Akcije su danas pokazale znakove stabilizacije nakon jučerašnjeg najvećeg naleta promena još od svetske finansijske krize 2008. godine.

Fjučersi S&P 500 indeksa porasli su oko tri odsto nakon što su pali skoro osam odsto u ponedeljak, a indeksi su porasli u Hong Kongu i Šangaju. Evropski fjučersi su porasle više od jedan odsto, piše Blumberg.Japan se zatvorio više nakon što je u jednom trenutku skliznuo četiri odsto. Sirova nafta je poskupela za oko pet odsto nakon pada. Jen je skliznuo, a švajcarski franak najviše opao od jula. Desetgodišnji prinosi u trezorski fond nadoknadili su otprilike polovinu jučerašnjeg trzaja, dok su fjučersi pokrenuli prekidač.

Mere za suzbijanje korona virusa i dalje podrivaju izglede za korporativnu zaradu i povećavaju opasnost od krize finansiranja. Dodatno pogoršanje stvari, pad cena nafte preti velikim brojem propusta u toj industriji. Na frontu korona virusa, Italija je dodala ograničenja putovanja širom zemlje zbog zatvaranja severnog regiona zemlje.

Cene akcija na evropskim berzama porasle su u utorak ujutru, kao i cene nafte, nadoknadivši deo jučerašnjih velikih gubitaka, jer se ulagači nadaju podsticajnim fiskalnim i monetarnim merama, piše portal SEEbiz.

STOXX 600 indeks vodećih evropskih deonica bio je oko 9.30 sati u plusu 1,6 odsto, nakon što je juče potonuo više od 6 odsto i zaronio u područje medveda, 20 procenata ispod svog prethodnog rekordnog nivoa. Jutros je londonski FTSE indeks ojačao 2,05 odsto, na 6.088 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 1,60 odsto, na 10.795 bodova, a pariski CAC 1,85 odsto, na 4.796 bodova.Nakon jučerašnjeg oštrog pada, jutros se berze pokušavaju oporaviti, a podršku im pruža nada ulagača u dalje podsticajne mere u najvećim svetskim privredama.

"Sve se glasnije priča o koordiniranoj fiskalnoj i monetarnoj podršci", kaže Rodrigo Catril, valutni strateg u National Australia Bank.

Nakon što su juče svi najvažniji indeksi na Vol Stritu potonuli više od 7 odsto, najviše od finansijske krize 2008. godine, predsednik SAD Donald Tramp najavio je za danas konferenciju za medije i poreske podsticajne mere.

Očekuje se i da će američka centralna banka uskoro dodatno smanjiti ključne kamatne stope, iako ih je već prošle nedelje srezala za 0,5 procentnih poena, u raspon od 1 do 1,25 odsto. Tržišta očekuju da će na redovnoj sednici 18. marta Fed srezati kamate za daljih 0,75 procentnih poena, a do aprila možda i blizu nuli.

Japansko ministarstvo finansija najavilo je jutros novi, već drugi paket mera, kako bi se ublažio negativni uticaj korona virusa na privredu.U četvrtak, pak, zasedaju čelnici Evropske centralne banke (ECB), pa se očekuje da će smanjiti kamatne stope, iako su već duboko u negativnom području.

Berze su već nedeljama pod pritiskom zbog širenja korona virusa u svetu. Broj zaraženih u više od 100 zemalja sveta porastao je iznad 114.000, pri čemu je umrlo više od 4.000 ljudi. U Italiji dramatično raste broj mrtvih i zaraženih, pa je u ponedeljak premijer Đuzepe Konte pozvao sve Italijane da izbegavaju putovanja zemljom kako bi se zaustavila epidemija korona virusa i naredio zabranu okupljanja, proglasivši celu Italiju zaštićenom zonom.

"Ta odluka o karantinu u celoj zemlji uticaće na 15 odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa će ECB biti pod pritiskom da ublaži ubrzano pogoršanje ekonomske situacije. Zbog toga očekujemo smanjenje kamata i hitne mere likvidnosti u cilju podrške malim i srednjim preduzećima, kao i finansiranju lanaca nabavke", kaže Brian Martin, ekonomista u ANZ banci

Beograd -- Komercijalna banka je prodata u idelano vreme i na najbolji mogući način, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić .On je istakao da je država upsešno rešila još jedno veliko prduzeće i oslobodila se još jednog velikog finansijskog rizika.

Vučić je sinoć, na pitanje televizije Kopernikus zašto je Komercijalna prodata kada je imala oko 11 odsto tržišnog udela, rekao da je Komercijalna banka imala probleme u prethodnom periodu, mada ne takvih da je bila nelikvidna, kao i da su njeni bilansi bili sve lošiji."U pravom trenutku je država donela odluku o prodaji i u dogovoru sa MMF-om i Svetskom bankom, koji su to podržali", naglasio je Vučić.

Komercijalna banka i posle prodaje radi i radiće i dalje, rekao je Vučić i naglasio da nema nikakve veze što ona više nije pod državnom kontrolom, jer svaka banka želi da radi što bolje i tako ostvaruje veći profit.

"Taj sa strane će da plasira razvojne kredite ako ima računicu, a domaći će da plasira te razvojne kredite ako ima da uzme keš u svoj džep. Svaka banka na svetu će da plasira što je moguće više kredita da bi imala što veću zaradu. Zašto bi onda naša državna banka plasirala više nego neka druga banka, kada i ta druga banka želi da zaradi još više nego državna banka", zapitao je predsednik Vučić.

Dodaje da bi državna banka samo plasirala u rizične plasmane za razliku od drugih banaka i da bi to građani Srbije na kraju morali da plate. Država je, navodi, morala da plati za Agrobanku i Privrednu banku Beograd oko 800 miliona evra, a što su platili građani Srbije.

Napomenuo je da najmoćniji investitori imaju vlasništvo u NLB banci, koja je kupila Komercijalnu banku, kao i da država Slovenija ima u NLB-u udeo od samo 25 odsto. Vučić podseća da je naša država imala negativna iskustva i sa drugim državnim bankama, kao što je Univerzalna banka i drugim koje su uništene.

Takođe, napomnuo je da Srbija i dalje ima srpske banke, Poštansku štedionicu koja nije mala banka, kao i Srpsku banku. Vučić kaže da država nije bila sama u Komercijalnoj banci, pošto je udeo imao i EBRD.

"Tu su bili prvi problemi, i tu je počeo sukob sa EBRD. Tu su pravljeni, pre svega, partijski aranžmani", rekao je Vučić i dodao da je bilo predviđeno da se bivšem predsedniku IO Komercijalne banke Ivicu Smoliću isplati otpremnina od čak 700.000 evra, što su platili građani Srbije.