Cene nafte prošle nedelje nisu se značajnije menjale, uprkos snažnom rastu u petak. Međunarodna agencija za energiju neznatno je nadogradila svoju procenu ovogodišnje prosečne potrošnje nafte (na 92,1 miliona barela), prenosi portal Bankar.me.

Najveće svetske naftne kompanije uspele su da pozajme rekordne vrednosti na tržištima kapitala u drugom tromesečju ove godine, uprkos očekivanjima oštrog pada poslovnih rezultata kao posledice izuzetno niskih cena sirove nafte u prvoj polovini ove godine.

"Rastući dug dodatno će povećati pritisak na već jako zadužene kompanije, što očigledno ne smeta investitorima u poplavi likvidnosti o kojoj vode računa centralne banke. Ne zaboravimo da je naftna industrija bila (i još uvek je) snažno obeležena posledicama pandemije. Osim poplave novca, ulagači (kao i poverioci) objašnjavaju nedavno rastuće zanimanje za taj sektor malo boljim makroekonomskim podacima koji dolaze iz SAD i Kine, a koji su ponovo poduprli nade investitora u oporavak u obliku slova V.

S druge strane, ne smemo zanemariti ponovno pogoršanje epidemiološke slike u zemljama koje su prve odustale od mera preduzetih za sprečavanje širenja virusa, što znači da bi se stvari uskoro mogle ponovo pogoršati“, rekao je za RTV Slovenije Sašo Šmigič, menadžer imovine u Generali Investmentsu.

Cene akcija na azijskim berzama u ponedeljak su dostigle najviše nivoe u poslednjih pet meseci, jer investitori očekuju da će poslovni rezultati američkih kompanija, čija objava kreće ove nedelje, premašiti njihova očekivanja, piše portal SEEbiz.

MSCI indeks azijskih berzi bez japanskih oko 7 sati bio je u plusu 0,15 odsto. Istovremeno, japanski Nikkei porastao je 1,7 odsto, južnokorejski Kospi 1,2 procenta, a u znatnom su plusu i kineske berze, oko jedan odsto.
"Stalne loše vesti o broju zaraženih Covidom-19 u SAD investitori zanemaruju u očekivanju skorašnjeg otkrića i brzog razvoja efikasne vakcine, ali i zbog politika koje podupiru ulaganja u imovinu i američku privredu. JP Morgan, Citigroup i Wells Fargo u utorak će izvestiti o zaradama u drugom tromesečju, a kako je lestvica nisko postavljena, gotovo je sigurno da će zarade biti bolje od očekivanja, ističe Ray Attrill, strateg pri investicionom društvu NAB.

Nakon tri nedelje pada, na valutnim tržištima dolarov indeks i dalje je pod pritiskom, jer investitori ulažu u rizičnije valute u očekivanju da je, što se tiče pandemije u svetu, najgore završeno. U takvim uslovima, dolarov indeks prema korpi najvažnijih svetskih valuta oslabio je u ponedeljak za 0,2 odsto, na 96.452 boda.

Imovina somborske zemljoradničke zadruge "Zadrugarka" u stečaju ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 26 miliona dinara, objavio je stečajni upravnik.
SOMBOR - Imovina somborske zemljoradničke zadruge "Zadrugarka" u stečaju ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 26 miliona dinara, objavio je stečajni upravnik.

Objekti i oprema u industrijskom kompleksu ponuđeni su za 23,5 miliona dinara, dok su početne cene za dva kompleksa zemljišta nesto preko milion dinara.

The Property Directorate of the Republic of Serbia is selling the complex of the Vranjska Banja Special Hospital at the initial price of EUR 870,304.

The offer includes the facilities – the Kicer cafe, with 1,204 m2 of usable area, the Vranjska Banja Special Rehabilitation Hospital, of 2,257 m2, as well as several side buildings.

In addition to the facilities, the offer includes land of 3,924 m2.

The purchaser obliges to employ a certain number of the current employees at the Vranjska Banja Special Rehabilitation Hospital, in line with the list which is included in the sales documentation.

The final price will be determined upon the execution of the procedure of collection of written bids, which may be sent by July 28, 2020.

Republička direkcija za imovinu prodaje kompleks Specijalne bolnice Vranjska Banja po početnoj ceni od 870.304 EUR.

Na prodaju su ponuđeni objekti u kompleksu - zgrada ugostiteljstva Kičer, korisne površine 1.204 m2, Specijalna bolnica za rehabilitaciju Vranjska Banja, površine 2.257 m2, kao i nekoliko pomoćnih zgrada.

Osim objekata, na prodaju je i zemljište ukupne površine 3.924 m2.

Kupac se obavezuje da preuzme, odnosno zasnuje radni odnos sa određenim brojem zaposlenih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Vranjska Banja, prema Spisku koji je sastavni deo Prodajne dokumentacije.

Konačna cena biće utvrđena po sprovođenju postupka prikupljanja pismenih ponuda koje se dostavljaju do 28. jula 2020. godine.

Ekonomija kakvu smo poznavali pre pandemije nestaje. Mnogo je verovatnije da ćemo svedočiti jednom razbijenom ekonomskom pejzažu, nego da će sve ponovo biti kao što je bilo pre šoka koji je doneo koronavirus.

Šta god da se desi, pandemija će stvoriti novu verziju normalnosti, s novim obrascima ekonomskog vlasništva. Jedna od jasnih opasnosti s kojima ćemo se susresti nakon Covida-19 je pojačana nejednakost: mnoga mala i srednja preduzeća će verovatno bankrotirati, što će većim firmama dozvoliti da se konsoliduju.

Vlasnici krupnog kapitala, koji čekaju da uskoče, će prigrabiti imovinu na prinudnim rasprodajama po bagatelnim cenama. Odgovor Banke Engleske na ovo je bio da otvori slavinu novca za kvantitativne olakšice, pišu Vijesti, prenosi B92.

One bi bogate mogle učiniti još bogatijim, ali bi se njima malo učinilo za povećanje potrošnje ili podršku svakodnevnoj ekonomiji malih preduzeća.

Britanska ekonomija nakon Covida-19 bi se mogla pretvoriti prosto u jednu ružniju, iskrivljeniju verziju današnjeg sistema nejednakosti.

Zemlja srlja u takozvani "Amazon oporavak", u kojem će korporativne zveri držati još veći udeo tržišta, milijarderi postajati još bogatiji (i brojniji), a nejednakost skočiti do neslućenih razmera.

Kao i nekoliko drugih korporativnih giganata, biznis kompanije Amazon je proširen tokom ove krize. Od početka aprila, cena deonica im je skočila za više od 50%, a osnivač Amaziona Džef Bezos uvećao je bogatstvo za više od 30 mlrd USD samo tokom pandemije.

Svetska klasa milijardera nikada nije tako dobro prošla. Vlada mora da obezbedi oporavak svima, ne samo bogatima.

Veliki deo odgovora leži u blokiranju korporativnog konsolidovanja i predatorskog pripajanja preduzeća, što bi sprečilo otkup cele ekonomije putem finansijske poluge.

Ovo bi se moglo organizovati u formi javne holding kompanije, koja bi imala mandat da direktno podrži mala i srednja preduzeća koja su zapala u nevolje tokom perioda koronavirusa i da spreči uništenje onog što je ostalo od lokalnih malih preduzeća.

Ove mere treba usmeriti na preduzeća koja su pre pandemije bila u plusu i koja imaju šansu da opet posluju pozitivno kada prođe kriza. Kasnije, kada se za to steknu uslovi, ova holding kompanija bi mogla ponovo da pokrene mnoge od spasenih preduzeća tako da budu u vlasništvu radnika ili zajednice, ili kao društvena preduzeća koje pokreće zajednička misija.

Jedno demokratsko društvo ne može da se razvija pod uslovima neobuzdane nejednakosti i biće dodatno ugroženo u ekonomiji u kojoj se bogatstvo i moć budu dalje usko koncentrisali.

Jedina alternativa nepravednom oporavku je da se iskoristi moć države da se zaštite manje firme i stvori demokratskija ekonomija u kojoj su vlasništvo nad imovinom i ekonomska korist bolje raspodeljeni.

Ako su se ovakvi potezi pravili da se spasu giganti, zašto se isti princip ne bi primenio na mala preduzeća? Nema ništa kratkovidije od spasavanja avio kompanija, dok se za to vrijeme ignorišu lokalne firme, uključujući i one koje su neophodne kako bi se stvorila održivija ekonomija za budućnost.

Novi "Novi sporazum" možda zvuči ambiciozno, ali ambiciozna akcija nam je jedina nada da izbegnemo budućnost koju će posedovati korporativni monstrumi. Istorija nas uči da nam je potrebna intenzivna intervencija države. Ogromna moć države je upotrebljena da se ekonomija stavi na aparate tokom nezapamćene Covid-19 izolacije.

Sada istu tu moć treba iskoristiti da se osigura da od ekonomskog oporavka nema koristi samo malobrojna elita, kao što je prečesto bio slučaj s krizama u prošlosti.

Umesto ulaska u mučnu novu eru turbo-nejednakosti, oporavak bi mogao da bude prilika da se izgradi bolja ekonomija.

Ali to će se desiti jedino ako mi to zahtevamo.


Lekcija iz istorije

Ovde se nešto može naučiti i iz istorije.

Sličan potez je napravljen tokom ekonomske krize u SAD 1930-ih. Na čelu s Frenklinom Ruzveltom, državnoj holding kompaniji pod nazivom Korporacija za finansijsku rekonstrukciju (RFC) dozvoljeno je da pripoji propala preduzeća dok se ne stvore uslovi da se ona ponovo pokrenu po oporavku od Velike depresije.

RFC, jedan od pokretača "Nju dila", postao je ne samo najveća banka u SAD, već i najveći investitor u zemlji.

U portfelju privatizacije ostalo je ukupno sedam subjekata privatizacije od strateškog značaja, navodi se u godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije za 2019.

Rok od zaštite od prinudne naplate i prinudnih izvršenja za ova preduzeća istekao je 28. maja 2016. godine, ali je i tokom 2019. godine nastavljeno sa sprovođenjem aktivnosti u cilju iznalaženja načina za opstanak subjekata privatizacije od strateškog značaja i očuvanje radnih mesta u ovim preduzećima, navodi se u delu izveštaja o radu Ministarstva privrede.

Od strateških preduzeća, šest preduzeća je sprovodilo aktivnosti na izradi unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) ili je sprovodilo aktivnosti u skladu sa usvojenim UPPR-om (HIP – PETROHEMIJA a.d. Pančevo, HOLDING KABLOVI a.d. Jagodina, IKARBUS a.d. Beograd, POLITIKA a.d. Beograd, HK PK YUMCO a.d. Vranje, TRAYAL a.d. Kruševac), dok je preduzeće JP PEU RESAVICA radilo na izradi plana reorganizacije i finansijske konsolidacije.

Preduzeće FAP KORPORACIJA a.d. Priboj, je Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. decembra 2019. godine, svrstano u članove Grupacije Odbrambene industrije, te više nije u grupi subjekata privatizacije od strateškog značaja, zbog čega je obustavljen postupak privatizacije navedenog preduzeća.

Prošle godine, prodato je pet preduzeća za ukupno 13,6 mil EUR.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je dve odluke kako bi se građanima olakšali uslovi otplate određenih kredita. Usvojene su Odluka o dopuni Odluke o adekvatnosti kapitala banke i Odluka o izmeni i dopuni Odluke o upravljanju rizikom koncentracije po osnovu izloženosti banke određenim vrstama proizvoda.

Banke će, naime, od dana stupanja na snagu propisa biti podstaknute da dužnicima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) odobrenih do 18. marta 2020. godine i to na dodatne dve godine duže u odnosu na trenutno važeći režim rokova otplate ovih kredita (koji podrazumeva rok otplate do 7 godina u toku ove godine, do 6 godina u toku 2021. godine, do 8 godina za potrošačke kredite odobrene za kupovinu motornih vozila nevezano za godinu). Navedene olakšice se mogu ponuditi dužnicima i u slučaju da je nakon refinansiranja, odnosno promene datuma dospeća poslednje rate pod uslovima predviđenim novim propisima, kreditno opterećenje dužnikovih prihoda (stepen kreditne zaduženosti) veće od 60%.

- Novi propisi predstavljaju pažljivo odmerenu reakciju Narodne banke Srbije na moguće pogoršanje finansijskog položaja građana koji su se zadužili pre nastupanja vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom COVID-19 po osnovu uzetog potrošačkog kredita (uključujući i potrošačke kredite odobrene za kupovinu motornih vozila), gotovinskog ili drugog kredita (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) - saopštili su iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS.

Usvajanje navedenih odluka treba, kako navode, da doprinese olakšavanju uslova otplate kredita građanima koji su se suočili ili će se tek suočiti sa smanjenjem prihoda ili gubitkom posla, kao i svim građanima koji, iako nisu u finansijskim poteškoćama, žele da svoje neotplaćene obaveze prema banci izmire u nešto dužem vremenskom periodu od inicijalno predviđenog.

- Stimulisanjem odobravanja olakšanih uslova otplate kredita stanovništvu Narodna banka Srbije ne odstupa od podsticanja prakse održivog kreditiranja i sprečavanja odobravanja nenamenskih kredita stanovništvu na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda i kreditnom sposobnošću svakog pojedinačnog dužnika. Takođe, na ovaj način se umanjuju rizici od rasta stope problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja u periodu nakon isteka moratorijuma, doprinosi se ublažavanju posledica krize u ovoj i narednoj godini i stvaraju se uslovi za kreiranje dodatne potrošnje fizičkih lica - ističu.