U detaljnoj analizi mera Vlade usmerenih ka privatnom sektoru u uslovima aktuelne epidemije koronavirusa, profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije, za eKapiju predviđa tri moguća scenarija ishoda korona-krize, njenog trenutnog uticaja na srpsku privredu i eventualnih posledica:


SCENARIO 1

Preovlađuju očekivanja su da se korona kriza završi u narednih 6-9 nedelja. U takvom scenariju, makroekonomska sitacija u Srbiji izgledaće tako da će privredna konjuktura u startu imati naglašeno oštar pad, a kada dođe u prelomnu tačku, koja se očekuje u periodu između 6. i 9. nedelje, trend će se prelomiti i ona će naglo početi da se oporavlja. To je scenario krive u obliku latniničnog slova V – odnosno naglog pada i oporavka ukupne privredne aktivnosti merene grupom indikatora među kojima kjučnu ulogu ima BDP. U tom formatu brzo ćemo ući u fazu oporavka i privredna struktura neće biti značajnije poremećena.


SCENARIO 2

Drugi scenario predstavlja kriva latiničnog slova U, u slučaju da se ovakva situacija produži više od 9 nedelja. U tom scenariju, pad će biti manje oštar a više zakrivljen, tada ćemo posle pete, šeste nedelje osetno sporije padati. Stepen privredne deklinacije će biti manji, jer se glavni udar već dogodio u proteklom periodu, ali, analogno tome ćemo se i sporije oporavljati. Taj scenario je moguć od 9. nedelje krize, sa trajanjem i do kraja godine. Robni i realni novčani tokovi će biti na minimumu, dalja budžetska zahvatanja problematična, inflacija u izgledu, a privredna i međusektorska struktura ozbiljnije poremećena. Sve to će prouzrokovati sporiji i kompleksniji oporavak privrede.


SCENARIO 3

Najgori scenario se teorijski mora pomenuti, ali se gotovo izvesno neće dogoditi. On je predstavljen u obliku latiničnog slova L i podrazumevao bi kritičan pad privredne delatnosti. Tu se spada na neki do sada nezamisliv vid ekonomije, koji je možda bolje opisan u Kamijevoj "Kugi" nego u realnoj ekonomskoj teoriji. To bi dakle bila neka privreda golog vegetiranja i fizičke samoodrživosti i to bi već bio planetarni problem. Ovaj scenario bi se desio ako bi epidemija, odnosno kriza izazvana njome potrajala duže od godinu dana. Teško je predvideti u detalje ovaj scenario, ali gotovo izvesno je da će on biti sprečen.

- Predviđam prvi scenario, i nadam mu se, ali ne isključujem ni početak drugog, i mislim da će se na tome ova kriza i završiti – ističe profesor Živanović.


Mere su dobre i donete pravoremeno

Kada je reč o novim merama, naš sagovornik kaže da su one "školski primer", i da su dobre iz više razloga - nisu izdvojene od mera drugih država i realnog tržišta, po prvi put u fokus se stavljaju mikro, mala i srednja preduzeća koja su gro naše privrede i najavljene su pravovremeno, u samo praskozorje krize, a istovremeno, imaju i snažnu socijalnu komponentu.

Prema njegovim rečima, mere koje je država najavila u prvi plan stavljaju tri cilja: da održe zaposlenost, proizvodnju i likvidnost.

- Njima država garantuje realnu izvesnost zadržavanja radnih mesta na određeni rok. Moratorijumom na otplatu kredita poslodavcima se ozbiljno pomoglo time što im je omogućeno da zaustave svoje obaveze plaćanja prema poslovnim bankama, koje su pored poreskih, jedine uvek na vreme bile prinuđene da izvršavaju. Ukoliko samo uzmemo u obzir presek stanja u bankarskom sektoru od pre nekih nedelju dana, po kojem su ukupne obaveze firmi i građana prema bankama, po osnovu anuiteta, bile oko 2 mlrd EUR, biće jasno koliko se poslodavcima pomoglo. Zaustavljen je dakle odliv novca po tom osnovu, ali i po osnovu odlaganja poreskih obaveza. Najzad, time što su na ovaj način zaustavljeni mnogi neproduktivni odlivi po osnovu plaćanja anuiteta i kamate, ostavljena je gotovina na raspolaganje privredi, pre svega da isplati neto plate radnicima – navodi Živanović.

U tom smislu, naš sagovornik ističe i da je subvencionisanje plata radnicima dobra mera, i očekuje da budžetski rashodi neće biti takvi da nas gurnu u nekontrolisanu inflaciju. Na opasku da se privrednici masovno žale na najavu da će im ta direktna pomoć biti data tek sredinom maja, Živanović ističe da će i njihove obaveze zahvaljujući gorenavedenim olakšicama biti umanjene u aprilu i maju.


I bankama će biti potrebna pomoć

Profesor Živanović ističe da su banke u ovoj krizi prve "podletele pod mač", pa se treba i njima malo pozabaviti, inače "ozbiljno rizikujemo da ruiniramo veći deo bankarskog sistema u Srbiji u smislu njegove likvidnosti i kapitalne adekvatnosti".

- U narednom periodu trebalo bi da se regulatorni okvir Centralne banke uskladi sa potrebama banaka nakon krize. Pre svega, neophodno je da im se prizna da su u periodu krize bile prinuđene da samo tehnički rade, u formatu "novčanog šaltera", a ne da se tržišno ponašaju i ostvaruju prihod. Najveći broj banaka izvesno će kumulirati ozbiljne gubitke. S toga u regulatornom okviru treba ostaviti komforan prostor poslovnim bankama za upravljanje tim gubicima i tako i usmeriti prudencijalnu kontrolu NBS - bez "grubih faulova". Drugo, posle krize bankama treba omogućiti da vrlo liberalno, gledajući ukupan dug klijenata i njegovu strukturu, počnu njegovo prepakivanje i restrukturiranje. Umesto radikalnijih rezervisanja po potencijalnim gubicima, oportuno će biti da se sredstva zadrže u kreditnom potencijalu poslovnih banaka, jer je poenta da banke lakše odobravaju kredite u fazi početka oporavka privrede i podgrevanja konjukture – ocenjuje Živanović.

On smatra da banke ne treba dodatno finansijski kažnjavati, kad su već prethodno prećutno prihvatile da rade bez profita u određenom periodu.

- U suprotnom, rizikujemo da rasteramo strane banke postajući skupi u odnosu na okruženje, a kad se oporavimo treba gledati i da zadržimo našu konkurentsku prednost – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, i obaveznu rezervu poslovnim bankama treba svesti na minimum i ta sredstva osloboditi i vratiti u kreditni potencijal.

Repotransakcije centralne banke treba, takođe, ograničiti. Bez obzira koliko niska repo stopa bila , banke će uvek rado ustupati novac centralnoj banci da bi kako-tako prihodovale i izbegle rizik, i taj novac će tada biti sterilan. Umesto toga treba, eventualno, dozvoliti državi da se u nekom formatu zadužuje kog centralne banke, tj. da može da emituje državne hartije od vrednosti a da se centralnoj banci ograničeno dozvoli da ih ona otkupljuje - poručuje profesor Živanović.

Najzad, dodaje, prema bankama koje su zabeležile gubitke treba biti liberalan i u smislu odmerenog insistiranja na kapitalnoj adekvatnosti.

- Kapitalni zahtevi prema bankama moraju biti u skladu sa situacijom, treba im dati mogućnost da se u narednih godinu dana vrate na potreban nivo kapitalne adekvatnosti i da se liberalnije zadužuju, čak i kod same NBS, nego što to regulatorni zahtevi u ovom trenutku dozvoljavaju – kaže sagovornik našeg portala.

Najzad, za meru davanja tzv. "helikopterskog novca" ističe da je to konzervativna monetarna dogma koja ima dobre strane i da je ne treba a priori odbacivati.

- Ona, međutim, ima samo katalizatorsko dejstvo i ne rešava nagomilana socijalna pitanja, pa je tako treba i posmatrati. Takođe je poželjno i da takva strategija ne dođe prerano, već kada glavni udar krize prođe i kada ekonomija uđe u sedlo ciklusa privredne konjukture, tek tada bi takva mera bila adekvatan katalizator ukupne agregatne tražnje i dala efekte – smatra profesor Živanović.

Država će kroz bankarski sektor finansirati sopstvenim sredstvima deo likvidnosti preduzeća u Srbiji sa dve milijarde evra na period od tri godine. Uslov je da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.

Paket mera koji je država predstavila juče, banke će u narednih sedam do deset dana razraditi i definisati kako i na koji način će odobravati novac, koji je pre svega namenjen za obrtna sredstva preduzeća (likvidnost), odnosno, kako bi ta preduzeća mogla da izmiruju svoje tekuće obaveze.

 

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da ima nekoliko kriterijuma da bi se koristila ova garantna šema koja služi da se prevashodno ojača poverenje između države, banaka i privrednika.

"Da su izmirivali redovno obaveze prema državi, prema bankama, poslodavcima. To je minimum uslova koji će biti da bi mogli da apliciraju za sredstva iz ovog paketa", rekao je Vasić za Tanjug.

Kaže da je ovaj paket mera povoljan za privrednike, jer je reč o kreditima koji će biti plasirani u dinarima. Jedan deo novca banke će davati za izmirivanje dospelih obaveza, a drugi kroz kredite za finansiranje novih projekata preduzeća.

Država će garantovati za buduće plasmane u iznosu od 24 posto, što je mera koja treba da osim novca "upumpa" dodatno poverenje u ceo finansijski lanac u zemlji.

Koronavirus izazvao je pometnju na globalnom tržištu pa su se tako i naša država i privreda našli pred velikim izazovima, ocenjuje Vasić, koji navodi da su ekonomske mere države bile neophodne.

Podseća da je Narodna banka Srbije izašla odmah sa hitnim merama i omogućila moratorijum na otplatu kredita i lizinga.

Jedno od istraživanja, koje navodi Vasić, kaže da 70 odsto privrednika u zemlji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju.

Problemi se najčešće odnose upravo na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema državi, bankama...

Na pitanje Tanjuga da oceni kako se "drži" bankarski sektor u zemlji, Vasić kaže da su banke stabilne i likvidne, kao i država. "I dalje je bankarski sektor stabilan i likvidan. Raduje nas da je i država u isto takvom stanju", rekao je Vasić i podsetio da je Agencija Fič pre nekoliko dana izašla sa potvrdom rejtinga našoj zemlji na nivou od BB+.

To potvrđuje, kaže, da se poslednjih godina radilo dosta po pitanju discipline javnih finansija što, kako je rekao, sada daje mogućnost državi da reaguje iz sopstvenih rezervi.

Mere državne pomoći koje je donela Vlada Srbije, ocenjene su kao dobre, te da donose izvesnost i očuvanje radnih mesta. Međutim, privrednici u Srbiji sada očekuju njihovo pojašnjenje i ono što je još važnije, tačan datum njihove primene, rečeno je na onlajn konferenciji "Biznis u izazovnim vremenima" održanoj u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM) i ICT Hub-a.

Kako je danas, 2. aprila, Privredna komora Srbije (PKS) najavila, u narednih nedelju dana trebalo bi da budu poznata i zvanična tumačenja seta ekonomskih mera, budući da je PKS već uputila zvaničnu inicijativu Vladi Republike Srbije, koja podstiče davanje jasnih instrukcija za poslodavce, zaposlene i građane.

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize PKS je rekao i da očekuje da prva isplata minimalaca bude sredinom maja a da je njegov utisak da će mere važiti od 1. aprila, ali da to, kako je istakao, nije zvanično odlučeno.

Predsednik SAM-a Dragoljub Damljanović, istakao je da su ekonomske mere dobre, te da su najviše usmerene na sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnike, kako bi prebrodili ovaj težak period.

- Prvi korak je napravljen i važno je da je biznis okruženje shvatilo da država želi da stane iza privrede. Ono što nedostaje je jasnoća u implementaciji mera, pojašnjenje kako će se sve tehnički primenjivati i nadam se da će to biti sledeći koraci – rekao je Damljanović.

On je rekao da državna isplata minimalca ima svrhu, a "pošto nije za april onda je bolje za maj, nego za jun".

- Znamo sa čim možemo da računamo i da se organizujemo za plate, bolje bi bilo u aprilu, ali dobro je i za maj - rekao je Damljanović.

On je napomenuo i da je potrebno uvesti fleksibilnost u Zakonu o radu kako bi se povećao procenat očuvanja radnih mesta.

Na pitanje kako komentariše uvedeni moratorijum na dividende, Damljanović je rekao da iako važi za sve, da se "najviše odnosi na strana preduzeća" i dodao da je to mera kako bi se sprečio odliv novca.


I banke podnele veliki deo tereta

Bankarstvo je jedna od industrija koja podnosi veliki teret svih mera za stabilizaciju poslovanja, a prvi korak koji je napravljen bio je vrlo konkretan – moratorijum na kredite u periodu od 90 dana.

Predrag Mihajlović, CEO OTP banke i predsednik UO udruženja banaka je rekao da je doprinos banaka preko 2 mlrd EUR koji su zamrznuti i koje banke neće naplatiti kroz kamatu ili glavnicu u narednih 90 dana.

- Ipak, važno je da čuvamo ljude, zaposlene, imamo odgovornost prema njima, ali i da obezbedimo nesmetano poslovanje. U ovom trenutku usporenija je kreditna aktivnost i analizom smo došli do podatka da je na nivou svih banaka 35% manje upita ka kreditnom birou. Klijenti su obazriviji, ne žele da se zadužuju. Kad dobiju jasna pravila ponašanja, opredeliće se tako i za konkretnije korake – rekao je Mihajlović.

On ističe da je primarni cilj da se održe i sačuvaju kompanije.

- Nije prioritet da se rade velike investicije. Sada je važno da veliki tržišni igrači na vreme ispunjavaju svoje obaveze prema kooperantima - istakao je Mihajlović.

Predsednica Izvršnog odbora AIB banke Jelena Galić rekla je da su se banke dobro organizovale i odreagovale na sve zahteve i očekivanja, kako bi korisnici mogli da nastave sa aktivnostima. Ona je napomenula da su sada u prvom planu digitalni kanali, e-banking i m-banking i da je to prilika da se veći deo društva usmeri ka njima.

- Banke su osposobile svoje mreže da budu na raspolaganju svim klijentima, da platni sistem funkcioniše, a pogotovo da se organizujemo da logistički svi penzioneri dobiju svoje penzije na vreme - rekla je ona.

Galić je istakla i da su kapitalizovanost i likvidnost najvažniji.

- Potrebno je da se fokusiramo na ova tri meseca i pomognemo privredi i građanstvu da prebrodi krizu. Važno je da svi plaćamo ono što možemo da platimo. Preporuka je da budemo solidarni, da ostavimo prostor najugroženijima i da mere primarno koristimo za ugrožene sektore - poručila je ona.

Podsetimo, ovo je treća po redu onaljn konferencija "Biznis u izazovnim vremenima - Ekonomske mere države prema privredi i uloga bankarskog sektora" koju je organizovala SAM u saradnji sa ICT Hub-om.

Teme na koju su panelisti diskutovali su ekonomske mere Vlade Srbije i uloga banaka u kriznim vremenima, naročito u implementaciji dela ekonomskih mera.

Razgovor su vodili Dejan Ranđić, član UO SAM-a, direktor DNA&ICT Hub-a i Kosta Andrić direktor ICT Hub.

S.Petrović

Većinski vlasnik Valjonice bakra East poing metals krenuće u prinudni otkup 44.019 akcija po ceni od 2,7 hiljada dinara, navodi se u dokumentu koju je objavio Centralni registar hartija od vrednosti.

SEVOJNO - Većinski vlasnik Valjonice bakra East poing metals krenuće u prinudni otkup 44.019 akcija po ceni od 2,7 hiljada dinara, navodi se u dokumentu koju je objavio Centralni registar hartija od vrednosti.
Ova firma sa Kipra poseduje 93,15 odsto akcija Valjaonice bakra a na osnovu prinudnog otkupa postaće i jedini akcionar firme iz Sevojna.