Dogodine bi mogli da proslave punoletstvo. Nekadašnji radnici Beogradske konfekcije u sredu su, u parku nedaleko od Vlade Srbije, obeležili punih 17 godina kako su ušli u stečaj. Od jula prošle godine akcionari su umesto firme postali suvlasnici stečajne mase, jer je stečaj zvanično zaključen. Još, međutim, čekaju pripadajući deo imovine nekadašnjeg giganta, pišu "Večernje novosti".

Neprodate su još prodavnice u Bajinoj Bašti i Vrbasu. Čekaju i da Vojska Srbije postupi po presudi Privrednog apelacionog suda i vrati im 3,3 miliona evra. Okupljeni akcionari zato su potpisali peticiju kojom apeluju na Ministarstvo odbrane da ispoštuju presudu.

"Mi smo sa Vojskom vodili spor", objašnjava Zlatko Kunštek iz Udruženja akcionara UVA. "Raniji stečajni upravnik im je prebacio 3,3 miliona evra, ali je sud, posle žalbi, presudio u našu korist. Prema našoj računici rok da nam isplate novac istekao je 6. februara. Bila je zakazana prodaja robne kuće u Vrbasu, ali nije bilo zainteresovanih."

Akcionara je ukupno oko 4.400 i pripada im oko 60 odsto sve imovine. Glavni poverioci su namireni još 2009. godine, a stečaj je produžavan zbog sporova. Daljom prodajom imovine ostvarena je ukupna dobit od 74,9 miliona evra. Od toga je 18 miliona otišlo na sudski priznata dugovanja.

Oko 30 miliona su bili sudski i stečajni troškovi, dok je 26,8 miliona evra podeljeno vlasnicima akcija.

"Udruženje je formirano 2004. godine. Mi smo sada mahom već stari ljudi. Neki do akcionara nisu ni doživeli da im se isplati novac, već su ga dočekali naslednici. Iskreno se nadamo da će ovo biti gotovo pre sledeće godišnjice", objašnjava Kunštek.Prestanak

Pokretanjem stečaja bez posla je ostalo oko 1.600 radnika. Manje od 100 zaposlenih radilo je još nekoliko godina. Radni odnos sa poslednjih 86 proizvodnih radnika raskinut je 1. aprila 2006. godine. Tako je i "Beko" faktički prestao da postoji.

Beograd -- Britanski list Fajnenšel Tajms (FT) ocenio je da se Srbija se preporodila od 2012. godine, kada je bila na ivici ponora, i da je postala stabilna ekonomija.Srbija kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad nivoa javnog duga, ocenjuje FT.

U specijalnom dodatku pod naslovom "Srbija munjevito ide napred", FT je kroz tri tematska teksta i kroz intervju sa ministrom finansija Sinišom Malim predstavio uspeh ekonomskih i fiskalnih reformi Srbije, koje su, kako konstatuje britanski list, od Srbije napravile "jednu od evropskih ekonomskih zvezda".BDP zemlje skoro neprekidno raste od 2014. godine, da bi 2018. godine dostigla desetogodišnji rekord od 4,4 procenta, piše list.

“Uprkos međunarodnim neizvesnostima i usporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je ostvarila rast od 4,2 posto 2019. godine - među najvišim stopama u Evropi i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu”, citira FT ministra finansija Sinišu Malog.

Fajnenšel tajms dodaje da Srbija gotovo sedam godina beleži stalni rast stranih direktnih investicija, koje su 2018. dostigle rekordnih 3,5 milijardi evra ili 8,2 odsto BDP-a.

"S ekonomskim preporodom i reformama koje su u toku, raste interesovanje dominatnih stranih investitora za Srbiju", naglašava se u tekstu, uz podatak da su, prema procenama Narodne banke Srbije, strana ulaganja u 2019. još više skočila u odnosu na prethodnu godinu, na 3,8 milijardi evra.

FT podseća i da je Srbija prošle godine po drugi put proglašena za svetskog lidera po stranim grinfild investicijama na rang listi fDi intelidžensa, napominjući da je, prema evidenciji fDi marketsa, u zemlju stiglo 2018. godine 105 pojedinačnih projekata stranih grinfild ulaganja.

"Većina stranih investicija, oko 70 odsto, i dalje dolazi iz zemalja EU, naročito iz Nemačke, Italije, Holandije i Austrije, koje su uložile velika sredstva u srpsku proizvodnju, posebno u automobilske komponente".

Američke strane direktne investicije su još jedan istaknuti igrač, dok su kineske poslednjih godina značajno porasle, čineći 20 odsto ukupnog priliva SDI u Srbiji u 2018. godini. Grinfild ulaganja iz Kine u Srbiju su, prema podacima fDi marketsa, prošle godine dostigla rekordne nivoe sa 16 projekata u vrednosti od 625 miliona dolara, napominje FT.

List navodi, pozivajući se na razgovor u Narodnoj banci Srbije, da je "pored fiskalne konsolidacije i ublažavanja monetarne politike, Srbija sprovela brojne strukturne reforme, posebno u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, reformi finansijskog sektora i smanjenja nekvalitetnih kredita, zatim u oblasti poreske politike, lakoće dobijanja građevinskih dozvola..".

Takođe ističe rezultate na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti pala na 9,5 odsto prošle godine sa nivoa od oko 26 odsto 2013, i apostrofira uspeh Srbije u upravljanju javnim dugom, koji je, kako navodi, prema podacima Ministarstva finansija oboren sa oko 77 procenata na 51 odsto danas.

Zemlja ima kreditni rejting BB + sa pozitivnim izgledima, prema rejting agenciji Standard & Poors, a zabeležila je i impresivan napredak na Duing biznis listi Svetske banke skočivši sa 93. mesta 2013. godine na 44. poziciju 2019. među 190 zemalja, navodi se u specijalnom dodatku FT-a posvećenom Srbiji.

Pored snažnih makroekonomskih pokazatelja, strani investitori nalaze da Srbija nudi neodoljiv niz atraktivnih uslova za poslovanje, piše u tekstu.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež objašnjava da strani investitori nailaze u Srbiji na neke od najnižih operativnih troškova u evropskim okvirima, na poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaje lokalnih samouprava, napominje list.

"Na primer, neki su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak u trajanju od 10 godina, mogu da uvoze opremu bez ikakvih carina ili drugih dažbina i mogu da uživaju u pogodnostima sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 59 država", kaže Čadež za FT.

Te benefite, ističe se u tekstu, strani investitori mogu naći u 15 slobodnih ekonomskih zona u Srbiji, a investicije sa velikim kapitalom i brojem zaposlenih mogu da se kvalifikuju i za državne subvencije.

Ljudski resursi u Srbiji su, takode, jedna od prednosti zemlje - pored visokog broja onih koji govore engleski jezik, Srbija je rangirana na 27. mesto među 157 zemalja prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, što je najviše mesto u regionu Balkana, predočava FT.

Dalje se dodaje da rekordno visoke bruto i neto devizne rezerve NBS pružaju zemlji zaštitu od eventualnih spoljnih šokova, i da su među motivima koji podstiču strane investitore da ulažu u Srbiju, pored ostalog, i ostvarena i očuvana stabilnost cena, relativna stabilnost kursa dinara i finansijska stabilnost.

Ministar finansija Siniša Mali poručio je u intervjuu za FT da je Srbija čvrsto na putu za članstvo u EU, a da to što još uvek nismo članica pruža određene slobode zemlji, da koristi prednosti koje joj takva situacija omogućava.

"To nam omogućava da imamo sve ove sporazume o slobodnoj trgovini sa različitim zemljama, kao što je Turska, da imamo preferencijalni status sa SAD-om, dobre ugovore i sporazume sa Kinom, Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini, i sa Evroazijskom ekonomskom unijom, na primer", objasnio je Mali.

Navodeći da je Srbija krajem 2019. godine najavila novi investicioni program "Srbija 2025“", prema kojem će, pored budžetskih sredstava, u osnovnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 14 milijardi evra, ministar finansija je izrazio očekivanje da će to biti okosnica novog investicionog ciklusa i da će priliv privatnih investicija biti još veći.

List između ostalog poseban akcenat stavlja na razvoj srpskog sektora IT usluga, softvera i hardvera, ističući da je reč o najbrže rastućem delu industrije u zemlji, čiji izvoz snažno raste od 2015. godine nadmašujući milijardu evra u protekle dve godine.

Iako je Srbija mali IT-igrač na globalnom, pa čak i evropskom nivou, piše list u posebnom tesktu, ovaj sektor sada pravi 10 procenata BDP-a zemlje.

U zemlji posluje oko 2.000 IT preduzeća koja zapošljavaju oko 20.000 ljudi, prenosi FT podatke Privredne komore Srbije.

Srbija je upravo, kako se navodi, u ovom sektoru doživela do sada neviđen nivo stranih ulaganja 2019. godine, a američke kompanije su bile najaktivniji investitor u ovoj oblasti, piše FT navodeći brojne kompanije iz SAD koje posluju u Srbiji u sektoru tehnologija, poput IBM, Šnajder Elektrika, SKF-a, Adobea, Orakla, Gugla, HP-a.

Srpske plate u IT sektoru su, kako se navodi, skoro tri puta veće od državnog proseka, ali su, primećuje list, i dalje ispod EU proseka za taj sektor.

Kao impresivan navodi se podatak da je 30 odsto svih srpskih studenata na univerzitetima upisano na smerove inženjerstva, matematike, računarstva i da više od 35 ustanova visokog obrazovanja nudi ove programe kao i da Vlada Srbije nudi finansijske podsticaje startap firmama.

List navodi da bi se upravo razvojem tehnološkog sektora u zemlji mogao preokrenuti proces "odliva mozgova", prisutan na celom Balkanu, a zbog kojeg je prema Blumbergu u protekloj deceniji Srbija izgubila pet odsto populacije.