Eventualni izlazak jednog od javnih preduzeća na berzu pojačao bi kvalitet hartija od vrednosti čime bi se privukla pažnja većih investitora, ocenjuje profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić. Većina javnih preduzeća, kaže Grubišić za Tanjug, mogla bi da budu kandidati za eventualni izlazak na berzu. Ministar Mali je ranije rekao da tek treba da se razgovara i odluči koje bi javno preduzeće izašlo na berzu, a Grubišić procenjuje da bi to mogao da bude Telekom.

Povodom izjave ministra finansija Siniše Malog da je saglasan da jedno od javnih preduzeća uskoro izađe na berzu, Grubišić smatra da bi sama takva odluka predstavljala značajnu vest jer, kako objašnjava, investitori biraju i vole da u svom portfoliju imaju kvalitetne hartije od vrednosti.

Velika javna preduzeća, kaže, ispunjavaju standarde za izlazak na Beogradsku berzu jer su, dodaje, dovoljno velika, dovoljno značajna kako u pogledu broja zaposlenih, tako i u pogledu godišnjih prihoda i vrednosti kapitala koji će biti ponuđen.

- Dakle, ne sumnjam da je to sve ispunjeno, stvar je više na odluci, na tajmingu kada i kako se otvoriti na Beogradskoj berzi - rekao je Grubišić.

Mali je ranije rekao da tek treba da se razgovara i odluči koje bi javno preduzeće izašlo na berzu, a Grubišić procenjuje da bi to mogao da bude Telekom.

Dodaje da je odluka o izlasku bilo kog javnog preduzeća na berzu na državi kao većinskom vlasniku.

Takvoj odluci, kaže, mora da prethodi i urađen prospekt, zvaničan dokument koji obično radi neka investiciona banka koja priprema i zaokružuje sliku o kompaniji. Prospekt predstavlja, kako objašnjava Grubišić, zaštitu svih investitora koji bi ulagali u akcije te kompanije. Precizirao je da mora da se uradi prospekt, da se ponude sve informacije vezane za kompaniju i da se donose zvanična odluka na upravnom odboru kompanije.

Uz to, dodaje, potrebno je da javno preduzeće ispuni standarde Beogradske berze koji su vezani za više parametara, pri čemu je bitna veličina, odnosno tržišna vrednost kompanije, godišnji prihod, broj zaposlenih, profit, odnosno više važnih parametara koje investitori sagledavaju.

- Verujem da o kojoj god kompaniji da pričamo ona ispunjava te uslove, odnosno standarde koje je postavila Beogradska berza - kaže Grubišić.

Agencija za privatizaciju u FBiH oglasila je prodaju poslovnog prostora u Beogradu.

Kako se navodi u oglasu, reč je o nekretnini iz pasivnog podbilansa društava Pretis i Unis Pretis iz Vogošće.

Predmetni poslovni prostor ima površinu od 186,52 m2, a nalazi se na prvom spratu zgrade u ulici Terazije 27.

Početna cena od koje kupoprodajna ne može biti manja je 300.000 EUR, a kako je navedeno vrednost je određena veštačenjem stalnog sudskog veštaka građevinske struke iz 2012. godine.

Pravo učestvovanja na aukciji imaju sva pravna i fizička lica koja dostave popunjen obrazac prijave na aukciju i uplate depozit u iznosu od 30.000 EUR, do roka za dostavu prijave na aukciju. Obrazac prijave se može dobiti u Agenciji za privatizaciju u FBiH ili preuzeti sa veb stranice www.apf.gov.ba.

Javni poziv je otvoren do 26. februara 2020. godine do 15 sati.

Aukcija će se održati u prostorijama Agencije za privatizaciju u Federaciji BiH ul. Maršala Tita 7/II sprat, Sarajevo, 9. marta 2020. godine u 12 sati. Registracija učesnika počeće dva sata prije početka aukcije.

Strana direktna ulaganja u Srbiju iznosila su prošle godine rekordnih 3,8 milijardi evra, a naša zemlja je u poslednje dve godine sama privukla 55 odsto svih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Guverner je, na prezentaciji februarskog "Izveštaja o inflaciji", takođe rekla da je NBS revidirala naviše procenu rasta bruto domaćeg prozivoda Srbije za 2019. godinu na 4,2 odsto, što je iznad svih projekcija koje su imali tokom godine."Nakon ubrzanja na 4,8 procenata međugodišnje u trećem tromesečju, rast BDP-a je u četvrtom tromesečju imao je još bržu dinamiku, 6,1 procenat, i u najvećoj meri je opredelio rast regiona Zapadnog Balkana. To je konstatovala i Evropska komisija u svom izveštaju", istakla je Tabaković.

Prema njenim rečima, udeo problematičnih kredita (NPL) u ukupnim bankarskim plasmanima iznosio je na kraju decembra 4,1 odsto, što je pad od 80 procenata od početka primene Strategije NBS za njihovo rešavanje.

Povodom dvanaestogodišenje dinarske obveznice, koju je Srbija prvi put emitovala juče, Tabaković je navela da je tražnja bila preko 10 puta veća od planiranog obima prodaje, uz izvršnu stopu od 3,4 odsto, dok je krajem 2012. kamata na jednogodišnje državne obveznice iznosila 11,9 procenata."U toj razlici u kamatnim stopama i ročnosti dinarskih hartija Republike Srbije, oslikavaju se i svi rezultati i značajno veći ugled Srbije u svetu. Pre samo tri godine, u februaru 2017., stopa ostvarena na hartije od vrednosti od jedne godine bila je 3,48 procenata", predočila je guverner NBS.

Dinarska štednja je, prema rečima Tabaković, prošle godine porasla za 30 odsto na 79,6 milijardi dinara, a prema poslednjem raspoloživom podatku nastavila je rast i u ovoj godini i trenutno iznosi 83 milijarde dinara.

Tabaković je dodala da je inflacija sedmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom NBS, da je u decembru iznosila 1,9 procenata na međugodišnjem nivou, što je i njen prosek za celu godinu, te da NBS očekuje da će se ona u naredne dve godine zadržati ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto.