Velika Britanija je u sredu prvi put prodala državnu obveznicu s negativnim prinosom, što znači da vlada realno zarađuje zadužujući se, pošto su investitori pristali da im se po dospeću isplati nešto manja suma od one koju su pozajmili državi.

Državna kancelarija za upravljanje dugom saopštila je da je na aukciji prodala državne obveznice u iznosu od 3,75 milijardi funti (4,6 milijardi dolara) po negativnoj stopi prinosa od -0,003 posto, prenosi Rojters.

Rok dospeća je u julu 2023.godine.

Mada će investitori dobiti godišnju kamatu od 0,75 posto, oni su obveznice platili više od njihove nominalne vrednosti, tako da će im povrat novca biti manji od iznosa koji su pozajmili ukoliko tu družničku hartiju drže do roka dospeća.

Ujedinjeno Kraljevstvo se tako pridružilo Japanu, Nemačkoj i nekim drugim evropskim zemljama u prodaji duga s prinosom ispod nula posto, što po oceni Rojtersa ukazuje na moguću duboku recesiju zbog korona krize i dalje akivnosti centralnih banaka u kupovini obveznica kako bi ublažile njen uticaj.

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, prema rezultatima aprilske ankete Narodne banke Srbije, nastavila su da se kreću u granicama cilja 3±1,5%.

Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred ostala su na nivou iz marta od 2% dok su očekivanja privrednika snižena u odnosu na mart i iznose 1,8%.

Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve godine unapred, ona su ostala nepromenjena u odnosu na mart, i kod finansijskog sektora iznose 2,5%, a kod privrede 2%.

- Postignuta usidrenost inflacionih očekivanja doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, što je jedan od neophodnih preduslova održivog ekonomskog rasta - kažu u Narodnoj banci.

Srbija neće biti teško pogođena ekonomskom krizom usled pandemije, ali će kriza uticati na nju, rekao za Radio Slobodna Evropa (RSE) guverner Razvojne banke Saveta Evrope Rolf Venzel (Rolf Wenzel)

On je predvideo ekonomski pad u prvoj polovini 2020. godine u mnogim evropskim državama, pogotovo onim koje zavise od turizma i napomenuo da je neizvesno koliko brzo će se evropske države izvući iz krize.

Prema rečima Venzela, evropske institucije su jasno pokazale podršku zemljama Zapadnog Balkana, a Razvojna banka Saveta Evrope, finansijska institucija koja okuplja 41 državu članicu, prošle nedelje je odobrila Srbiji zajam od 200 mil EUR, koji je namenjen za podršku zdravstvenom sektoru u borbi protiv koronavirusa.

Venzel je istakao da će među troškovima Vlade Srbije iz tog zajma biti i nabavka zaštitnih odela, maski i neophodne medicinske opreme.

- Sada ćemo pregovarati o uslovima za zajam, i nadam se da ćemo moći vrlo brzo da izvršimo transfer, u skladu sa pravilima koja imamo kako bismo osigurali da novac tačno namenski bude utrošen - rekao je Venzel.

Ukazujući da će sve zemlje biti pogođene krizom izazvanom pandemijom on je kazao da je Srbija u boljem položaju jer se u privrednom rastu ne oslanja značajnije na turizam.

- Jasno je da će i Srbija biti sa nižim ekonomskim rastom, ako ne padom. Kada pogledam brojke koje projektuje Međunarodni monetarni fond za 2020. godinu, mislim da ćemo videti pad u mnogim državama, pad ekonomskih performansi. Međutim, u drugoj polovini 2020. godine i tokom 2021. države će izaći iz krize - rekao je Venzel.

Dodao je da je Srbija "imala snažne ekonomske performanse, ekonomski rast je bio dobar u poređenju sa drugim državama regiona tokom proteklih nekoliko godina, što je stavlja u bolji položaj u borbi protiv krize koju je izazvala pandemija.

- Ali opet, naglasiću, postoji velika neizvesnost u tome koliko brzo države mogu da izađu iz krize, podstaknu potrošnju i koliko brzo ekonomski rast može biti uspešan - rekao je Venzel.

Podsetio je da je Razvojna banka Saveta Evrope vrlo aktivna u zdravstvenom sektoru Srbije.

- Prošle godine smo odobrili 200 mil EUR zajma i pružili stručnu podršku za obnovu bolnica širom države. Vrlo blisko sarađujemo sa Vladom i njenim agencijama, posebno Ministarstvom finansija, kako bismo osigurali da novac bude potrošen na pravi način i da je namenski utrošen - rekao je Venzel.

Većina akcija na Beogradskoj berzi danas je zabeležila rast , poguravši naviše indekse, ali su investitori bili prilično pasivni na tržištu akcija, dajući predmost kupovini državnih obveznica.

 

BEOGRAD - Većina akcija na Beogradskoj berzi danas je zabeležila rast , poguravši naviše indekse, ali su investitori bili prilično pasivni na tržištu akcija, dajući predmost kupovini državnih obveznica.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je 822 miliona dinara (približno 7,0 miliona evra).