Tačno 594 milijarde dinara ili nešto više od pet milijardi evra mogao bi da bude težak paket ekonomskih mera kojima je država odlučila da pomogne srpsku privredu. Kako saznaje "Blic Biznis", ova cifra je prethodnih dana važila za jednu od realnijih kojom bi se u narednom periodu pomagale i male i velike kompanije, a koja uključuje nekoliko setova mera.

Detalje o kompletnom paketu mera danas će javnosti u 16 časova saopštiti ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Prvi set, prema našim informacijama, odnosio bi se na nekoliko mera poreske politike vrednih ukupno skoro 170 milijardi dinara. Na prvom mestu je odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a koje bi, prema jednoj proceni, iznosilo 140 milijardi dinara ili 2,5 odsto BDP. Kako je najčešće pominjano tokom rada na merama, moratorijum bi najverovatnije važio tri meseca, a u naplatu se ne bi krenulo odmah po prestanku krize.

Naprotiv, jedna od izvesnijih mogućnosti, jeste da se sa naplatom krene najranije od 2021. godine, kada se očekuje da bi dobar privrede i mogao da stane na noge posle korona krize. Još bolja informacija jeste da bi privrednici zamrznuti porez mogli da otplaćuje na rate, a pominjan je period odlaganja od godinu dana do 24 meseca.

Naš izvor kaže da je jedna od mogućih opcija za pravna lica i preduzetnike i odlaganje plaćanja poreza na imovinu za period april - jun, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Drugi set mera odnosi se na direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, ali i na mikro i mala preduzeća u privatnom sektoru. Njima bi kako se više puta pominjalo u Nemanjinoj 11, a kako je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić, sledovale tri minimalne zarade, što bi im pomoglo da zadrže radnike tokom krize.

S druge strane, što se tiče direktne pomoći za srednje i velike kompanije, jedna od mogućnosti je da dobiju manju pomoć od minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja, i to za zaposlene koji su zbog prirode krize morali da budu poslati kući i kojima je po zakonu utvrđen prestanak rada. To su recimo zaposleni u ugostiteljstvu, hotelijerstvu...

Treći set mera odnosi se na program finansijske podrške privredi kroz povoljne kredite za poslovanje i likvidnost, odnosno za kupovinu obrtnih sredstava sa grejs periodom u otplati.

Naš izvor kaže i da je moguće da ove brojke i mere budu delimično i minimalno izmenjene, ali da se najveći broj učesnika u njihovom kreiranju načelno složio sa ovakvim planom.

Kompletan program mera za pomoć privredi Srbije pogođenoj posledicama epidemije korona virusa predstraviće sutra javnosti ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da je Vlada prihvatila 90 odsto predloga koje je privreda predložila i ono što privreda misli da je dobro da bi preživeli.

Rekao je da je najznačajnije u ovom periodu da se očuvaju mala i srednja preduzeća. Istakao je da nema značajnijih otpuštanja i da su velike fabrike koje su obustavile proizvodnju poslale radnike na plaćeno.

"Kroz ove mere će moći da ih zadrže. Nema većih udara što se otpuštanja tiče", rekao je Čadež.

Svetska banka pozvala je zemlje članice Grupe 20 najjačih ekonomija sveta da ne uvode nova ograničenja na izvoz medicinskih sredstava, hrane i drugih proizvoda ključnih za borbu protiv pandemije virusa korona, javlja Reuters.

U izjavi na video konferenciji ministara trgovine G20 visoki zvaničnik Svetske banke naveo je da će pandemija gurnuti svetsku privredu u duboku recesiju, poremetiti lance snabdevanja i pogoditi ključna privredna čvorišta.

Kako bi se izbegao udar pandemije na najsiromašnije zemlje, koje imaju ograničene mogućnosti za nabavku medicinskih sredstava, najveći svetski kreditor pozvao je takođe članice G20 da uklone ili smanje carine na uvoz proizvoda ključnih u borbi protivm virusa i smanje ili privremeno suspenduju carine i izvozne takse na hranu i druge osnovne proizvode.

U evro zoni je u martu zabeležen pad inflacije, prvenstveno zbog pada cena energenata, saopštio je Evropski statistički biro Eurostat.

Stopa inflacije je u martu bila 0,7% u odnosu na 1,2% u februaru, navodi Eurostat na osnovu privremenih podataka. U jeku pandemije korona virusa, cene energenata nastavljaju da padaju u evro zoni, odnosno, u martu pad iznosi 4,3% u odnosu na 0,3% u februaru.

Svetsko naftno tržište je poslednjih nedelja u padu zbog pandemije korona virusa i drastičnih mera zabrane kretanja, što je uzrokovalo smanjenje potražnje za naftom, kao i zbog "rata" Saudijske Arabije i Rusije oko cena nafte.

Stopa inflacije u martu u evro zoni ostaje znatno ispod cilja Evropske centralne banke koja želi da održi stopu inflacije ispod 2%.

Osnovna inflacija koja isključuje energente, namirnice, alkoholna pića i duvan, beleži blagi pad i u martu iznosi 1% u odnosu na 1,2% u februaru.

Od posledica izazvanih korona virusom je pogođena cela privreda, od malih i srednjih preduzeća do velikih industrijskih postrojenja. Iz tog razloga, kao i zbog velikog stepena povezanosti privrednih tokova, naročito je bitno da privredna društva dobiju pomoć proporcionalnu njihovoj veličini.

Nemačko-srpska privredna komora (AHK) pozdravila je odluku Vlade Republike Srbije da odobri paket mera za pomoć spskoj privredi radi prevazilaženja posledica izazvanih korona virusom i u istom cilju predložila predlog mera za otklanjanje negativnih posledica izazvanih virusom korona.

- Samo na ovaj način će biti obezbeđeno da se, nakon što prođe neposredna kriza, privreda što pre oporavi. Ovom prilikom želimo da skrenemo pažnju i na to da uspeh u sprovođenju mera u velikoj meri zavisi i od njihovog blagovremenog sprovođenja, jer negativne posledice za privredna društva i radna mesta u postojećoj situaciji jako brzo nastupaju - navodi se u saopštenju AHK.

Neke od mera podrške koje je AHK predložio su:


Mere poreske politike koje treba da doprinesu prevazilaženju problema likvidnosti

Sledeće mere treba da doprinesu prevazilaženju problema likvidnosti i kašnjenja u plaćanju:

- Smanjenje ili ukidanje u potpunosti poreza na zarade ili pretplate na porez na dobit pravnih lica po pojednostavljenoj proceduri za 2020. godinu.

- Ukidanje zateznih kamata i kazni u slučaju zakasnelog plaćanja poreza.

- Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa odnosno omogućavanje plaćanja u ratama po pojednostavljenoj proceduri.

- Oslobađanje od plaćanja poreza za prekovremeni rad u oblastima koje su relevantne za funkcionisanje sistema.

Sve mere bi Poreska uprava trebalo da obradi odmah po dobijanju. Trebalo bi omogućiti podnošenje zahteva po pojednostavljenoj proceduri.


Odlaganje plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje

Za sva privredna društva koja su zatvorena na osnovu odluke organa uprave, a u vezi sa sprovođenjem mera u cilju zaštite od širenja korona virusa, treba po automatizmu odložiti plaćanje doprinosa na socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj.

Ostalim privrednim društvima, koja rade umanjenim kapacitetima ili imaju probleme likvidnosti koji su vezani za korona virus, treba omogućiti da po pojednostavljenoj proceduri podnesu zahtev za odlaganje plaćanja doprinosa, ili isplatu na rate. Na sva odložena plaćanja za mart, april i maj treba ukinuti zatezne kamate.


Mere Vlade vezane za finansiranje i obezbeđenje likvidnosti

- Obezbeđenje garancije države koje bi omogućile bankama da privrednim društvima (podjednako malim, srednjim i velikim) obezbede likvidnost.

- Garancije za izvozno orijentisana privredna društva.

- Fond za dodeljivanje bespovratnih kredita i pomoći privrednim društvima koja su pogođena krizom.

- Uspostavljanje fonda za pomoć jednočlanim privrednim društvima, preduzetnicima, neprofitnim organizacijama.

Ove garancije treba da ograničeno vreme omoguće privrednim društvima da prebrode krizu. Pri tome treba naročito obezbediti sredstva za privredna društva koja su pre krize bila konkurentna.

Pomoć malim privrednim društvima treba da obezbedi očuvanje ovih privrednih subjekata koji su naročito osetljivi na svako smanjenje poslovanja.


Posebne mere u oblasti radnog prava

- Omogućiti smanjenje zarada na nivo minimalne zarade pri čemu bi Država obezbedila kompenzaciju zaposlenom do visine neto zarade.

- Predvideti mogućnost nepridržavanja visini zarada, koje su definisane ugovorom kojim se dodeljuju podsticaji, za period važenja krize.

- Podrška roditeljima sa decom koja su mlađa od 12 godina u obliku dodatnih isplata privrednim društvima u kojima su roditelji zaposleni pri čemu bi postojala obaveza privrednih društava da se roditeljima obezbedi dodatni godišnji odmor za brigu o deci.


Pomeranje i prekid rokova

- Pomeranje rokova za podnošenje godišnjih izveštaja do 12 meseci nakon isteka poslovne godine.

- Zakonom omogućiti održavanje skupština članova bez postojanja prethodne odluke članova o tome da je moguće skupštine članova održati i telefonski ili putem video linka.

- Produžiti rok za održavanje redovne sednice akcionarskog društva na najkasnije 12 meseci od završetka poslovne godine.