Uticaj epidemije koronavirusa na kinesku ekonomiju biće ograničen i privremen, a finansijska tržišta u ovoj zemlji dugoročno će se vratiti u normalu, navodi se u današnjem komentaru lista čiji je vlasnik centralna banka.

Epidemija virusa neće promeniti dugoročne zdrave ekonomske temelje Kine, piše list "Finansijske vesti". U tekstu se dodaje da je jutrošnji pad vrednosti akcija na berzama rezultat neracionalnih faktora, u ključujući paničnu prodaju izazvanu "efektom stada".
Velika rasprodaja akcija u jednom trenutku rezultovala je gubitkom 420 miliona dolara tržišnog kapitala kineskog berzanskog indeksa.

Investitori su se vratili sa produženog odmora povodom Lunarne nove godine i počeli da rasprodaju akcije i robu zbog straha od širenja virusa i potencijalnog uticaja na drugu po veličini svetsku ekonomiju.

Panika zbog epidemije koronavirusa proširila se iz stvarnog u digitalni svet. Naime, sigurnosni stručnjaci uočili su brzo širenje zlonamernog programa, i to putem e-maila naslovljenog "koronavirus".

Kako piše Zimo, u poruci koja se prvo pojavila u Japanu, ali se širi svetom, stoji da je u njihovoj regiji utvrđena zaraza koronavirusom te ih poziva da preuzmu dokument iz priloga koji sadrži "mere za prevenciju" koje bi trebalo primeniti odmah.Nakon što žrtva preuzme dokument i pokuša ga otvoriti u Vordu, javlja mu se poruka da format dokumenta nije podržan te da je potrebno ručno omogućiti pregledanje dokumenta. Upravo to je ključno jer nakon što je omogućen pregled, instalira se virus koji potom dobija pristup privatnim podacima korisnika. Bilo da se radi o računaru ili pametnom telefonu.

Stručnjaci za sigurnost utvrdili su da se radi o zlonamernom programu "emotet", koji je originalno razvijen kako bi hakeri mogli da ukradu finansijske podatke od žrtava.IBM-ovi stručnjaci koji su identifikovali zlonamerni program upozoravaju korisnike širom sveta da budu izuzetno oprezni kod otvaranja poruka nepoznatih pošiljaoca, ali i kod otvaranja poruka poznatih, ako poruke izgledaju sumnjivo.

ProCredit banka završila je izgradnju moderne solarne elektrane - kapaciteta 40kW - na krovu svoje centrale u Beogradu i time osigurala ne samo dodatnu energetsku nezavisnost, već i svoj značajno manji uticaj na zagađenje životne sredine, saopštili su iz ove banke.

Ova solarna elektrana će na godišnjem nivou proizvoditi 41.600 kilovatsati struje (kWh), dok će njenim korišćenjem ProCredit banka smanjiti uticaj na emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za čak 31,5 tonu godišnje.

- Naša banka se već godinama aktivno bavi promocijom i ulaganjima kako u obnovljive izvore energije, tako i u projekte malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava i domaćinstava koja imaju za cilj unapređenje njihove energetske efikasnosti. Ovom solarnom elektranom smo želeli, sa jedne strane, da značajno unapredimo svoje ekološke performanse, a sa druge da svim ostalim preduzećima, kompanijama i proizvođačima u Srbiji pokažemo da ulaganja u solarnu energiju predstavljaju odlično i veoma isplativo poslovno rešenje – rekao je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Prema njegovim rečima, solarna elektrana na krovu banke je druga elektrana te vrste koju ProCredit banka danas poseduje, jer na platou ispred ulaza u centralu banke već dve godine radi mala "solarka", kapaciteta 5 kW, koja se koristi isključivo za punjenje električnih automobila. Takođe, dodaje Smiljković, ProCredit banka u svom voznom parku ima više od 70% električnih i hibridnih automobila sa niskom emisijom štetnog CO2, dok su kapaciteti solarnih elektrana u vlasništvu Banke duplo veći od godišnjih potreba koje ta vozila imaju za čistom energijom.

- U momentu kada je zagađenje vazduha u Beogradu i drugim većim gradovima tema broj jedan, ProCredit banka svojim primerom daje ohrabrenje i podsticaj drugima, ali i više od toga. Gotovo polovinu zelene energije koju proizvode naše elektrane ProCredit banka će besplatno davati vozačima svih elektro ili hibridnih "četvorotočkaša", koji u bilo koje doba mogu da svrate do naše Centrale i napune svoja vozila čistom i zelenom energijom. Takođe, namera ProCredit banke je da u 2020. godini intenzivira ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i da pruži još sveobuhvatniju podršku svima koji su zainteresovani za takvu vrstu investicija. Iz tog razloga, naša banka u saradnji sa svojim poslovnim partnerima, uvoznicima i distributerima solarnih sistema, priprema veoma atraktivnu ponudu za nabavku opreme i postavljanje manjih solarnih elektrana, namenjenu kako preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, tako i fizičkim licima. Biće to veoma povoljna ponuda koju ćemo veoma brzo i zvanično predstaviti, uz beskamatne kredite naše banke, dug garantni rok i svu neophodnu podršku stručnjaka – objasnio je Smiljković.

Srbija razvija mehanizme za VC (venture capital) finansiranje startap zajednice, a uskoro se mogu očekivati i prve konkretne odluke, rekao je Nenad Popović, ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj na otvaranju konferencije "Innovation Talk 2020". Popović je istakao da se Srbija oslanja na iskustva partnera iz Izraela.

- Situacija u kojoj se nekada nalazio Izrael, slična je situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija. To što nisu imali prirodne resurse, za Izrael je bio najveći problem, ali ujedno i najveći blagoslov. Naučili su da se oslanjaju više na mozak nego na mišiće - rekao je Popović.

Popović je naveo da je takozvano VC finansiranje važan instrument za razvoj startap zajednice i obavezan deo svakog startap ekosistema.

- Pored toga što obezbeđuju potrebno finansiranje, fondovi rizičnog kapitala pomažu kompanijama u koje investiraju i na druge načine, kao što je povezivanje sa partnerima i mentoring - rekao je Popović i naveo da je Srbija u 2019. godini izvezla IT i digitalne usluge u vrednosti od 1,5 mlrd EUR.

Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer-Kam rekla je da je dobro što jačaju veze između srpskog i izraelskog startap ekosistema i dodala da se podržavaju razne incijative o saradnji dva ekosistema.

- Izrael je globalno jedna od država sa najviše inovacija, Tel Aviv je drugi startap ekosistem na svetu, a trenutno je u Izraelu 7.000 hajtek kompanija, a izvoz ove oblasti dostigao je 52 mlrd USD što je 64% ukupnog izvoza Izraela - rekla je ona.

Ambasadorka je dodala da veruje da model koji je razvijen u Izraelu vrlo dobro odgovara i Srbiji.

Osnivači najvećeg izraelskog večurnog fonda Pitango koji upravlja kapitalom od 3 mlrd USD - Hemi Peres i Rami Kališ istakli su da su zainteresovani da pobele svoja iskustva.

- Ovde smo da podelimo iskustva u razvoju fonda u poslednjih 27 godina, iskustva iz javno-privatnog partnerstva, kao i uticaja inovacija na društvo i ekonomiju - rekao je Hemi Peres.

Koosnivač fonda Pitango Rami Kališ rekao je da je došao u Srbiju da podeli iskustva kako je startovan i razvijan hajtek biznis u Izraelu.

- Nismo došli da pokažemo kako smo mi uspešni, nego zato što zaista verujemo da će isto može da bude urađeno ovde u Srbiji na početku kroz saradnju Vlade Srbije i privatnih kompanija i onda će sve nastaviti da se događa i raste samo od sebe - rekao je Kališ.

Konferencija Innovation Talk 2020 okupila je relevantne aktere inovacionog ekosistema koji će razgovarati o potencijalima investicija u startapove, uspešnim primerima saradnje između korporacija i startap kompanija, kao i o unapređenju poslovnog ambijenta za fondove rizičnog kapitala.

Beograd -- U 2019. godini Poreska uprava je naplatila 1.572,3 milijarde dinara javnih prihoda, izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
To je za 119 milijardi dinara više nego u 2018. godini, odnosno 8,2 odsto

Ona je za RTS rekla da je poreska policija u 2019. podnela 1.365 krivičnih prijava za utaju poreza od 14,8 milijardi dinara što je, kaže, čak 45 odsto više nego u prethodnoj godini."Posmatrano po delatnostima, najviše je utajen porez u trgovini, zatim u građevinarstvu i poljoprivredi. U trgovini čak 10 milijardi dinara", navela je Marković.

Upitana o spisku poreskih dužnika koji je objavljen krajem prošle godine, Markovićeva je rekla da najveći deo tih obaveza datira od pre pet i više godina i skoro da nema poreskog obveznika koji ima novije zaduženje.

Navela je da su u strukturi ukupnog duga skoro polovina kamate, tačnije 46 odsto, i objasnila da to znači da su poreski obveznici u nekom prethodnom periodu koristili pravna sredstva za odlaganje poreskog duga i na taj način nagomilavali svoje dugove.

"Naplata tekućih potraživanja, odnosno obaveza kod nas je imperativ", poručila je direktorka Poreske uprave.

Povodom novine u paušalnom plaćanju poreza, Marković kaže da je rok za plaćanje paušalnog poreza 15. februar i da veruje da će do tada izmiriti svoje obaveze.

Na pitanje o zakonu o poreklu imovine koji predviđa da se time bavi posebna jedinica Poreske uprave, Marković navodi da će, ukoliko zakon bude zaživeo, Poreska uprava zaposliti 60 inspektora koji će se baviti isključivo ovom temom.

"Poreska uprava je u nezavidnoj poziciji kad je u pitanju kapacitet, odnosno broj zaposlenih. Nas sada ima 4.800, pre nekoliko godina nas je bilo skoro pa 10.000", rekla je Markovićeva.

Ministarstvo privrede objavilo je danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2020. godini, za šta je obezbeđeno 850.000.000 dinara.

Javni poziv je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 31. decembra ove godine.

Preduzeća koji ispunjavaju uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20 odsto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30 procenata bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti (u skladu sa članom 11. Zakona o regionalnom razvoju i aktom Vlade kojim se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave).Preostali iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj Srbije.

Pravo da se prijave na Javni poziv i podnesu zahtev za kredit kod Fonda imaju preduzetnici, mikro, mali, srednji i veliki privredni subjekti i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, a koji u prethodne dve godine nisu poslovali sa gubitkom i koji ispunjavaju uslove iz Programa.Sredstva opredeljena Programom namenjena su za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala.Novac je namenjen i za privredne subjekte koji se bave informacionom tehnologijom i visokotehnološkim uslugama, a sredstva mogu biti upotrebljena za poslovni prostor koji je namenjen za potrebe obavljanja delatnosti. Takođe, može se koristiti za kupovinu nove ili polovne proizvodne i građevinske opreme (ne starije od pet godina), uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje.

Novac može da se upotrebi i za trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10 odsto ukupnog investicionog ulaganja, zatim, za nabavku softvera i računarske opreme. Sredstva se mogu koristiti i za mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje.Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 75.000 dinara za preduzetnike, odnosno 250.000 dinara za pravna lica, niti veći od 12.500.000 dinara za sve privredne subjekte.

Rok otplate za pravna lica je do deset godina u okviru koga je grejs period do jedne godine i za preduzetnike do osam godina u okviru koga je takođe grejs period do jedne godine.

Rok otplate kredita ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora uključujući i grejs period, a u slučaju otplate kredita u roku koji je kraći od dve godine preduzeće je dužno da vrati i bespovratna sredstva. Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi jedan odsto godišnje uz garanciju banke i dva procenta godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.