Kraljevina Norveška preko projekta "Noveška za vas - Srbija" podržava 68 preduzetnika, mikro i malih preduzeća u manje razvijenim opštinama u Srbiji sa 525.000 EUR za unapređenje produktivnosti i otvaranje novih radnih mesta.

Kako je saopštila Kancelarija UN za projektne usluge - UNOPS, kao rezultat ovih aktivnosti, očekuje se zapošljavanje najmanje 70 osoba kroz poboljšanje poslovanja postojećih preduzeća i osnivanje novih poslovnih subjekata u

Ova podrška odobrena je u okviru sprovedenog Javnog poziva čiji je cilj da doprinese uravnoteženijem društveno-ekonomskom razvoju kroz povećanje mogućnosti zapošljavanja i poveća socijalnu koheziju u manje razvijenim područjima.

- U narednim godinama, Norveška se nada značajnom napretku srpskog društva, koji je u korelaciji s prioritetima naših programa finansijske podrške Srbiji, usklađenim sa srpskim prioritetima i agendom pristupanja EU. Posebno bih naglasio važnost ekonomskog razvoja, koji se temelji na inovacijama, preduzetništvu, otvaranju novih radnih mesta i predvidljivijim okvirom za funkcioniranje tržišta - rekao je rekao je norveški ambasador u Srbiji Jorn Eugen Jelsta.

Ukupna vrednost projekata koje će sprovesti 31 početnik u poslovanju iznosi oko 290.000 EUR, od čega Kraljevina Norveška finansira 247.000 EUR, dok budući preduzetnici učestvuju sa oko 43.000 EUR.

Podršku će dobiti i 37 mikro i malih preduzeća, a projekte ukupne vrednosti 365.000 EUR, od čega Kraljevina Norveška izdvaja 279.000 EUR, dok kompanije sufinansiraju ukupno 86.000 EUR.

- Podrška je usmerena na nabavku određene opreme i mašina, koja je neophodna privrednim subjektima kako bi poboljšali poslovanje i zaposlili nove radnike. U predstojećem periodu, radićemo zajedno sa preduzetnicima i firmama na ispunjenju ciljeva poziva - rekla je v. d. menadžerka projekta "Norveška za vas - Srbija" Milica Došenović.

Kroz poziv koji je trajao od 21. maja do 15. avgusta 2019, zainteresovani su mogli da podnesu predlog projekta za nabavku opreme ili uvođenje usluga u iznosu do 10.000 evra, uz finansijsko učešće aplikanta.

Tokom trajanja poziva, projekat je organizovao devet informativnih sesija na kojima je učestvovalo 112 zainteresovanih.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25%, navedeno je na sajtu Centralne banke.

- Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvarene i očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta. Dinarske kamatne stope smanjene su kao rezultat ublažavanja monetarne politike, pre svega niže referentne kamatne stope, koja je smanjena za ceo procentni poen u odnosu na nivo pre izbijanja pandemije. U ambijentu visoke likvidnosti banaka, koju je Narodna banka Srbije od početka krize dodatno podstakla putem monetarnih operacija, Izvršni odbor očekuje da će prethodno ublažavanje monetarne politike nastaviti da doprinosi očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka - stoji na sajtu.

Dodaje se da bi bržem oporavku domaće privrede trebalo da doprinesu i stimulativne mere Narodne banke Srbije, koje preduzećima obezbeđuju povoljnije uslove finansiranja u dinarima u okviru garantne šeme Vlade Republike Srbije.

- Izvršni odbor imao je u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (u ukupnom iznosu od preko 12% bruto domaćeg proizvoda), kojima je snažno podržan privatni sektor kako bi oporavak naše privrede od pandemije bio što brži - navedeno je.

Izvršni odbor naglašava da je donošenje pomenutih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije. U skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, nakon niskog nivoa u aprilu i maju, inflacija se u junu vratila u granice cilja i u julu je iznosila 2% međugodišnje.

Prema oceni Izvršnog odbora, trebalo bi da inflacija nastavi da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja i u narednim mesecima, pre svega zbog niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.

- Na odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju. Iako je nakon početne faze pandemije usledilo postepeno ublažavanje zdravstvenih mera i započet postepen oporavak ekonomske aktivnosti na globalnom nivou, i dalje postoji visok stepen neizvesnosti na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Neizvesnost se pre svega odnosi na tok pandemije na globalnom nivou i brzinu oporavka svetske privrede u narednom periodu, a dodatno je povećavaju i ekonomske tenzije između SAD i Kine. Za Srbiju je posebno važan započet oporavak zone evra, koji bi trebalo da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke u pravcu povećanja likvidnosti i pružanja podrške povoljnim uslovima finansiranja. Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je i dalje na nižem nivou nego prošle godine, ali se od maja beleži trend njenog rasta - napominje se na sajtu Centralne banke.

Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji nego prethodne krize, što je stvorilo prostor za donošenje postojećih obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ako to bude bilo potrebno, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao i fiskalne pozicije države.

- U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, ekonomski oporavak naše privrede počeo je u maju, podstaknut preduzetim merama monetarne i fiskalne politike, koji je u većini proizvodnih i uslužnih sektora bio brži od očekivanja. Izvršni odbor očekuje da će započeti oporavak biti nastavljen u narednom periodu, potpomognut i postepenim oporavkom eksterne tražnje, na koji upućuju vodeći pokazatelji ekonomske aktivnosti u zoni evra - navedeno je.

Dok ekonomije pojedinih zemalja izlaze iz zastoja izazvanog pandemijom, očekuje se da će najveći skok nesolventnosti kompanija doći tek od kraja 2020. do prve polovine 2021. godine, piše u najnovijem izveštaju portala kompanije Euler Hermes koja se bavi kreditnim osiguranjem.

To će biti rezultat neravnomernih startnih uslova, kao i različitih strategija otvaranja zemalja i mera hitne politike predviđenih u vidu pomoći za kompanije, posebno kako se naglašava u vezi sa rešavanjem problema nesolventnosti.

Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35% do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine.

Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.

Gde su glavna žarišta

Najveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57% u periodu od 2019. do 2021. godine.

U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45% , Kini 40%.

U glavnim evropskim državama poput Velike Britanije biće na primer 43%, Španiji 41%, Italiji 27, Belgiji 26 i Francuskoj 25%.

Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosti u 2020. godini nego u 2021. i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.

Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.

Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto.

A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60%.

Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije.

To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.

Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.

Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35% u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.

Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50% u odnosu na krizu 2009. godine.

Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50% u odnosu na poslednju finansijsku krizu.

U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.