Aviokompaniji Air Serbia u septembru stiže na naplatu kredit od 56,5 mil USD podignut od fonda EA partners. Istom kreditoru u junu sledeće godine treba isplatiti još jedan zajam od 63 mil USD. Servisiranje ovih obaveza našem avio-prevozniku kamen je oko vrata sada kada avio-saobraćaj trpi velike gubitke zbog pandemije virusa korona.

Zato je Air Serbia čiji su suvlasnici Vlada Srbije sa 51% i Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 49%, tražila da joj kreditor redukuje 82% od ukupno oko 120 mil USD duga. Međutim, takav zahtev je odbijen.

Ovo je objavljeno na sajtu Londonske berze. Iz prepiske s kreditorom može se videti da Air Serbia potencijalnu nemogućnost izmirivanja obaveza, odnosno vraćanje kredita podignutih 2015. i 2016. godine, objašnjava trenutnom kovid krizom, zatvaranjem aerodroma 19. marta i nemogućnošću obavljanja letova. Na osnovu njenih tržišnih projekcija predlaže da se izmene uslovi zajma.

Air Serbia u pismu kreditoru iz jula ove godine traži da kredit na dan isplate bude smanjen za 82% kako bi mogla da nastavi da posluje, da generiše i akumulira potrebnu gotovinu da bi otplatila kredite nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja zbog pandemije virusa korona.

Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije Air Serbia za vraćanje duga neprihvatljiv i očekuje da će Air Serbia platiti u celosti sve iznose prema ugovoru o kreditu na dan dospeća, a u skladu s dogovorenim i prihvaćenim uslovima.

Ko će i kako će platiti 56,5 mil USD koji dospevaju na naplatu sredinom sledećeg meseca Politika je upitala Er Srbiju, Vladu Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali niko nije odgovorio.

Da bi ovo moglo da bude opterećenje za budžet ukazao je i Fiskalni savet u poslednjem izveštaju koji se bavi efektima zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja za ovu i preporukama za narednu godinu.

Fiskalni savet konstatuje da bi rashodna strana budžeta mogla do kraja godine da ostane u skladu s onim kako je rebalansom predviđeno ako ne bude nepredviđenih okolnosti, ali i upozorava da je nepoznato da li će i na koji način državna preduzeća dobiti podršku iz javnih sredstava.

– Na prvom mestu izdvajamo Er Srbiju jer je to preduzeće u maju obavestilo poverioce da neće biti u mogućnosti da otplati glavnicu duga koji dospeva u septembru (oko 40 mil EUR). Ovaj trošak bi potencijalno, zajedno s procenjenim gubitkom koje je ovo preduzeće pretrpelo zbog pandemije (od oko 60 mil EUR), mogao da padne na teret državnog budžeta. Iz nastupa zvaničnika može se pretpostaviti da postoji opredeljenje da država finansijski ojača ovo preduzeće tokom 2020. mada i dalje nije definisano u kom iznosu i na koji način: da li kroz povećanje udela u vlasništvu (što ne bi formalno predstavljalo rashod i ne bi povećalo deficit) ili kroz direktno subvencionisanje (što bi se direktno odrazilo na rast državnih rashoda) – navodi Fiskalni savet u svom izveštaju.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, ukazuje na činjenicu da je u ovom slučaju jedan od partnera kreditirao zajedničko preduzeće jer on smatra da su Etihad, suvlasnik Er Srbije, i EA partners, koji je pozajmio Er Srbiji 120 mil USD, povezana lica.

– Ako je to tako, onda nije ni bilo normalno da se pišu pisma kreditoru nego su partneri Vlada Srbije i Etihad trebalo da sednu i da se dogovore jer je Air Serbia kao i ostale avio-kompanije pretrpela gubitke i nije u mogućnosti da vrati kredit. Problem je najveći što nemamo dovoljno informacija jer su svi ugovori oko Air Serbia ostali tajna. U ovoj situaciji Air Serbia sledi stečaj ili da uradi nešto razumno. Ne svodi se sve samo na jedan kredit. Air Serbia sutra počinje da leti za Crnu Goru i mora da kupi gorivo. Ako kreditor blokira račun, a što ne bi blokirao ako se ništa ne dogovore, Air Serbia ide u stečaj – objašnjava sagovornik Politike i naglašava da ne ide kompanija u stečaj kada pravi gubitak, već kada ne može da posluje, što podrazumeva kupovinu goriva, isplatu zarada i slično.

Kovačević ukazuje da se prema našim propisima stečaj može jedino izbeći reorganizacijom, odnosno UPPR-om. Bilo bi vreme da sada oba partnera rade na tome, smatra on.

– Najgluplje bi bilo da država opet upumpa novac u Er Srbiju da bi uplatila Etihadovom fondu novac. To ne bi smelo da se dogodi. Amerika je takvim preduzećima dala kredite da prebrode krizu, slično našem UPPR-u, ali to je još efikasnije. Ako firme obećaju da će se izvući, država daje kredit za zalogom na njihov kapital – kaže Kovačević.

Prema rečima sagovornika Politike, vlada kao većinski vlasnik što pre bi morala da sačini analizu može li i na koji način opstati Air Serbia. Ali da to uradi na način da ne padne sve na poreske obveznike jer do sada je često bio slučaj da kroz subvencije država pomaže nacionalnog avio-prevoznika, dodaje Kovačević.

– Ako će i druge države spasavati svoje avio-kompanije, moraćemo i mi. Trebalo bi razmotriti sve moguće dobre ideje. Etihad smo hvalili kada je dokapitalizovao našu avio-kompaniju, šta bi falilo da razmišljamo i tražimo da li bi neko sada mogao da dokapitalizuje Er Srbiju – kaže Kovačević.

Međunarodna korporacija Apple je prva američka kompanija čija se tržišna vrednost procenjuje na 2.000 mlrd USD, samo dve godine nakon što je postala prva kompanija vredna 1.000 mlrd USD.

Akcije Apple-a su ove godine porasle skoro 60%, uprkos gašenja fabrika u Kini koje proizvode ajfon (iPhone) i zatvaranju maloprodaja usled pandemije korona virusa.

Kompanija je opstala zahvaljujući vernosti mušterija koje su kupovale njihove proizvode i tokom krize izazvane pandemijom, pa je zarada u kvartalu od aprila do juna porasla.

Pre Apple-a, saudijski naftni gigant Saudi Aramco dostigao je u decembru prošle godine tržišnu vrednost od 2.000 mlrd USD, ali je usled pada cene nafte njihova vrednost pala na 1,82 hiljade mlrd USD.

Banka Poštanska štedionica pratiće nove mere NBS pa će već početkom septembra imati povoljnije ponude ka klijentima oslonjene na mere centralne banke, rekao je danas u izjavi za Tanjug savetnik izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice Marko Matić.Najnovijim merama NBS omogućila je bankama da klijentima ponude kredite na osnovu hipoteka uspostavljenim na minimalno 60 odsto završenosti objekata, da prolongiraju dospeće stambenih kredita za najviše 60 meseci kao i da građanima omoguće da dobiju gotovinski kredit do 90.000 dinara samo na osnovu izjave o primanjima.

Narodna banka Srbije je u avgustovskom izdanju Izveštaja o inflaciji ostala pri projekciji pada BDP-a u 2020. godini od 1,5 odsto, dok za 2021. godinu očekuje rast od šest odsto čime bi se faktički srpska privreda vratila na stope godišnjeg rasta od četiri odsto iz prethodne dve godine.

U njihovoj analizi rizik da se ekonomska aktivnost smanji više od projektovanog dolazi spolja s obzirom na novi talas širenja korona virusa u Evropi i svetu.

U NBS procenjuju da će domaća tražnja biti smanjena ove godine, ali će pozitivan doprinos dati neto izvoz, budući da se deficit tekućeg računa u drugom tromesečju ove godine smanjio za 47 odsto i da se očekuje da za celu godinu bude oko pet odsto BDP-a što je smanjenje u odnosu na 2019. godinu.

„Naredne godine uslediće ubrzan ekonomski oporavak od oko šest odsto, vođen domaćom tražnjom i izvozom, čemu doprinosi pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i zadržana povoljna srednjoročna perspektiva naše zemlje, što će obezbediti povratak na stabilnu srednjoročnu putanju rasta od oko četiri odsto godišnje“, navodi se u izveštaju centralne banke.

Ova procena Narodne banke najbliža je proceni Ministarstva finansija koja je ugrađena i u rebalans budžeta za ovu godinu od minus 1,8 odsto. S jedne strane je dosta optimističnija od ostalih procena poput MMF-a i Fiskalnog saveta koji smatraju da će pad BDP-a iznositi tri odsto ili Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji očekuje minus četiri odsto. S druge strane, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić neprestano ponavlja očekivanja da ćemo proći bez ikakvog pada, i to jedini u Evropi.

Sagovornici Danasa pak smatraju da je i prognoza NBS optimistična. Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ne očekuje pad manji od četiri do pet odsto.

„Visina pada zavisi od strukture privrede. Zaostale zemlje imaju manji pad jer mahom proizvode egzistencijalne proizvode, hranu nižeg nivoa prerade, primarnu proizvodnju i domaće, nerazmenljive usluge. Što je privreda manje integrisana u ekonomske tokove to je manji pad i mi teško da bi trebalo da se hvalimo zaostalom privrednom strukturom. I pored toga mislim da je smanjenje BDP-a od 1,5 odsto preoptimistično i da treba da se pripremamo za nepovoljnije ishode“, smatra Šoškić.Prema proceni NBS padu u drugom kvartalu ove godine od 6,5 odsto samo je poljoprivreda imala pozitivan doprinos BDP-u od 0,1 procentnog poena dok je industrija doprinela smanjenju BDP-a sa 1,6 poena, usluge 1,2 poena, građevinarstvo samo 0,1 poen i neto porezi sa 3,2 poena zbog fiskalnih mera pomoći privredi i građanima.

Saša Đogović, autor publikacije Makroekonomska kretanja u privredi Srbije, takođe smatra da je procena NBS optimistična i smatra da će pad iznositi tri odsto.

„Očekujem da će poljoprivreda ipak rasti ove godine i zato bi pad mogao biti i nešto manji od tri odsto. Najveći znak pitanja je građevinarstvo zbog veoma visoke baze iz druge polovine prošle godine što je posledica gradnje Turskog toka. Dosta infrastrukturnih projekata se gradi, a čini se da ima i tražnje za stanovima, tako da čak i ako bude pada građevinske industrije to će biti zbog visoke osnovice, ali ne i zato što je građevinarstvo u krizi. Najviše su pogođeni auto-industrija, mada je proizvodnja Fijata u Kragujevcu bila u krizi i pre globalnog pada tražnje za automobilima i smanjena je tražnja za čelikom. Pored toga pogođen je sektor usluga, osim trgovine na malo. Generalno, proizvodnja trajnih potrošnih dobara i kapitalnih dobara je pogođena“, ocenjuje Đogović.

I on se slaže da je nerazvijenost naše privrede u stvari sada razlog manjeg pada u odnosu na razvijene zemlje i da ne treba porediti ekonomiju Nemačke, Francuske ili SAD sa Srbijom.

„Naša ekonomija je toliko manja da se ni ne može toliko stropoštati kao nemačka ili američka. Razvijene zemlje su povezane i proizvode luksuzne proizvode visokog stepena obrade koje mi ne proizvodimo. Zbog epidemije pala je tražnja za takvim proizvodima, dok pad tražnje nije toliki za proizvodima niže jedinične vrednosti koje mi proizvodimo“, napominje Đogović.

Profesor Ljubomir Madžar podseća da su procenitelji već dugo skloni većim prognozama rasta koje se posle revidiraju.

„Prognoza NBS je bolja od ostalih, ali se bojim da će ishod biti manje povoljan. Udarci na ekonomiju su veliki. Osim toga naši podaci nisu uvek pouzdani, pa se onda rade revizije koje pokažu da nije bilo baš tako. S obzirom na tu sklonost ka boljim prognozama bio bih veoma zadovoljan da se ova i obistini“, kaže Madžar.