Da i u vanrednim okolnostima može dobro da se posluje, pokazuje i smederevska fabrika za remont i proizvodnju šinskih vozila, Želvoz 026. Poslovanje je nastavljeno, a zaposlili su i još ljudi. Da bi tako ostalo i u narednom periodu, potrebna je, kako kažu i pomoć države.

Smederevska fabrika Želvoz 026, koja je privatizovana iz stečaja pre skoro tri godine, ponovo je u vrhu srpskih remontera, a već uveliko posluje i na inostranom tržištu. Realizovani su planovi i poslovi koji su planirani pre vandredne situacije, a kako bi poslovanje ostalo stabilno i u narednom periodu, potrebno je da se preduzmu određeni koraci.

- Da se malo favorizuju domaće firme i domaća privreda, pogotovo domaći remonteri, zbog toga što će za nas, ali i za celu privredu, biti nešto što će biti naš zamajac za dalji razvoj. Da se ubrzaju tenderi postupka javne nabavke. To će dovesti ne samo do boljeg rada remontera, nego do zapošljavanja novih ljudi - izjavio je Svetozar Bugarin, generalni direktor.

Potrebe za uslugama remonta i proizvodnje šinskih vozila, postoje na srpskom tržištu.

- Recimo akcionarsko društvo Srbija Kargo, ima više od 3.500 vagona, koji treba da se remontuju, Srbija voz ima takođe više objekata koji treba da se remontuju, Javno preduzeće Elektro privreda Srbije i ogranak Tent imaju potrebu kako za remontom dosta vagona za prevoz uglja, tako i za nabavku novih vagona - dodaje Bugarin.

Vanredna situacija, nije sprečila ni građevinske radove. U okviru stečajne mase, nalazilo se i zemljište koje je godinama bilo najpoznatije smederevsko izletište. Iz sopstvenih resursa, Želvoz obnavlja izletište Jugovo, kako bi građani konačno imali mesto za odmor i rekreaciju, kakvo zaslužuju.

- Naš cilj je da ovaj kompleks vratimo Smederevcima, i da ga napravimo pristupačno za što širu populaciju, pogotovo u ovo vreme, koje će verovatno doneti nešto manje putovanja i odlazaka na godišnje odmore van teritorije Srbije - navodi Rastislav Lazić, iz komercijalnog sektora.

Pre privatizacije, firma sa stogodišnjom tradicijom, bila je na rubu propasti. Sada, sa stabilnim poslovanjem i planovima, fabrika Želvoz 026, predstavlja dobar oslonac i za svoje radnike, i za grad Smederevo.

U Priboju je počela izgradnja fabrike za prozvodnju automobilskih delova. Reč je o nemačkoj investiciji koja će, kako je najavljeno, zaposliti oko 400 radnika.

- To je prva novoizgrađena fabrika u našem gradu posle 40 godina, investitor je nemačka firma, a očekuje se zapošljavanje 400 radnika, što je za Priboj od izuzetnog značaja - istakao je predsednik opštine Lazar Rvović.

Prema njegovim rečima u toku su i intenzivni radovi na hotelu koji će biti kategorisan sa četiri zvezdice.

On je kazao da je sa investitorom dogovoreno da zajednički urede stari Priboj, pa je u toku uređenje fasada i prilaz hotelu.

- To su za nas nova radna mesta, šansa za mlade ljude i kvalitetniji i bolji život - ističe Rvović.

Predsednik opštine je istakao da su u toku radovi na putnoj infrastrukturi, gde je bilo kašnjenja zbog situacije izazvane virusom korona, ali da će se ipak sve završiti u planiranim rokovima.

O ekonomskim merama podrške privredi koje je preduzela Vlada Srbije u uslovima aktuelne epidemije koronavirusa, pre mesec dana razgovarali smo sa profesorom Brankom Živanovićem, šefom Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA). Profesor Živanović tada je za eKapiju predvideo tri moguća scenarija ishoda korona-krize, njenog mogućeg uticaja na srpsku privredu i eventualnih posledica. Ponovo razgovaramo o izgledima za srpsku privredu, ali i posledicama mera koje će se kroz prazniji budžet odraziti na ukupnu ekonomiju zemlje.

eKapija: Koji scenario za srpsku ekonomiju je sada najizgledniji?

- Sada se nalazimo u poziciji koja je i bila očekivana - privredna aktivnost imala je naglašen i oštar pad, koji je bio u obrnutoj srazmeri s krivom eksplozivnog uspona pandemije. Epidemiološka situacija se izgleda stabilizuje i, upravo sada, očekujemo da se trendovi "prelome" i da privreda počne oporavak.

eKapija: Kako sa ove vremenske distance izgledaju mere koje su donete pre mesec dana, a koje zapravo, većim delom, tek sada počinju da se primenjuju?

- I dalje smatram da su mere dobre i donete pravovremeno. Međutim, bile su iznuđene, i kao takve donete su u jako kratkom roku. Stoga, aktuelnim paketom, projekat, uz sve dobre strane, još nije zaokružen. Pored izvesnih nedoumica i tehničkih neusaglašenosti u pogledu njihovog sprovođenja, na red je samo delimično došao bankarski i finansijski sektor. Takođe, na red dolazi i najstresnije pitanje, iz kojih izvora i na koji način će se mere finansirati. Dakle, paket nije kompletiran. Objektivno, nije ni mogao da bude.

eKapija: Od čega treba poći?

- Svakako od banaka, jer od njih i očekujemo "realne pare", pa je oportuno da budemo realni i u svojim zahtevima. Svestan sam činjenice da je teško izazvati sažaljenje za ‚‚bankarsku sirotinju" i pridobiti bilo kakvu vrstu podrške za njih. Međutim, ukoliko ne bude racionalnog pristupa, rizikujemo da ruiniramo veći deo bankarskog sistema i da nas obiđe međunarodni kapital. Teško je prihvatiti činjenicu da je bankarski sektor među granama koje su podnele najveći udar - moratorijumom mu je, u trenu, zaustavljen najveći deo tekućih priliva, a u izgledu ima i ešalone sumnjivih potraživanja, od građana čija primanja postaju upitna, do preduzeća u kojima tek treba da utvrdi dijagnozu i sprovede post-covido terapiju. Pritom, banke su džentlmenski prihvatile moratorijum, više kao moralni apel nego kao administrativnu meru, pri tom ostajući tihe i kod izuzimanja u pogledu odlaganja poreza na dobit.

eKapija: Da li sugerišete da bi država trebalo finansijski da pomogne banke, kao što su to već činile neke, doduše mnogo jače ekonomije, tokom prošle krize?

- Ne, naprotiv. Takve stvari ne treba činiti ni da je većina njih čak i u njenom vlasništvu. Samo im ne treba odmagati. Davno zaboravljenim rečnikom, to bi značilo da treba sprovesti neku vrstu politike miroljubive aktivne kooegzistencije, koja će bankarsku poziciju učiniti komfornijom, a ambijent manje stresnim. U sklopu toga, potrebno je ekspresno smanjenje obaveznih rezervi, čak i do granice njhovog ukidanja, kao konkretna potpora snaženju likvidnosti banaka. Svedoci smo sve učestalijeg smanjenja repo stope, što je uobičajeni manir institucije koja "drži do stila", ali ne očekujem značajnije efekte od ovakve politike. Treba reagovati promptno i bankama pripremiti mekan jastuk, u vidu relaksiranja zahteva za regulatornim kapitalom i fleksibilnije šeme rezervisanja po potencijalnim gubicima. Takođe, treba zamrznuti i stanje stepena ispunjenosti kapitalne adekvatnosti, zatečeno u trenutku neposredno pred uvođenja vanrednih mera, posebno kod banaka u kojima dominiraju reprogrami i restrukturiranja.
NBS i ide u tom smeru, recimo, ne obarajući kategoriju kod automatskog produženja kreditnog plasmana koji je dospeo nakon uvođenja vanrednog stanja, čime je banku poštedela dodatnih rezervisanja. Ove mere ne treba odlagati, jer će se time umanjiti i njihovi efekti. Treba se držati one antičke da "Minervina sova počinje svoj let u praskozorje". A za buđenje privredne konjukture biće poželjni obilje kapitala i banke u niskom startu.

eKapija: Da li će garantna šema i krediti Fonda za razvoj kao mere podrške pomoći privredi?

- Svakako hoće. Namera je da se preko dva kreditna kanala da snažan finansijski impuls privredi i izbegne akutna nelikvidnost. Iako banke sa kreditima Fonda nemaju blisku vezu, mislim da će one svoje klijente upućivati na njih imajući prevashodno u vidu nisku cenu tih kredita, kao i da se podrške međusobno ne isključuju. Ipak, manjkavost ovog projekta je u činjenici da Fond za razvoj, u ovom trenutku, ne poseduje adekvatnu propusnu moć i kadrovski potencijal. Takođe, sredstava ima malo, a ponuđena su svim preduzećima, bez obzira na njihovu veličinu. Pritom, Fond za razvoj je inače namenjen podršci u pokretanju manjih biznisa i njegova podrška u formatima krupnog biznisa ne može baš ništa da odluči, posebno ne da ih spase, dok malima znači mnogo. Verovatno je dobra namera zamaglila suštinu, u želji da se svima pomogne.

eKapija: Po tome, većina će spasti na garantnu šemu i komercijalne banke. Hoće li tu biti para?

- Ima i tu nedostataka. Formatiranje državne garantne šeme za podršku kreditiranju privrede kroz kanale komercijalnog bankarstva još u potpunosti nije završeno. Najveći problemi, koje bi trebalo ispraviti, jesu nedovoljan iznos izdvojenih sredstava i nedovoljno inspirativna cena plasmana za banke, kroz ovaj kanal. Kada su u pitanju devizno indeksirani krediti, oni su trenutno ispod 3%, što je približno aktuelnoj ceni depozita na tržištu. Tačno je da pored fiksne naknade od 3% devizni kredit ima flotirajući deo u vidu 3M EURIBOR-a, što bi trebalo da bude garant usklađenosti cene plasmana s aktuelnim tržišnim prilikama. Međutim, neće biti. Bojim se da će se ponoviti nedavna situacija bez presedana u ekonomskoj teoriji i praksi, da Evropska centralna banka obilato upumpava novac a da referentna stopa i EURIBOR padaju. Ipak, tvrdim da takvih kretanja kod nas neće biti. Banke se neće zadovoljiti sa cenom ispod 3%, na našem tržištu, pa će matice vršiti svojevrsnu repatrijaciju kapitala, posebno one iz zemalja kritično pogođenih korona-krizom (a takvih imamo i to vrlo ključnih). Umesto toga, racionalnije je da država subvencioniše nedostajući deo aktuelne realne kamatne stope iz budžeta, a da manje sama direktno plasira kroz državno-fondovski model. Time bi potrošila manji iznos budžetskih sredstava a izvesno mobilisala veće fondove kroz komercijalno-bankarski kanal.

eKapija: Gde još vidite poteškoće u sprovođenju mera?

- Prevashodno, u matrici obezbeđenja realno potrebnih finansija koje su projektovane na nekih 6 do 6,5 mlrd EUR, a mislim da ni to neće biti dovoljno. Znači, predstoji nam produženi stres. S toga je najracionalnije, bez odlaganja krenuti u prepakivanje otplata ranijih dugova (oko 3 mlrd EUR) kroz pregovore sa investitorima o njihovom produženom investiranju, odnosno odlaganju. Nemam sumnji da će se to i obezbediti, ako ništa drugo, biće to stvar prinudnog kompromisa. Cena će, svakako biti veća, međutim, imajući u vidu stabilnost nacionalnih finansija u proteklom periodu, nužno ne mora biti i prevelika.

eKapija: Mogu li banke da finansiraju ovaj nedostatak novca?

- U strategiji prikupljanja sredstava za finansiranje predviđenog paketa mera podrške privredi, koja takođe premašuju 3 mlrd EUR, bi u širokom luku trebalo obilaziti poslovne banke koje posluju kod nas. Time bismo samo učinili lošu uslugu privrednom sektoru, praveći mu neprincipijelnu konkurenciju. Sredstva treba obezbediti na međunarodnom tržištu i kod sitnijih domicilnih investitora i ulagača, isključivo van nacionalne komercijalno-bankarske mreže.

eKapija: U stručnim krugovima se sve više spominje da bi sve ove mere koje je donela država mogle dovesti do inflacije?

- Mere jesu potencijalno inflatorne, ali inflacija i par procenata pada BDP-a je najmanja cena koju možemo platiti. Biće i simultanih pritisaka na devizni kurs dinara, kao i njegove verovatne depresijacije u perspektivi. Međutim, radi se samo o inflaciji tražnje i dok se zadrži u tim okvirima, ona neće predstavljati problem. Problem će nastati, ukoliko u kombinaciji sa padom BDP-a i zaposlenosti, oni postanu strukturni poremećaji.

eKapija: Jedan ste od retkih ekonomista koji je još na početku podržao meru helikopterskog novca, šta je po Vama u tom potezu dobro?

- Da, i još uvek sam na tom stanovištu. U pitanju je dobar ekonomski potez vlade, kojeg je, kada je prebačen na politički teren, u pitanje dovela "Robin Hud" ekonomija. On je trebalo da ima ključnu ulogu u strategiji reanimiranja agregatne tražnje u "danu posle". Trebalo je da frontalno, u kombinaciji sa kreditnim i fiskalnim stimulansima nadomesti nedostajuću likvidnost na najširem planu i isprovocira nadproporcionalnu potrošnju. Time bi se ohrabrila proizvodnja i nastavio lanac produktivnih efekata u cilju sistemskog podizanja zaposlenosti ukupnih kapaciteta. Trebalo bi da bude "munjevit", traje kratko i što više rasut, bez ikakve ambicije da rešava socijalna pitanja, a tek ne da obezbedi prednost ugroženoj domaćoj industriji. Reč je o konzervativnoj monetarnoj dogmi s jasnom i konkretnom misijom, svako dodavanje ciljeva samo bi prouzrokovalo njihov međusobni konflikt. Drugo je pitanje šta smo mi odredili za prioritetni cilj, kao i koliko novaca možemo da obezbedimo za to.

Agencija za privredne registre (APR) nastavlja danas rad sa strankama na šalterima u sedištu APR u Brankovoj ulici u Beogradu, kao i u organizacionim jedinicama agencije u periodu od 9.00 do 15 časova.

U šalter sali i ostalim poslovnim prostorijama Agencije, u kojima građani dolaze u neposredan kontakt sa zaposlenima, biće primenjene sve preventivne mere, broj stranaka u šalter sali biće ograničen uz obavezno poštovanje fizičke distance.

U šalter sali APR-a u Brankovoj ulici u Beogradu od danas će biti otvoreni i šalteri pošte, koji su i ranije bili tu.
Takođe, rad nastavlja arhiv Agencije (i u Brankovoj ulici i u zgradi arhive APR-a u Rakovici), koja izdaje potvrde, kopije dokumenata i prepise rešenja, kao i Info pult Agencije za pružanje informacija korisnicima.

Pravna pomoć nastavlja se elektronskim putem, a registracione prijave, zahtevi i dokumentacija u papirnoj formi mogu se i dalje slati putem pošte.

Sve ostale informacije i uputstva, o procedurama i dokumentaciji potrebnoj za registraciju, objavljene su na stranici Registri, na sajtu APR.

Južnokorejska kompanija Kyungshin Cables (Kingšin Kejbls) započeće uskoro u Smederevskoj Palanci gradnju fabrike za proizvodnju elektronskih komponenti za automobilsku industriju, koja će uposliti 1.000 radnika, najavio je predsednik te opštine Nikola Vučen.

- Za samo nekoliko dana počinje investicija koju smo dugo čekali, počinje izgradnja fabrike koja će obezbediti 1.000 radnih mesta za naše građane. Na ovom mestu, za godinu dana radiće 1.000 naših Palančana. Svoje mesto pod krovom fabrike koja će biti jedinstvena u Srbiji, pronaći će mnogo mladih inženjera i drugih struka koji će sa našim prijateljima iz kompanije Kyungshin Cables graditi budućnost u automobilskoj elektro-industriji - napisao je Vučen na svom fejsbuk profilu.

Kako je najavio, polaganju kamena temeljca prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Podsetimo, početkom marta potpisan je Memorandum o razumevanju kojim se predviđa gradnja fabrike u kojoj će biti zaposleno između 700 i 1.000 radnika.

Delegacija kompanije je najavila da će uložiti 24 mil EUR u postrojenje i uposliti 1.000 radnika.

Fabrika će biti izgrađena u industrijskoj zoni na Guberašu u Smederevskoj Palanci.

Kyungshin Cables ko, Ltd. je jedna od kompanija koja pripada Kyungshin Grupi, koja proizvodi auto-delove i isporučuje ih, uglavnom, kompanijama Hyundai i Kia Motors.

Glavna poslovna oblast ove kompanije proširena je sa automobilskih i industrijskih žica i kablova na proizvodnju auto-delova za visokonaponska i niskonaponska električna vozila. Kyungshin Grupa poseduje poslovne lokacije širom sveta, u SAD, Poljskoj, Kini, Meksiku, Indiji, Hondurasu, Kambodži, itd.

The South Korean company Kyungshin Cables will soon start building a factory of electronic components for the car industry in Smederevska Palanka, which will employ 1,000 workers, announced the president of the municipality, Nikola Vucen.

– In only a few days, an investment weve been expecting for a long time is to begin, namely, the construction of a factory which will provide 1,000 jobs for our citizens. In a year, a thousand of our fellow citizens will work here. A lot of young engineers and other professionals will find their place in this factory, which will be unique in Serbia, building a future in the automotive electrical industry with our friends from Kyungshin Cables – Vucen wrote on his Facebook profile.

As he announced, the laying of the foundation stone will be attended by Serbian President Aleksandar Vucic.

Let us remind that, in early March, the Memorandum of Understanding was signed, envisaging the construction of a factory for 700 to 1,000 workers.

The companys delegation announced that it would invest EUR 24 million in the facility and employ 1,000 workers.

The factory will be built in the industrial zone in Guberas in Smederevska Palanka.

Kyungshin Cables co, Ltd. belongs to Kyungshin Group, which produces car parts and delivers them mostly to Hyundai and Kia Motors.

The companys core activities have expanded from automotive and industrial wiring systems to components for high-voltage and low-voltage electric vehicles. Kyungshin Group owns business locations throughout the world, in the USA, Poland, China, Mexico, India, Honduras, Cambodia etc.

Republika Srbija je danas izašla na međunarodno finansijsko tržište, među prvima u grupi zemalja čiji je kreditni rejting odmah ispod investicionog i izazvala ogromnu pažnju investitora i uspešno prodala državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

BEOGRAD - Republika Srbija je danas izašla na međunarodno finansijsko tržište, među prvima u grupi zemalja čiji je kreditni rejting odmah ispod investicionog i izazvala ogromnu pažnju investitora i uspešno prodala državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Više od 300 investitora iz celog sveta pokazalo je interesovanje za srpske obveznice.