Ukupna suma do sada odobrenih kredita iz Fonda za razvoj prešla je 2,3 milijardi dinara, dok je ukupna vrednost zahteva koje su privrednici poslali Fondu skoro 15 milijardi dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović kaže za Tanjug da je na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora Fonda odobreno još 130 kredita, koji zajedno vrede oko 370 miliona dinara.

Od početka realizacije programa Fonda, kojim su obezbeđene 24 milijarde dinara za pomoć preduzećima u Srbiji, do danas je u Fond za razvoj stiglo oko 1.600 zahteva.

- Od tih zahteva, spremnih da uđu u procedure Upravnog odbora bilo je oko 500, a 410, 412 je odobreno, dok je 89 kredita odbijeno zato što ne ispunjavaju uslove u skladu sa programom Fonda - navodi Stevanović.

S obzirom na ovu dinamiku prijavljivanja, Stevanović očekuje da će se program Fonda realizovati do kraja godine.

Od trenutka kada je počelo prijavljivanje privrednika, preduzećima je na račune leglo oko 230 miliona dinara.

Da bi svi koji apliciraju za novac kod Fonda za razvoj novac i dobili, neophodno je da sva dokumentacija bude u skladu sa propozicijama koje je Fond propisao.

To znači da moraju da obezbede dokumentaciju koja dokazuje da imaju sva neophodna sredstva obezbeđenja do bi im Fond odobrio isplatu.

Zahtevi dolaze iz svih oblasti privrede, od proizvodnih do trgovinskih i uslužnih delatnosti, što potvrđuje, napominje Stevanović, da u početku kada su mere ekonomske pomoći donošene, sektorski pristup nije bio adekvatan.

Međutim, trenutno se radi, kaže, i na programu koji bi mogao da ima karakter sektorske pomoći za one koji su pretrpeli velike štete nastale usled pandemije korona virusa.

Kada je reč o strukturi preduzeća koja su aplicirala za sredstva iz Fonda za razvoj, Stevanović kaže da tri četvrtine zahteva dolazi od mikro preduzeća, dok jedna četvrtina stiže od malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Ukoliko se nastavi dosadašnja dinamika prijavljivanja preduzeća za kredite koji su omogućeni kroz program garantne šeme banaka i države, a banke s druge strane dovoljno brzo uspeju da plasiraju novac na račune firmi, srpska privreda bi mogla da se vrati do kraja godine na isti nivo na kojem je bila pre 16. marta, ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Stevanović podseća da je 80% klijenata banaka koji dolaze iz sektora mikro, malih i srednjih preduzeća, i preduzetnika, reklo da je zainteresovano da koristi 2 mlrd EUR novca koje su banke obezbedile uz garanciju države.

U Srbiji su 23 banke, koje čine 99,94% tržišnog učešća u kreditiranju preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, potpisale ugovor o garantnoj šemi sa državom, a samo tokom tokom prošle nedelje banke su primile oko 4.600 zahteva za ovaj vid kreditiranja.

- Ako uspemo da efikasno plasiramo sredstva, mislim da će to biti u funkciji ostvarivanja projektovanih brojki u kontekstu rasta kretanja BDP-a u 2020. godini, a svakako i u 2021. godini, kada očekujemo ozbiljan ako ne i najveći rast na nivou evropskog kontinenta - ocenjuje Stevanović za Tanjug.

Na adrese 23 banke u Srbiji već su stigli zahtevi privrede za kredite kroz garantnu šemu, a trenutna vrednost "potraživanja" je oko 1 mlrd EUR.

- Nešto manje od 1 mlrd EUR je vrednost zahteva koji su pristigli u banke. Mislim da će ovo biti značajan zamajac i značajna injekcija za likvidnost i obezbeđenje obrtnih sredstava - dodao je.

Privrednicima je na raspolaganju novac koji banke odobravaju u mreži filijala širom zemlje uz garanciju države ali i krediti Fonda za razvoj, pa je na preduzećima da se odluče na koji način žele da dođu do potrebnih sredstava.

Uslovi su slični, a razlika je u kamatnoj stopi, koja kod poslovnih banaka varira i zavisi od toga da li su krediti vezani za dinar ili indeksirani u evru.