Kopaonik biznis forum zvanično je danas otvoren, a prisutnima se na početku, u ime organizatora, obratio predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Centralna tema ovogodišnjeg 27. po redu foruma je "Industrija 4.0 - Izazovi budućnosti", a Vlahović je tom prilikom istakao da su neophodne jasne društvene i političke, nacionalne strategije, koje će Srbiju snažno pogurati ka zoni visokog rasta.

Dodao je da raduje podatak o rastu izvoza sektora IT usluga po stopi od 30%.

- Takođe, inivativno preduzetništvo ima dinamičan razvoj, a po kvalitetu inovativnih rešenja prozivodi koje kreiraju domaći startapovi su na svetskom nivou - istakao je.

Poručio je da u fokusu tekuće ekonomske politike, pored očuvanja makrofiskalne stabilnosti, treba da ostanu investicije.

Vlahović je podsetio da su u prošloj godini ukupne investicije iznosile približno 2,3% BDP.

- Osim stranih direktnih investicija, ovom povećanju od 14, 2% međugodišnje doprinela je realizacija kapitalnih investicija - dodao je on.

Takođe je naglasio da je posle dužeg perioda nivo javnih kapitalnih investicija bio iznad 4%.

Ovogodišnji Kopaonik biznis forum okupio je rekordnih 1.300 učesnika, saopštili su organizatori, a skup će trajati do 4. marta.

O tome na koji način Industrija 4.0 predstavlja izazov za budućnost i koliko smo spremni za promene koje ona nosi, naredna tri dana razgovaraće predstavnici države, ekonomisti i privrednici.

U trgovanju poljoprivrednim zemljištem najviša prosečna cena prošle godine, od 10.300 EUR, ostvarena je u Južnobačkom okrugu, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Pri vrhu po prosečnoj ceni su i hektari u Severnobačkom okrugu (9.650 EUR), Zapadnobačkom (8.250 EUR) i Sremskom okrugu (8.500 EUR).

Na začelju liste ostvarenih prosečnih cena je poljoprivredno zemljište u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prosečno vredeo 2.750 EUR, Šumadija i Zapadna Srbija su bile nešto skuplje 3.350 EUR, dok je hektar u regionu Beograda koštao 4,2 hiljade EUR.

U poslednje tri godine cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži rast od oko 5% do 7% godišnje, navodi RGZ.

Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta, nešto više od 559 hektara, plaćena je 4.800.000 EUR na teritoriji opštine Novi Bečej.

Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 EUR po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.

Američka kompanija AluChem predala je u petak, 28. februara, u Vladu Republike Srpske pismo o namerama o preuzimanju Fabrike glinice Birač u kojem se navodi da su spremni da preuzmu potraživanja svih poverilaca, osim Republike Srpske.

Plan je da se osnuje novo preduzeće koje će upravljati imovinom Birča, u koje će RS uneti svoje potraživanje i imati udeo od 40%, dok će AluChem imati 60%, otkriva portal CAPITAL.

Kako saznaje Capital, u Vladi RS, plan je da se kroz restrukturiranje FG Birač formira novo preduzeće.

U tom novom preduzeću Amerikanci bi, prema pismu o namerama, imali većinski udeo od 60%, a Republika Srpska će imati 40%.

Nakon što AluChem isplati potraživanja poverilaca FG Birač, sa kojima su već uspešno završeni preliminarni pregovori, ići će se na zatvaranje stečaja, te na nove investicije. Republika Srpska neće Amerikancima prodavati svoja potraživanja, već će za njih dobiti udeo od 40% u novoj firmi.

O pismu o namerama AluChema Vlada RS bi ubrzo trebalo da se izjasni, te da se nakon prihvatanja namere Amerikanaca krene u realizaciju plana.

To je delimično u petak potvrdio i srpski član Predsedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik na preskonferenciji za medije kada je rekao da postoji finalni dogovor oko Alumine sa jednom američko-kanadskom kompanijom.

- Ukoliko se ono što smo dogovorili prebaci na konretan papir, to će biti završeno - kazao je Dodik.

Privredna društva, preduzetnici i drugi obveznici koji do ponoći započnu postupke sastavljanja izveštaja za statističke potrebe, odnosno izjava o neaktivnosti, moći će da ih potpišu i dostave u narednih nekoliko radnih dana posle isteka roka, odnosno posle 2. marta, saopštila je Agencija za privredne registre.

To je, kako je objavljeno na sajtu APR, omogućeno zbog toga što je sistem u pojedinim periodima dana bio preopterećen, što je otežavalo pristup i rad u njemu.Preko posebnog informacionog sistema Agencije za privredne registre je primljeno ukupno 192.389 izveštaja, što je za 22.892 izveštaja više nego što je APR primila do kraja februara prošle godine.

U sistemu je još oko 60.000 obveznika koji su kreirali naloge i započeli postupke sastavljanja izvešštaja, ali ih još nisu elektronski potpisali i dostavili APR-u.

U APR-u navode da je već sada evidentno da je za oko 100.000 povećan broj obveznika koji ove godine dostavljaju finansijske izveštaje za 2019. godinu.Na osnovu izveštaja dobijenog iz sistema, APR je od ponedeljka, 24. februara, do petka, 28. februara, primio 96.870 izveštaja i izjava o neaktivnosti.

Obveznici mogu uz statistički izveštaj da pošalju i redovan godišnji finansijski izveštaj.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom kvartalu 2019. je u odnosu na isti period prethodne godine iznosio 6,2 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.Rast BDP-a je u četvrtom kvartalu bio za 1,7 odsto veći nego u trećem kvartalu.

Značaj realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva 48,3 odsto, zatim u informisanju i komunikacijama 8,2 odsto i sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane 8,1 odsto.