U fabrici Gorenje Valjevo danas je, nakon tronedeljne obustave rada, ponovo pokrenuta proizvodnja uz, kako navode iz kompanije, strogo pridržavanje svih preventivnih i bezbednosnih mera za sprečavanje širenja epidemije korona virusa.

VALJEVO - U fabrici Gorenje Valjevo danas je, nakon tronedeljne obustave rada, ponovo pokrenuta proizvodnja uz, kako navode iz kompanije, strogo pridržavanje svih preventivnih i bezbednosnih mera za sprečavanje širenja epidemije korona virusa.
Iz holding Hisense Gorenje Evropa poručuju da ove nedelje proizvodnja počinje i u ostalim Hisense Gorenje evropskim fabrikama i da su veoma ohrabreni pozitivnim signalima sa evropskog tržišta kada je reč o povećanoj tražnji za rashladnim uređajima koji se proizvode upravo u Valjevu.

Privrednici od danas mogu da se prijave za Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa KOVID 19, vrednog 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra.

BEOGRAD - Privrednici od danas mogu da se prijave za Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa KOVID 19, vrednog 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra.
Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se reguliše korišćenje Programa ekonomskih mera.

Realizacija infrastrukturnih projekata u drumskom saobraćaju i procene štete koju je prouzrokovala epidemija korona virusa bile su teme sastanka ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović i direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka i direktora Koridora Srbije Zorana Babića.

Ona je zatražila od direktora ova dva javna preduzeća da naprave listu prioriteta i predlog mera za ublažavanje šteta nastalih zbog epidemije, ističući da država priprema plan mera za sanaciju štete nastale zbog globalne krize i naglasila da će drumski sektor biti posebno obuhvaćen tim programom.

- Važno je da održavamo kontinuitet u radu i realizaciji velikih infrastrukturnih projekata, kao što su Moravski koridor, izgradnja auto-puta od Preljine do Požege ili obilaznica oko Beograda, kao i što neke projekte privodimo kraju, uprkos epidemiji, kao što je deonica auto-puta od Batrovaca do Kuzmina - rekla je Mihajlovićeva, navedeno je u saopštenju.

Kina će bez sumnje nastaviti da radi na stvaranju digitalne nacionalne valute. To je izjavio zamenik predsedavajućeg Centralne banke Kine Fan Ivej na poslovnoj telekonferenciji o nacionalnoj valuti, zlatu, srebru i bezbednosti.

Čak ni katastrofa kao što je epidemija neće uticati na uvođenje kriptojuana, naprotiv, može ga ubrzati, jer upotreba gotovine predstavlja dodatni rizik od širenja epidemije.

Fan Ivej je na konferenciji izjavio:

- Kina će odlučno nastaviti istraživanja i razvoj legalnog digitalnog sredstva za plaćanje i reformisaće sistem izdavanja gotovine i njenog povlačenja iz prometa.

Prošle godine, šef kineskog Centra za razvoj digitalne valute Mu Čangčun rekao je da bi digitalni juan trebalo da postane zakonsko sredstvo za plaćanje sa istim suverenitetom kao i fiducijarni novac. Zvaničnik je istakao da će kriptojuan zameniti samo gotovinu kada je reč o novčanoj masi zemlje, i stoga nije neophodna ozbiljna reorganizacija monetarne politike u vezi sa uvođenjem kriptojuana. U decembru 2019. godine Mu Čangčun je izjavio da je digitalni juan spreman za testiranje. Najveće četiri kineske banke, zajedno sa "trojkom" mobilnih operatera, trebalo je da pokrenu pilot projekte u Šendženu i Sudžou do kraja godine.

- Kao prvo treba reći da je epidemiološka situacija sada pod kontrolom, a kineska ekonomija se brzo oporavlja. Stoga postoje male šanse da će epidemija uticati na razvoj digitalne valute i sistem elektronskog plaćanja, čijim se razvojem bavi Centralna banka Kine. Ovaj projekat je u skladu sa procesom generalne ekonomske transformacije u Kini. Na osnovu informacija koje je nedavno objavila Centralna banka Kine, proces istraživanja i razvoja u oblasti digitalne valute protiče stabilno i nije izložen nikakvim spoljnim uticajima. Pored toga, ako posmatramo razvoj digitalnog plaćanja u poslednjih pet godina, možemo reći da Kina zauzima vodeće mesto u svetu kada je reč o širenju bezgotovinskog plaćanja. Kina u ovoj oblasti ima mnogo iskustva i zato će uvođenje državne digitalne valute omogućiti realizaciju svog iskustva sakupljenog tokom proteklih godina. Dakle, razvoj digitalne valute je objektivan rezultat digitalizacije ekonomije. Ipak, rano je proceniti uticaj digitalne valute na budući finansijski sistem i pravila protoka kapitala dok valuta zvanično ne bude pokrenuta - rekao je on.

Tokom vrhunca epidemije u Kini, iz Centralne banke su objavljivali da će sva gotovina koja dolazi iz regiona najnepovoljnijom epidemiološkom situacijom, biti zadržana 14 dana i dezinfikovana pre nego što ponovo budu deo novčanog prometa. Već sada vlasti u različitim zemljama pozivaju stanovnike da odustanu od upotrebe gotovinskog plaćanja i da da više koriste bezgotovinsko. Na primer, u Rusiji je većina internet prodavnica uvela pravilo "beskontaktne" dostave (kada se porudžbina plaća unapred onlajn, a kurir ostavlja narudžbu ispred ulaznih vrata). Na ovaj način kupci i kurijeri mogu eliminisati međusobni kontakt i smanjiti rizik od prenošenja infekcije.

Epidemija može ubrzati svetski proces digitalizacije ekonomije. Postojeći sistem međunarodnih plaćanja više ne zadovoljava savremene potrebe trgovinskih i poslovnih procesa. Kina, kao zemlja sa visokim nivoom digitalizacije, može zauzeti važne pozicije u procesu transformacije globalnog sistema digitalnog plaćanja, rekao je ekspert Liu Jušu.

- Postojeći sistem međunarodnih plaćanja formiran je nakon Drugog svetskog rata u skladu sa tadašnjim svetskim poretkom. I postojeća pravila međunarodnih plaćanja, naravno, odražavaju stvarnost razvoja međunarodne ekonomije i finansija u poslednjih 70 godina. Međutim, sada je svet na ivici promena kakvih nije bilo u poslednjih 100 godina. Kako se ubrzava proces globalne digitalizacije, menja se i ekonomski i finansijski poredak. Dakle, ubuduće će sistem međunarodnih plaćanja, očigledno, pretrpeti mnogo promena. Globalni digitalni razvoj postao je raznolik i sistem međunarodnih plaćanja mora biti raznolik. Uloga Kine u stvaranju novog sistema međunarodnih plaćanja biće sve očiglednija, a finansijska interakcija između Kine i ostatka sveta postaće raznovrsnija, tržište će biti šire - kaže Jušu.

Kina se u oblasti elektronskog plaćanja već probila i postala svetski lider. Suma mobilnih transakcija prošle godine premašila je 40 triliona dolara, a ove godine broj korisnika mobilnog plaćanja u Kini dostići će brojku od 790 miliona ljudi.

Rast indeksa i izuzetno slab promet akcija obeležili su prvi trgovački dan u novoj radnoj nedelji na Beogradskoj berzi.

BEOGRAD- Rast indeksa i izuzetno slab promet akcija obeležili su prvi trgovački dan u novoj radnoj nedelji na Beogradskoj berzi.
Ukupan promet na trgovanju iznosio je 2,9 miliona dinara (nepunih 25.000 evra).

Izdavanje korporativnih obveznica moglo bi da posluži kao važan dodatni izvor finansiranja kompanija u Srbiji, rekao je ministar finansija Siniša Mali posle sastanka na kome su razmotrene mogućnosti njihovog emitovanja.

BEOGRAD - Izdavanje korporativnih obveznica moglo bi da posluži kao važan dodatni izvor finansiranja kompanija u Srbiji, rekao je ministar finansija Siniša Mali posle sastanka na kome su razmotrene mogućnosti njihovog emitovanja.
Kako je Srbija bila na pragu sticanja investicionog rejtinga, a pre vanrednog stanja je dosta uradila na upotpunjavanju regulative za razvoj tržišta kapitala, Ministarstvo finansija je saopštilo da se dosta očekuje od ove mere, a da postoji verovatnoća da se u otkupu obveznica pojave kako domaći investitori, tako i država.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobriće tri puta veća sredstva za pomoć kompanijama u Evropi, sa 1 mlrd EUR, koliko je bilo najavljeno pre tačno mesec dana, na 3 mlrd EUR, najavila je za Tanjug direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.

Od ukupnog iznosa od 3 mlrd EUR, Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 mlrd EUR do 1,5 mlrd EUR, a Srbiji između 700 i 750 mil EUR.

Od iznosa namenjenog našoj zemlji, oko 40% novca će biti usmereno kao podrška preduzećima zbog situacije sa pandemijom.

Za domaća preduzeća opredeljeno je oko 400 mil EUR, a za kredite mogu da apliciraju pored mikro, malih i srednjih firmi i velike kompanije, kao i državna preduzeća kojima se za sada na raspolaganje stavlja oko 150 mil EUR.

U godinama za nama EBRD je izdvajao oko 150 mil EUR u Srbiji za kreditnu podršku i dodatno oko 100 mil EUR za finansiranje uvoza i izvoza.

- Ove godine očekujemo da će biti 300 mil EUR do 350 mil EUR. Očekujem da ćemo potpisati prve ugovore prve nedelje maja ove godine - rekla je Hargitai.

Velike kompanije aplicirale su do sada za oko 50 mil EUR za obrtna sredstva.

- Razgovara se i o tome da li trebaju sredstva za javna preduzeća, a paket bi bio između 100 mil EUR i 200 mil EUR za takve svrhe - objašnjava Hargitai.

Podseća da je prošle nedelje EBRD pokrenuo projekat savetodavnih usluga za gradove u Srbiji, jer se bliži revizija godišnjih budžeta, a kako bi gradovi i opštine mogli da preusmere novac u borbu protiv korone.

Hargitai objašnjava da su gotovo svi investitori kojima je EBRD obezbedio podršku za ulaganje u Srbiji nastavili sa realizacijom investicija u ovoj godini, osim jedne investicije stranog ulagača koji će nastaviti kada se aktuelna kriza umiri.

Pregovara se, kaže, i finansiranje sektora za upravljanje čvrstim otpadom, pa EBRD nudi državi da prva tanša kredita bude usmerena na lokalna komunalna preduzeća.

Na pitanje Tanjuga, kakve su nove prognoze po pitanju funkcionisanja privrede u Evropi i na Zapadnom Balkanu, Hargitai kaže da će 13. maja EBRD objaviti analizu za region i zemlje u kojima ta banka posluje.

U državama Evropske unije i na Zapadnom Balkanu prognoze EBRD-a su bile pad BDP-a od minus 3 do minus 5, ali to sve zavisi, napominje, kako će biti sprovedene ekonomske mere koje je preduzela EU za vlastite zemlje, a Srbija za svoju privredu i građane.

The European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) will approve three times as much in aid to companies in Europe, from EUR 1 billion, announced a month ago, to EUR 3 billion, as Zsuzsanna Hargitai, the Regional Director of the EBRD for Western Balkans, announced for Tanjug.

Of the total amount of EUR 3 billion, the Western Balkans stand to get up to EUR 1.5 billion (including capital investments of EUR 1.3 billion), with 700 to 750 million set aside for Serbia.

Of the amount meant for Serbia, around 40% of the money will be used to support companies in the pandemic crisis.

Around EUR 400 million is set aside for domestic companies, and large companies, in addition to micro, small and medium ones, can also apply for the credits, as can state companies, to which around EUR 150 million is available now.

In the past years, the EBRD has set aside around EUR 150 million in Serbia for credit support and an additional amount of around EUR 100 million for the financing of import and export.

– This year, we expect there will be 300 to 350 million euros. I expect that we will sign the first agreement on the first week of May – Hargitai said.

Large companies have applied for around EUR 50 million for working assets so far.

– There are also talks about whether funds should be provided for public companies as well, and the package would amount to 100 to 200 million euros – Hargitai explains.

She reminds that, last week, the EBRD launched a project of consulting services for cities in Serbia, as the auditing of annual budgets is getting closer. The project aims to help towns and municipalities redirect money to efforts to counter the coronavirus crisis.

Hargitai explains that nearly all investors to which the EBRD has provided support for investments in Serbia have continued realizing investments in the current year, except for one investment by a foreign investor, which will continue after the crisis ends.

There are also negotiations, she says, about financing the solid waste management sector, and the EBRD offers to the state for the first drawdown of the credit to be directed at local utility enterprises.

When asked by Tanjug what the new projections are when it comes to the functioning of the economy in Europe and in the Western Balkans, Hargitai says that the EBRD will publish an analysis for the region and the countries the bank operates in on May 13.

In the EU states and the Western Balkans, the EBRDs projection entailed a drop in the GDP by 3-5%, but she notes that it all depends on the execution of the economic measures by the EU in its owns states and by Serbia for its economy and citizens.