Firma "Tačno", koja je u vlasništvu kompanije "Minacord media" pevača Željka Joksimovića i RTV "Pančevo", u pregovorima je oko kupovine novinske agencije “Tanjug”. Vlada Srbije je, prema raspoloživim podacima, toj firmi 10. decembra ustupila iskorišćavanje imovinskih prava najstarije novinske agencije u Srbiji. Pregovori o preuzimanju Tanjuga su u toku, a u narednim danima trebalo bi da dođe i do finalizacije transakcije.

Vlade Srbije je 2015. godine donela uredbu o gašenju Tanjuga. Uredba o pravnim posledicama prestanka rada ove novinske agencije došla je nakon dve neuspele prodaje u okviru privatizacije državnih medija. Sledeći korak, prema uredbi, trebalo je da bude brisanje Tanjuga iz registra Agencije za privredne registre, do kojeg nije došlo.

Ali, prema podacima koji se mogu videti na sajtu Agencije za privredne registre, Vlada Srbije je 10. decembra, ustupila iskorišćavanje imovinskih prava privrednom društvu “Tačno” d o o.Firma "Tačno" osnovana je nepunih mesec dana pre te odluke Vlade, 17. novembra 2020. godine, i to sa samo 1. 000 dinara osnivačkog kapitala. Njeni vlasnici su "Minacord media”, sa 40 odsto udela, i RTV “Pančevo”, sa 60 odsto učešća. To znači da je "Minacord media" uložio 400 dinara, a RTV "Pančevo" 600 dinara u osnivanje firme kojom će kupiti Tanjug.

Vlasnici “Minacord media” su Željko Joksimović, sa 80 odsto, dok preostalih 20 odsto kompanije pripada Manji Grčić koja je i njen direktor. Manja Grčić, je već 15 godina u medijskoj industriji, bila je zamenica direktora Foks televizije u Srbiji, generalna direktorka Televizije B92, kao i generalna direktorka Antena grupe za Srbiju i Crnu Goru. Od nedavno, ona sa Jovanom Joksimović, suprugom Željka Joksimovića, vodi Jutranji program na njegovoj K1 televiziji.“Minacord media”, vlasnik je nekoliko kablovskih kanala koji se emituju u Telekomovoj distributivnoj mreži. RTV "Pančevo" je 2015. godine privatizovao Radoica Milosavljević za 87. 000 evra.

Tragom ove informacije, zamolili smo za komentar Branku Đukić, ali smo od nje dobili odgovor da neće davati izjave. Bez komentara su bili i Željko Joksimović, ali i Manja Grčić.

Republička direkcija za imovinu (RDI) ponudila je na prodaju 31 državnu nekretninu, a najviša početna cena od 2,5 miliona evra je za objekat od 372 kvadratna metra na beogradskoj opštini Savski venac.

Za kompleks nepokretnosti u Ralji cena je 995 hiljada evra je za kompleks u Ralji dok je zgrada poslovnih usluga u Požarevcu ponuđena je za 225 hiljada evra.U Pirotu su ponuđene šleper hala za 141 hiljadu evra, zgrada tehničkih usluga za 167 hiljada evra i remontna hala za 174 hiljade evra.

Najniža početna cena je za državnu nekretninu - porodičnu stambenu zgradu u Bajmoku i ona iznosi 1,9 hiljada evra.Državne nekretnine koje se prodaju nalaze se i na teritorijama opština Preševo, Sokobanja, Gornji Milanovac, Ražnju, Negotinu, Arilje, Paraćin, Loznica, Kikinda, Apatin, Bečej, Smederevska Palanka, kao i gradova Niš, Kruševac, Zrenjanin i Kragujevac.

Nekretnine se prodaju prikupljanjem pisanih ponuda koje se mogu dostaviti do 11. janura.

The total value of the exports of the 15 biggest exporters in Serbia, between January and November 2020, was EUR 3.5 million, as announced by the Ministry of Finance in the document “Current Macroeconomic Trends”. The biggest exporter is the Smederevo steel mill, followed by Tigar and Zijin Bor.

The value of the biggest exporter, HBIS, that is, the Smederevo steel mill, was EUR 395.3 million, and it is followed by Tigar Tyres Pirot with EUR 332.2 million. Zijin Bor, which placed tenth last year, is now third with EUR 330.6 million.

According to the website of the Ministry of Finance, the export of Fiat Kragujevac (FCA Serbia), from January to November, was EUR 295.6 million, whereas NIS exported goods and raw materials worth EUR 254.4 million.

The export of Grundfos Srbija from Indjija was EUR 219 million, Henkel had EUR 213.2 million, Hemofarm EUR 211.6 million and Yura had EUR 211.1 million in exports.

Philip Morris exported goods worth EUR 205.1 million, Bosch had EUR 200.7 million and Leoni had EUR 194.7 million in exports. They are followed by Tetra Pak with EUR 165.7 million, HIP Petrohemija with EUR 145.3 million and Gorenje with exports worth EUR 130.1 million.

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji od januara do novembra ove godine iznosila je 3,5 mil EUR, objavilo je Ministarstvo finansija u dokumentu "Tekuća makroekonomska kretanja". Najveći izvoznik je smederevska železara, a slede Tigar i Zijin Bor.

Vrednost najvećeg izvoznika, HBIS Group, odnosno smederevske železare, bio je 395,3 mil EUR, a sledi pirotski Tigar Tyres sa 332,2 mil EUR. Zijin Bor, koji je prošle godine bio na desetom mestu, sada je treći izvoznik sa 330,6 mil EUR.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva finansija, izvoz kragujevačkog Fiata (FCA Serbia) od januara do novembra bio je 295,6 mil EUR, dok je NIS izvezao robe i sirovine u vrednosti od 254,4 mil EUR.

Izvoz Grundfos Srbija iz Inđije bio je 219 mil EUR, Henkela 213,2 mil EUR, Hemofarma 211,6 mil EUR, Yure 211,1 mil EUR.

Kompanija Philip Morris izvezla je robu u vrednosti od 205,1 mil EUR, Boch 200,7 mil EUR i Leoni 194,7 mil EUR. Slede Tetra Pak sa 165,7 mil EUR, HIP Petrohemija sa 145,3 mil EUR i Gorenje sa izvozom od 130,1 mil EUR.

Finansije Srbije dogodine će biti stabilne, jer se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 6% i da učešće javnog duga svih nivoa vlasti u BDP-u ne premaši 60%, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

On je istakao da će u 2021. godini Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ugovoriti novi aranžaman, što će pomoći rastu privredne aktivnosti.

- Očekujemo da početkom 2022. godine Srbija dobije investicioni rejting što znači da će biti u rangu sa najboljim zemljama - kazao je Vučić.

Cilj je, kako je rekao, da prosečne plate pre kraja iduće godine dostignu nivo izmedju 560 i 570 EUR, a u Beogradu će prosečna plata iznositi gotovo 700 EUR.

Vučić je podsetio da je od 1. januara predviđeno povećanje plata za zdravstvene radnike od 5%, za ostale 3,5%, a za sve druge od 1. aprila od 5%, pri čemu će za vojna lica povećenje biti dodatnih 10%.

Dodao je da će morati da se radi i na daljem razvoju preduzetništva u Srbiji, uz pomoć MMF-a, EBRD-a i Svetske banke.

Najveća građevinska kompanija u Srbiji, Energoprojekt holding, sutra će emitovati petogodišnje obveznice nominalne vrednosti 3,3 milijarde dinara (oko 28 mil EUR) odnosno 330.000 hartija pojedinačne nominalne vrednosti 10.000 dinara, objavila je brokerska kuća Momentum.

Kamata na te hartije od vrednosti je 2,95% plus tromesečni BELIBOR, a isplaćivaće se na kvartalnom nivou.

Energoprojekt će posle registrovanja emisije obveznica podneti zahtev za njihovo listiranje na Beogradskoj berzi.

Ta kompanija izdavanjem obveznica želi da obezbedi novac za otpimalno upravljanje likvidnošću, obezbeđenjem stabilnih i dugoročnih izvora finansiranja u domaćoj valuti.

Energoprojekt je krajem juna imao neto dug od 4,03 milijarde dinara, dok su akcije te kompanije u 2020. izgubile na vrednosti oko 40%, podsetili su brokeri Memontuma.

The biggest construction company in Serbia, Energoprojekt Holding, will issue five-year bonds of a nominal value of RSD 3.3 billion (around EUR 28 million) tomorrow, that is, 330,000 bonds of an individual nominal value of RSD 10,000, the brokerage house Momentum announced.

The interest rate is 2.95%, plus a three-month BELIBOR, and the payments are to be made on a quarterly level.

After the issuing of the bonds is registered, Energoprojekt will file a request for their listing at the Belgrade Stock Exchange.

With the issuing of the bonds, the company is looking to secure the money for the optimal management of liquidity, by securing stable and long-term sources of finance denominated in the domestic currency.

In late June, Energoprojekt had a net debt of RSD 4.03 billion, whereas the companys shares lost around 40% of their value in 2020, Momentum’s brokers remind.

Agencija za privredne registre (APR) je objavila Godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u privredi u 2019. godini, sačinjen na osnovu podataka iz konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. i 2018. godinu.

U izveštaju su u analizirane finansijske performanse za 653 ekonomske celine, u kojima su matična privredna društva imala kontrolu nad 2.005 zavisnih i pridruženih pravnih lica. U ekonomskim celinama, broj zaposlenih je povećan sa 312.899 na 314.981 radnika.

Kako se navodi u izveštaju, kao i prethodne godine, sa najviše pravnih lica u svom sastavu poslovala je grupa Delta Holding u kojoj je bilo 56 pravnih lica, od kojih je 17 imalo sedište u inostranstvu, navodi se u izveštaju APR-a.

Prema obimu konsolidacije, zatim slede dve grupe koje su obuhvatale po 43 pravna lica - Koefik doo Beograd i MPZ Agrar Dva doo Novi Sad (osnovana u 2019. godini).

Potom, u okviru MK Group je bilo 36 povezanih pravnih lica, od kojih je pet iz inostranstva. Znatno veći broj pravnih lica sa inostranim sedištem (25) bio je u okviru I&F Grupa , u kojoj su poslovala 33 pravna lica. U ekonomskoj celini MPZ-Agrar Novi Sad bilo je grupisano 27 pravnih lica, a jedno manje bilo je u MK Holding (26).

Kako navodi APR, tokom 2019. godine, ekonomske celine su realizovale za 2,5% veći obim ukupne poslovne aktivnosti i ostvarile ukupne prihode u visini od 3.774.667 miliona dinara. Ukupni rashodi su porasli za 2,7% i iskazani su u iznosu od 3.602.406 miliona dinara.

- Na ukupnom nivou, ekonomske celine poslovale su profitabilno, pri čemu beleže pozitivan neto rezultat od 137.764 miliona dinara, koji je za 3,5% smanjen u poređenju sa prethodnom godinom. Sa neto dobitkom su poslovale 553 celine, u čijem sastavu je bilo 1.713 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Negativan učinak je imalo sto ekonomskih celina, koje su u krugu konsolidacije imale 292 zavisna i pridružena pravna lica - navodi se.

Ekonomske celine su u 2019. godini uvećale finansijske kapacitete i raspolagale su poslovnom imovinom od 5.453.221 milion dinara, većom za 3,5%, i kapitalom od 2.864.381 milion dinara, koji je povećan za 8,9% u odnosu na prošlogodišnji iznos.

Sa raciom sopstvenog kapitala od 50,3%, nakon dužeg vremenskog perioda sopstveni izvori su postali preovlađujući izvor finansiranja ekonomskih celina. Pri tome, visina ukupnih obaveza (2.711.609 miliona dinara) je smanjena za 4,6%, a gubitak je kumuliran u iznosu od 704.208 miliona dinara, manjem za 24,3%.

Dodaje se da iako ekonomske celine nisu brojne, one imaju značajan uticaj na ukupna privredna kretanja u Srbiji. U 2019. godini na njih se odnosi preko četvrtine finansijskih performansi cele privrede, i to 31,2% ukupnih prihoda i 31,0% ukupnih rashoda domaće ekonomije, zatim 26,1% neto dobitka i 13,7% neto gubitka.

Takođe, raspolažu sa 34,6% poslovne imovine i sa 38,2% kapitala, dok u ukupnom gubitku privrede učestvuju sa 20,2%. Zapošljavale su 26,9% radnika u celoj privredi.

U izveštaju je dato po 20 celina sa najvećim poslovnim prihodima i neto dobitkom, sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom, kao i sa najvećim neto gubitkom i ukupnim gubitkom. Takođe, data je i kratka analiza poslovanja i specifičnosti vodećih ekonomskih celina prema vrednostima tih performansi.

Godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u privredi u 2019. godini objavljen je na internet stranici www.apr.gov.rs, u delu Finansijski izveštaji – Publikacije/Makroekonomska analize.

Početak poslednje trgovačke nedelje u ovoj godini na Beogradskoj berzi obeležio je skroman promet, uz nastavak rasta oba berzanska indeksa.
BEOGRAD - Početak poslednje trgovačke nedelje u ovoj godini na Beogradskoj berzi obeležio je skroman promet, uz nastavak rasta oba berzanska indeksa.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je približno 14,2 miliona dinara (120,7 hiljada evra).