Ekonomski pad izazvan korona virusom u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) biće veći od posledica globalne finansijske krize 2008. godine. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije predviđa pad BDP-a u ovim zemljama od 6,1 odsto u 2020. godini, za razliku od minusa od 5,6 procenata u 2009. godini.Najveći pad privrede očekuje se u Hrvatskoj, Slovačkoj, Sloveniji i Crnoj Gori, zemljama koje su najosetljivije na poremećaje globalne trgovine, i/ili se u velikoj meri oslanjaju na turizam. Sve države zabeležiće pad BDP-a od najmanje 3 procenta u ovoj godini.Kao najverovatniji scenario za ekonomije ovog regiona, stručnjaci Bečkog instituta vide značajan pad privreda praćen postepenim popuštanjem mera i olakšavanjem ekonomskog života u drugoj polovini 2020. i u 2021. godini.

Ipak, oporavak će biti težak, a potpun povratak na normalan (ekonomski) život moraće da sačeka masovnu proizvodnju i primenu vakcine protiv korone, što bi moglo da se dogodi sredinom ili krajem naredne godine.

"U ovom trenutku malo ljudi u svetu može da prognozira kretanje ekonomije na duži rok, jer imamo samo jednu nepoznanicu, a ona je ogromna - koliko će trajati virus? Po svoj prilici smo još daleko od konačne verzije vakcine, a države pokušavaju da balansiraju između privrede i zdravstva. Svakako će kroz korona krizu bolje proći zemlje koje nisu u tolikoj meri uključene u svetsku trgovinu, iako je to paradoks pošto su najrazvijenije države upravo one koje su najuključenije", ocenjuje u razgovoru za "Blic Biznis" profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.On smatra da privredu u celom svetu čeka jedan vrlo postepen oporavak.Evo kako izgleda prognoza Bečkog instituta po zemljama regiona.

SRBIJA

Očekuje se pad BDP-a od 4 odsto u ovoj godini, ali bi stanje privrede moglo da bude nešto povoljnije od ostalih zemalja CESEE, zahvaljujući prilično ambicioznim paketima mera vlade i manjem oslanjanju Srbije na turizam, u odnosu na neke zemlje regiona. Kriza bi mogla negativno da utiče na strane direktne investicije i izvoz u ovoj godini, ali bi zatim mogli da se osete benefiti “sužavanja prostora” za zapadnoevropske investitore.HRVATSKA

Hrvatske vlasti su brzo reagovale na pandemiju i donele stimulativne pakete mera, kako bi izbegli veće posledice korona virusa. Bečki institut procenjuje da će hrvatska privreda, zbog ozbiljnog pada prihoda od turizma koji je glavni stub ekonomije, doživeti ukupan pad BDP-a od 11 odsto u 2020. godini. Za narednu godinu očekuje se rast od 4 procenta.

BOSNA I HERCEGOVINA

Zatvaranje zbog pandemije je ozbiljno ugrozilo poslovanje u turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju širom BIH. Posledice će biti evidentne i ove godine se očekuje pad BDP-a od 5 odsto, nakon čega bi ekonomija u 2021. mogla da se oporavi, uz ekonomski rast od 3 procenta.

CRNA GORA

Manjak ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori dovešće do manje investicija i nižeg izvoza, a očekuje se i smanjenje lične potrošnje tokom ove godine. Sve to uticaće na plan države da smanji dug u 2020. Prvenstveno zbog značajnog pada turističke industrije, koja je dominantna, privreda u Crnoj Gori mogla bi da padne oko 8 odsto ove godine, dok se za 2021. predviđa rast BDP-a od 5 procenata.

Domaća kompanija Telkabl koja posluje u Zaječaru već 15 godina, u nedavno definisanoj industrijskoj zoni Zapad u Zaječaru započela je investiciju vrednu 1,5 mil EUR. ⁣U planu je da već naredne godine u novoj fabrici bude zaposleno 60 radnika.

Do sada je Telkabl u Zaječaru radio u iznajmljenom prostoru, a prema rečima vlasnika kompanije Dejana Jankovića, novi pogon na Zvedanskom putu prostiraće se na površini od oko 5.000 m2.

- Tu u početnoj fazi planiramo da zaposlimo oko 50 do 60 radnika. Postoji i plan širenja, ali to ostaje za budućnost. Planiramo da do kraja godine, ako sve bude kako treba, imajući u vidu da je i virus tu, paralelno sa izgradnjom, zatvorimo objekat i pokrijemo halu, a početkom sledeće godine da počne probna proizvodnja i zvanično fabrika bude puštena u rad - navodi Dejan Janković i dodaje:

- Očekujemo, pošto imamo novu zonu, da se tu odrade prilazne saobraćajnice, koje su u nadležnosti grada Zaječara. Nadamo se da ćemo to uspeti da rešimo sa Gradom do kraja godine kako bi mogli praktično da funkcionišemo na ovom prostoru. Raduje nas što je do ovoga došlo. Mi smo već poslednjih pet – šest godina bili u traženju neke lokacije u okolini Zaječara, ali nje nije bilo. Prošle godine smo dobili informaciju da ćemo moći ovde da gradimo i da imamo sve potrebne uslove. Za ovu vrstu proizvodnje potrebna je određena količina električne energije i infrastruktura.

Dejan Janković navodi da Tel kabl, uzimajući u obzir petnaestogodišnje iskustvo i da već zapošljava 35 ljudi, ima bazu stručnog kadra.

- Nadamo se da to neće biti problem, imajući u vidu da ova vrsta proizvodnje nije mnogoljudna. Nadamo se da ćemo uspeti da taj nedostajući broj možda i u nekoj kasnijoj fazi obezbedimo, a to je od 50 do 100 ljudi - kaže Janković i dodaje:

- Od kraja prošle godine smo počeli da vršimo obuku mladih ljudi a potrebno je oko šest meseci za osposobljavanje tih ljudi da bi radili na proizvodnim linijama. Iskreno se nadam da tih ljudi u Zaječaru ima.

Radove na izgradnji nove fabrike sa svojim saradnicima obišao je i gradonačelnik Boško Ničić.

- Veliko je zadovoljstvo što prvi proizvodni pogon ovde, u industrijskoj zoni Zapad, koji smo prošle godine definisali detaljnim Urbanističkim planom, odnosno Generalnim urbanističkim planom, otvara čovek koji je Zaječarac - navodi Ničić.

Ničić ističe da je ovakva investicija dobra za grad, dobra i kao primer onima koji planiraju dolazak u Zaječar.

- Moram da kažem "nevernim Tomama" da kompanija Aptiv apsolutno nije odustala. Mi smo juče, zbog interesovanja druge inostrane kompanije, to još ništa ne znači, a radi se o nemačkim investitorima, koja će ovih dana doći da pogleda koje uslove Zaječar nudi, tražili da, eventualno, prostor koji već opremamo za Aptiv, njima ponudimo. Ali dobili smo uveravanja i od Aptiva i od Razvojne agencije Srbije, koja je uključena u ovaj posao, da nikako to ne radimo i da Aptiv nije odustao od izgradnje već da je sve pomereno zbog celokupne situacije, i zbog situacije koja je zadesila automobilsku industriju u čitavom svetu, a koja je sada loša - rekao je Ničić.

On je naveo da Grad radi na gradnji saobraćajnica.

- Ovde će prilazna saobraćajnica biti izgrađena odmah pored ovog objekta. Tako se otvara prostor za sigurno jednu do dve firme koje će moći da otvore do dalekovoda, jer ispod dalekovoda ne sme da se gradi, ali ima dovoljno prostora u definisanoj industrijskoj Zoni - rekao je Ničić i dodao:

- Iskreno rečeno, još dve ili tri velike fabrike kada bi se otvorile u naredne četiri godine to bi zadovoljilo apsolutno potrebe, ne samo Zaječara, nego i okolnih gradova što se tiče broja ljudi koji su nezaposleni. I ovo je zaista, koliko god delovalo u ovom trenutku skromno, veliki signal i veliki znak za Zaječar, i veliki pomak.