Banka Litvanije (LCB) je prva u evrozoni i u svetu izdala svoj digitalni kolekcionarski novčić LBCOIN, kreiran na osnovu vrhunskih informatičkih rešenja.Litvanska centralna banka je saopštila da je LBCOIN posvećen Aktu o nezavisnosti te zemlje iz 1918. godine i njegovim potpisnicima kojih je bilo 20, prenosi portal Indikator.ba.Digitalni novac je izvanredan prikaz onoga što smo postigli u samo nekoliko godina nakon naše strateške odluke da krenemo odlučno putem finansijskih i platnih inovacija. Služi kao most koji spaja klasičnu numizmatiku i finansijske tehnologije koje se brzo razvijaju”, naveo je u saopštenju Vitas Vasiliauskas, predsednik odbora Banke Litvanije.

Dodao je da ne sumnja da će LBCOIN ojačati ulogu Litvanije kao regionalnog fintech centra.

LBCOIN zasnovan na blokčejnu sastoji se od šest digitalnih tokena i jednog fizičkog kolekcionarskog novčića. Banka Litvanije izdala je 4.000 LBCOIN-a, odnosno 24.000 digitalnih tokena i 4.000 srebrnih kolekcionarskih kovanica.Svaki žeton ima jednog od 20 potpisnika Akta o nezavisnosti i pripada jednoj od šest kategorija potpisnica (sveštenicima, predsednicima, diplomatama, industrijalcima, akademicima, komunalnim službenicima) sa 4.000 tokena posvećenih svakom od njih.

Nakon kupovine LBCOIN-a, kolekcionari će dobiti šest nasumično odabranih digitalnih tokena koje će moći da zamene za fizički kolekcionarski novčić, koji mogu da deponuju u LBCOIN e-trgovinu, da pošalju kao poklon, da ga menjaju s drugim kolekcionarima ili prenesu u NEM javnu blokčejn mrežu (NEM novčanik).

Fizičke srebrne kolekcionarske kovanice, koje nose nekonvencionalnu denominaciju od 19,18 evra, kovane su u litvanskoj kovnici novca. Veličinom i oblikom liče na kreditnu karticu i prikazuju Akt o nezavisnosti i potpisnike.

Međunarodni monetarni fond, prilikom nedavne četvrte polugodišnje sesije, preporučio je srpskim vlastima da nova vlada do kraja godine stvori uslove da se okončaju započeti i raspišu novi konkursi za izbor direktora javnih preduzeća, jer u protivnom njihove reforme mogu da budu usporene, saznaje "Blic".Za njih je imenovanje profesionalne uprave ključni uslov za potpunu reformu ovih kompanija i taj zahtev, koji su izneli i u svom Izveštaju nakon treće revizije krajem prošle godine, ponovili su i početkom jula ističući da era v. d. stanja treba da se okonča. Ta preporuka se posebno odnosi na najznačajnija javna preduzeća, a ovaj vruć krompir biće stavljen u ruke novoj vlasti jer stara nije uspela da ga realizuje iako je na tome MMF više puta insistirao.Izvor "Blic" iz Nemanjine 11 tvrdi da su predstavnici ove međunarodne organizacije preporučili da nova vlada ne bi trebalo više da odugovlači ovaj proces.

- MMF smatra da je neprimereno da godinama neka preduzeća funkcionišu u v.d. stanju, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima po kome direktori u takvom statusu mogu da ostanu samo godinu dana, što je maksimalan rok. Za njih ta anomalija mora da se ispravi jer je postavljanje profesionalnog menadžmenta u javnim preduzećima važan uslov njihove potpune reformu, koje nisu moguće ako su na čelnim pozicijama ljudi koji su u privremenom statusu. U takvom statusu na njih može politički da se utiče zbog čega su preporučili da se ta sumnja otkloni i proces završi do kraja godine. To tim pre što nakon izveštaja iz trećeg aranžmana, nijedan postupak izbora direktora na konkursu nije okončan, odnosno i dalje je oko 20 direktora u v. d. statusu od 37 javnih preduzeća - navodi naš sagovornik.

Ukupan dug 20 najvećih privrednih dužnika za struju u Srbiji, među kojima su mahom državna preduzeća, prema poslednjim podacima iz juna, iznosi 19,3 milijarde dinara, odnosno 163 miliona evra, što je za dva miliona evra više nego u februaru ove godine, saznaje "Blic".
Saborci po dugu uglavnom su godinama iste firme, samo im se mesta na listi menjaju, ali ono što je godinama konstantno to je da prvu i drugu poziciju neplatiša čvrsto drže firme koje su pod ingerencijom države, Železara "Smederevo" d.o.o. sa dugom od 4,66 milijardi evra i JP "Resavica" sa 2,62 milijarde. Nepromenjeno je i to da većina top dužnika uvećava svoje račune za neplačenu utrošenu električnu energiju, dok je samo njih četiri uspelo da ih smanji. Najodgovorniji bio je kineski "Zijin", koja je na račun EPS-a uplatila 250 miliona dinara i svoj dug sa februarskih 1,2 milijarde svela na 870 miliona pa je sa četvrtog mesta pala na peto. Pre njih, na istim pozicijama kao i u februaru, ali sa uvećanim dugom, ostali su JKP "Infostan tehnologije" Beograd, od koga EPS potražuje 897 miliona dinara, koji je četvrtoplasiran i trećeplasirana "Energetika" Kragujevac sa 1,75 milijardi. Slede SFS "Paraćin", JKP "Toplana" Bor, Gradska uprava Kragujevca, koja je i dalje jedina lokalna samouprava koja se upisala na neslavnu listu dužnika. Doduše, uspela je da smanji svoje obaveze za četiri miliona dinara pa ona sada iznose 771 milion, zbog čega je pala za jedno mesto u odnosu na februar.Ono što još karakteriše listu najvećih dužnika je i to što se na njoj u junskom izveštaju, za razliku od ranijih, našla i "Infrastruktura Železnice", koja sa dugom od 410 miliona dinara zauzima 17. mesto. Sve ovo ukazuje da trošenje struje na veresiju nije prestalo i da se i dalje ne poštuje zahtev MMF, koji je tražio da se ta praksa zaustavi. Tim pre što je reč o uglavnom istim kompanijama kojima se dugovi tolerišu godinama i struja ne isključuje, što bode oči jer obični potrišači nemaju tu privilegiju.

Naš izvor iz Nemanjine 11 tvrdi da je tolerisanje dugova višedecenijska praksa svake vlast koja opravdanje za izbegavanje kažnjavanje, odnosno isključenje struje, nalazi u važnosti ovih kompanija za privredu zemlje.- EPS to ne odgovara, ali to je preporuka vlade. Zbog ovakve prakse u javnosti se stiče utisak da je reč o dvostrukim aršinima, odnosno da se različito postupa kod dugovanja građana i firmi. Ali treba da se zna da je država vlasnik EPS-a i da ona nalaže da se ovako postupa jer želi da pomogne firmama da prežive neki krizni period kako radnici ne bi ostali bez posla. Mislim da ova praksa treba da se prekine, na čemu insistira i MMF, tim pre što neka javna i državna preduzeća nisu uplatila ni dinar od početka godine ili pak uplaćuju neke minorne sume - navodi naš sagovornik.

I stručnjaci se slažu da ovu praksu država treba da prekine jer disciplina u plaćanju izuzetno važna.

Evropskim bankama u sledeće tri godine preti do 800 milijardi evra gubitaka po kreditima i smanjenje prihoda za 30 milijardi evra zbog posledica krize uzrokovane korona virusom, prema istraživanju konsultantske firme "Oliver Vajnman".
LONDON - Evropskim bankama u sledeće tri godine preti do 800 milijardi evra gubitaka po kreditima i smanjenje prihoda za 30 milijardi evra zbog posledica krize uzrokovane korona virusom, prema istraživanju konsultantske firme "Oliver Vajnman".

Prema osnovnom scenariju te firme, kojim se predviđa spor ekonomski oporavak i izostanak drugog zatvaranja ekonomija u većini država, procene govore da će se loši krediti popeti na 400 milijardi evra.

Cena zlata vinula se danas na istorijski najviši nivo usled pojačane tražnje uznemirenih investitora za plemenitim metalima zbog pogoršanja diplomatskih odnosa između Kine i SAD, dok je raspoloženje na tržištima akcija bilo mešovito uoči objave kompanijskih izveštaja o poslovanju.

Procenjuje se da evropske akcije nadoknaditi danas deo snažnog pada koji je zabeležen u petak, budući da je terminski indeks EuroStoks 50 ojačao jutros za 0,2%, prenosi Rojters.

Akcije na azijskim berzama imale su mešovito kretanje.

Tajvanski proizvođač poluprovodnika TSMC skočio je za 10%, ohrabrivši rasta vrednosti akcija još nekih tehnoloških kompanija u regionu, što se odrazilo na porast šireg azijsko-pacifičkog indeksa MSCI, bez japanskih akija, za 0,4%.

Uzlet cene akcija TSMC-a usledio je nakon što je američki rival Intel najavio moguće odustajanje od proizvodnje sopstvenih komponenti zbog znatnog kašnjenja u realizaciji plana razvoja svoje najnovije tehnologije.

Na kineskim tržištima akcija je entuzijazam splasnuo, mada je indeks najlikvidnijih akcija CSI300 ipak zabeležio neznatnin oporavak od 0,1% u odnosu na veliki gubitak koji je registrovao u petak.

Na neujednačenom trgovanju na Vol Stritu, indeks fjučersa S&P500 je porastao za 0,4%, dok je indeks japanske berze Nikei pao za 0,5%.

Globalne akcije su počele da posustaju krajm prošle nedelje nakon što je Vašington naložio zatvaranje kineskog konzulata u Hjustonu, nakon čege je Kina uzvratila istom merom zatvarajući američki konzulat u Čengduu.

Istovremeno, cena zlata je skočila za 1,6% na rekordnih 1.943 dolara po unci, nadmašivsi prethodni najviši nivo iz septembra 2011., pošto su se investitori okrenuli ulaganju u sigurnu imovinu zbog američko-kineskih tenzija.

Rastu vrednosti žutog metala pomaže i agresivno monetarno ublažavanje širom sveta kojem vlade pribegavaju zbog pandemije korona virusa koja je gurnula svetsku privredu u recesiju.

Nade u brz ekonomski oporavak SAD-a su izbledele jer bolest Kovid-19 ne pokazuje znake usporavanja, što znači da bi najveća ekonomija sveta mogla da kapitulira ako ne bude nove finansijske podrške vlade, s obzirom na to da neke ranije mere pomoći, poput povećanih beneficija za nezaposlene, ističu ovog meseca.

Investitori se nadaju da će u Kongresu SAD biti postignut dogovor o novom paketu pomoći pre početka letnje pauze, iako postoje neke sporne tačke, među kojima su obim podsticaja i povećanje naknada za nezaposlene.

Američki ministar finansija Stiv Mnučin rekao je da će paket sadržati povećana sredstva za nezaposlene kojima će biti kompenzovan iznos njihovih plata do 70 procenata.

Zabrinutost zbog američkih ekonomskih izgleda takođe vrši pritisak na dolar. Dolarski indeks je pao za 0,4% na najniži nivo u skoro dve godine. Evro je, s druge strane, ojačao za 0,4%, na 1,1697 USD, dostigavši 22-mesečni maksimum, pošto je evropski sporazum o fondu za oporavak prošle sedmice podigao raspoloženje ulagača prema valuti evrozone.

U odnosu na jen, dolar je skliznuo za 0,5%, na 105,605 jena, na najniži nivo u poslednja četiri meseca, dok se britanski funta popela na četvoroipomesečni maksimum od 1,2832 USD.

Cene nafte su se kretale u uskom rasponu, pri čemu su fjučersi severnomorske nafte "brent" skliznuli za 0,05% na 43,32 dolara po barelu, a fjučersi američke WTI nafte su ostali na nepromenjenom nivou od 41,29 USD za barel.

The Krusevac-based company Industrija masina i komponenata IMK 14. oktobar in bankruptcy has advertised the sale of 10 facilities of the former production complex in Brus and the accompanying movable property.

The offer includes the production hall with the administrative section and an annex, the compressor station and the substation, the acetylene station, two guardhouses, two indoor storage spaces, one warehouse and several outdoor storage spaces and internal traffic routes.

The movable property consists of basic resources, tools, small inventory and supplies.

The property is to be sold through public bidding, and the initial price is RSD 51.24 million.

The public bidding is scheduled for August 27, 2020, at 11 am, at the premises of the Bankruptcy Supervision Agency.