako se smanji prodaja u novembru i decembru, kada je najviše porodičnih slava, prodaja bi mogla biti manja i 50%. To prema procenama Anastasova znači, da će ribnjake pritiskati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.

Kilogram šarana u maloprodaji se vrti oko 400 dinara, dok iz "Кapetanskog rita" kilogram šarana na veliko trenutno isporučuju za 300 dinara.

- Cena od 300 dinara za kilogram može da obezbedi neku rentabilnost, ali mislim da će cena ići dosta naniže. Mi imamo probleme koje moramo rešavati vrlo brzo, jer ovo je vid proizvodnje koji ne može da trpi neke pripreme i duge rokove za sve to. Ministarstvo poljoprivrede i resorni Pokrajinski sekretarijat morali bi da reaguju vrlo brzo. Ima mnogo predloga, čekali smo formiranje nove Vlade, preko Privredne komore smo u stalnom kontaktu da dođemo do ministarstava i uđemo u rešavanje problema - predočava Krum Anastasov.


Riba jako malo zastupljena na trpezi

Da je tržište Srbije dosta oskudno u pogledu potražnje ukazuje i direktor Kapetanskog rita Krum Anastasov, zato što je riba jako malo zastupljena na trpezi. Na dnu smo lestvice u konzumiranju ribe, sa manje od šest kilograma po stanovniku godišnje, tako da je prema proceni Kruma, situacija sa pandemijom potrošnju gotovo prepolovila.

Anastasov konstatuje da smo u okruženju proizvođača šarana, pre svega komšija iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, koji svi imaju i do sada su dobili određeni vid pomoći, kroz evropske i nacionalne fondove, tako da srpskim ribnjacima mogu da budu konkurencija, pa je riba koja dolazi iz uvoza jeftinija.

- 'Balkanski tok' je završen, povezan je sa gasovodom u Srbiji. Zvanični događaji u vezi sa završetkom gasovoda se ne održavaju zbog pandemije virusa korona, i ceremonija će verovatno biti održana kasnije, rekao je jedan izvor upućen u dešavanja - pišu ruski mediji.

Bugarska je u januaru 2019. godine donela odluku o nastavku kraka „Turskog toka“ u Srbiju.

S tim u vezi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je u oktobru 2020. da će Srbija do kraja godine u potpunosti završiti izgradnju gasovoda od bugarske do mađarske granice, navodi Sputnjik.Izgradnja srpske deonice „Turskog toka“ započeta je u martu 2019. godine.

„Balkanski tok“ je krak „Turskog toka“ kojim će se ruski gas transportovati do Srbije i dalje ka Evropi.

Gasovod „Turski tok“, koji je počeo sa radom 8. januara, kreće od Rusije preko dna Crnog mora do obale Turske. Dalje ide kopneni tranzitni krak preko turske do granica sa susednim zemljama, pri čemu se gas već izvozi u Grčku, Bugarsku i Severnu Makedoniju.U budućnosti, nakon završetka izgradnje celokupne infrastrukture, gas će ići u Srbiju i Mađarsku. Propusni kapacitet gasovoda, dužine 930 km, iznosi 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dodaje se u informaciji.

PREMA najnovijoj projekciji koju je uradila Evropska komisija i MMF, Srbija beleži najmanji pad BDP u Evropi od samo 1,5 odsto.
Zemlje u regionu imaju veći pad od Srbije, pa je tako Bugarska na 4 odsto u minusu, Makedonija na 5,4 odsto, Mađarska 6,1 odsto, Bosna i Hercegovina 6,5 odsto. Hrvatska je zabeležila pad od čak 9 odsto, dok Crna Gora ima pad od 12 odsto.

Iza Srbije našle su se i velike evropske zemlje kao što je Nemačka koja ima pad od 4,1 odsto, a najveći pad BDP bečeži Španija od čak 12,8 odsto.

Svetske berze skočile su nakon vesti da je vakcina iza koje stoje kompanije Fajzer i Bajontek efikasna 90 odsto, što je probudilo nade da će se svet uskoro vratiti u normalu.

FTSE 100 skočio je danas 5,5 posto na najviši nivo od sredine avgusta. Najveći skok usledio je odmah nakon što je dobra vest o vakcini saopštena, nešto pre 12 sati po londonskom vremenu.

“Preko bare”, na Volstritu, očekuje se da će S&P 500 indeks skočiti 3,9 posto kada se berza otvori.

Američki predsednik Donald Tramp oglasio se na Tviteru ocenivši da je vest o vakcini “odlična” i da berze skaču.

Većina velikih igrača na berzi su kompanije koje su najviše pogodile restriktivne mere koje su brojne svetske vlade uvele u pokušaju da zaustave sprečenje širenja koronavirusa.

Fajzer i Bajontek su saopštili da je vakcina na kojoj rade efikasna 90 posto u sprečavanju kovida 19.

Berze, naročito američke, već su zabeležile skok u nedelji američkih izbora a sa pobedom Džoa Bajdena investitori su pronašli dodatnu sigurnost jer je Bajden već saopštio tim koji će se u Americi boriti protiv koronavirusa.

“Iako još nismo tu, vest da bi ova vakcina mogla da bude efikasna je najbolja stvar kojoj smo mi na berzi mogli da se nadamo”, rekao je glavni analitičar Markets.com Nil Vilson.

“Zdravstveni radnici nas podsećaju da je pred nama dug put i mnogo izazova, ali postoji ogroman optimizam – svetlo na kraju tunela… 2021. odjednom deluje mnogo vedrije”, dodao je on.