Ministar privrede Goran Knežević razgovarao je juče sa predstavnicima Udruženja penzionera "Rit" o besplatnim akcijama za koje su navodno bili uskraćeni bivši radnici PKB-a u proteklom periodu.

Kako je saopšteno iz Ministarstva privrede, pored ministra Kneževića sastanku su prisustvovali i predstavnik kabineta predsednice Vlade Srbije, kao i predstavnici Državnog pravobranilaštva koji su tom prilikom izneli stav da poravnanje u iznosu od oko 11 miliona evra, a na ime "besplatnih akcija" koje je ranije predložilo Udruženje, nema pravnog osnova.Zahtev o vansudskom poravnanju bivših radnika PKB-a zasnovan je na ugovoru koji je 2009. godine potpisao bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa Republikom Srbijom o prenosu kapitala na Grad Beograd.

Knežević je istakao da ministarstvo razume težak materijalni položaj predstavnika udruženja, ali da se o njihovoj sudbini jedino može odlučiti u sudskom postupku s obzirom na to da je jasan stav Državnog pravobranilaštva.

Posle održanog niza sastanaka u Ministarstvu privrede, predsednik Republike i premijerka su razgovarali sa predstavnicima Udruženja, takođe tražeći način da se reši problem, ali pravni okvir je vrlo jasan.Na poslednjem sastanku održanom u Ministarstvu privrede data je i konačna reč Državnog pravobranilaštva čime je Udruženju penzionera preostalo da u sudskom postupku traže prava koja su im 2009. godine oduzeta od strane ondašnje vlasti Grada Beograda.

Ministarstvo privrede i Vlada Srbije biće i dalje otvoreni za dijalog sa predstavnicima Udruženja i nastaviće da im pomažu u rešavanju egzistencijalnih problema, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku početkom prošle godine odobrilo je raspisivanje osam tendera za izradu projekata renoviranja ustanova iz svoje nadležnosti i za te namene obezbedilo oko 100 miliona dinara.U šest slučajeva posao vredan ukupno oko 80 miliona dinara dobile su dve firme Danila Grahovca koje su nastupale u konzorcijumu sa još nekoliko projektantskih kuća i jedine su dostavile ponudu, o čemu je Danas pisao.

U tome su pomogli i dobro skrojeni uslovi, naznačen iznos koji su učesnici morali da imaju kao prihod u protekle tri godine, ili iskustvo u projektovanju rekonstrukcija objekata daleko veće kvadrature nego što je ima naručilac a jedan Gerontološki centar tražio je između ostalog i da projektantska kuća ima u svojim referencama turističke i hotelske objekte.

Prema tvrdnjama izvora našeg lista, za ove tendere sredstva je odobravao ministar Zoran Đorđević lično, proceduru su sprovodile ustanove socijalne zaštite koje su pre toga obilazili ljudi iz Ministarstva i upućivali ih kako da formulišu uslove. Ponude koje su dostavljene bile su svega po nekoliko hiljada dinara niže od procenjene vrednosti projekta.

Međutim, dve godine ranije, 2017. isto ministarstvo raspisalo je centralni tender za projekte rekonstrukcija, sanacija, dogradnje ili renoviranja za 70 ustanova socijalne zaštite na nivou cele Srbije. Ukupna vrednost tog poziva iznosila je 45,6 miliona dinara, gotovo upola manje nego što je prošle godine izdvojeno za svega šest projekata. Ili su cene tih usluga za dve godine drastično poskupele pa o tome niko nije obavestio državnu statistiku, ili sa ovim tenderima nešto nije u redu.

Indikativan je primer Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, gde se 2017. odustalo od nabavke.

Procenjena vrednost tada je za centar i još sedam ustanova iz tog dela Srbije iznosila ukupno 2,88 miliona dinara. Prošle godine Mataruška Banja je „samostalno“ ušla na spisak, ali je vrednost projekta za gotovo identične radove procenjena na oko 16 miliona dinara.

Međutim, Gerontološki centar opet nije imao sreće, jer je to bio jedini tender na koji se osim konzorcijuma sa Grahovcem, koji je ponudio da radove izvede za 15 miliona, javila još jedna ponuda od 6,5 miliona. U svom neznanju, komisija centra izabrala je jeftiniju opciju, koju je postupajući po žalbi Grahovca potvrdila i Republička komisija za zaštitu učesnika na tenderima, ali je onda ministar Đorđević povukao novac namenjen za taj projekat tako da ni projekta ni rekonstrukcije neće biti.

Sagovornici Danasa ovakve situacije ne smatraju izuzetkom. Prema rečima konsultanta za strane investicije Milana Kovačevića, kod nas se stalno „valjaju“ vrlo čudne stvari kroz javne nabavke, naročito kada je reč o onome što je pod potpunom kontrolom države.

– Nažalost, sa smenom vlasti paralelno ide i smena svih koji nešto odlučuju u institucijama, tako da tu sigurno ima mnogo korupcije. Veliki problem je što je potpuno uzaludno o tome pričati. Jedino bi bilo efikasno da odgovarajuće institucije rade svoje poslove a one to ne čine – kaže Kovačević i dodaje da je čudno i to što se u uslovima od učesnika zahteva iskustvo u radu projekata za rekonstrukcije određene kvadrature, „jer to nije relevantno, već da firma ima validne reference za taj posao“.

I arhitekta Mahmud Bušatlija smatra da tako navedeni uslovi iz tendera za projektovanje, gotovo identični iako su ih dale ustanove različitih delatnosti i potreba, bude sumnju i mogu da ukažu na elemente korupcije.

– Sve se češće ti mali projekti, pojedinačno manje zanimljivi javnosti, koriste kako bi se deo para iz državne kase usmerio u privatne džepove i partijske fondove. Ali, oni koji realizuju to mogu da računaju na partijsku solidarnost koja će ih zaštititi od eventualnog istraživanja i posledica, jer je jasno da tako veliku stranku valja „nahraniti“ – kaže Bušatlija i objašnjava da je to problem koji se javlja kod svih brzorastućih partija.

Ministarstvo i dalje ćuti

Od Ministarstva ni juče nismo dobili odgovore na pitanja o ovim tenderima, kao ni od arhitekte Grahovca, kome smo ih uputili na mejl firme naznačen na stranici APR-a, jer telefonskog kontakta na sajtu studija nema. Inače, Grahovac je svojevremeno radio u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, ali je potom 2016. osnovao kao preduzetnik Arhitektonski studio, dok je od jula 2018. osnivač i vlasnik privrednog društva Studio A&D arhitects u kome ima tri zaposlena. Pretpostavka je da ostale firme koje se javljaju sa njim u konzorcijumu kao ponuđači imaju potrebne reference koje odgovaraju uslovima tendera.

U kragujevačkoj Radnoj zoni "Feniks", koja će infrastrukturno biti opremljena do kraja februara, ove godine bi bar pet poznatih svetskih investitora trebalo da gradi svoje proizvodne pogone. Te firme bi, kako saznaju "Novosti", već u "prvom talasu" mogle da uposle oko hiljadu radnika.

Iz budžeta grada je skoro interventno izdvojeno oko 27 miliona dinara da se opremi ovaj svojevrsni industrijski kompleks, jer je, kako tvrde zvaničnici grada, oko 50 inostranih kompanija Gradskoj upravi u Kragujevcu dostavilo odgovarajući zahtev sa željom da posluje u centru Šumadije.Među njima je najviše firmi iz elektro i metalskog kompleksa iz Nemačke, Kine, Austrije i Španije.

Nedavno usvojenim planom detaljne regulacije Radne zone predviđeno je i da se u bliskoj budućnosti na tom prostoru izgradi višespratna poslovna kula, u kojoj bi bio smešten centar aktivnosti svih velikih kompanija u centralnoj Srbiji.

Inflacija u Srbiji porasla je u januaru 2020. godine za 0,6 odsto u odnosu na decembar, prema današnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Potrošačke cene su u januaru, u poređenju sa istim mesecom 2019. godine, povećane za 2 procenta.U januaru su na mesečnom nivou poskupeli hrana i bezalkoholna pića za 1,6 odsto, rekreacija i kultura (1,4), transport (0,4), zdravstvo (0,3) i alkoholna pića i duvan (0,2). Pad cena je zabeležen kod odeće i obuće, za 1,3 procenta, komunikacija (0,6), nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja stana (0,3) i restorani i hotela (0,1). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Inflacija u 2019. godini je zabeležila rast od 1,7 procenata na godišnjem nivou.