Decenijska pozicija dolara kao rezervne svetske valute ugrožena je merama SAD za pomoć privredi zbog pandemije, kaže Rej Dalio, osnivač hedž fonda Bridžvoter, a prenosi B92.

Dok su zlato i akcije povećali vrednost usled bilionskih finansijskih injekcija, takva pomoć potiskuje američku valutu i povećava verovatnoću da SAD odu predaleko u davanju državnih subvencija, rekao je Dalio za Blumberg televiziju.
Naime, Blumbergov indeks dolara pao je 10 procenata od najviše vrednosti u martu jer su investitori reagovali na pandemiju i pokušaje centralne banke (FED) i vlade SAD da spreče ekonomski pad.

Sve najvažnije svetske valute ojačale su u odnosu na dolar, kao i zlato, srebro i platina.

Dalio je još u julu rekao da bi investitori trebalo da se opredele za akcije i zlato umesto obveznica jer one daju negativan povraćaj na kapital a centralne banke će štampati još novca, podseća američka agencija.

Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna.

- Oni koji posluju u ovoj oblasti moraće da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti - objašnjava za portal Startit Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti.

- Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća.

Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.

- Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu - objašnjava za Startit Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community.

- Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici - objašnjava Blešić.

Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese.

Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije.

U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.

Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.

GOŠA - Fabrika šinskih vozila, putničkih i specijalnih vagona za 39,7 miliona dinara kupila je imovinu GOŠA - Fabrike drumskih vozila u stečaju, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
SMEDEREVSKA PALANKA - GOŠA - Fabrika šinskih vozila, putničkih i specijalnih vagona za 39,7 miliona dinara kupila je imovinu GOŠA - Fabrike drumskih vozila u stečaju, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Novog vlasnika po početnoj ceni dobile su nepokretnosti Industrijskoj ulici u Smederevskoj Palanci sa opremom, mašinama i umetničke slike koje su se prodavale kao jedinstvena celina.

Gosa factory for railway vehicles, passenger and special purpose cars bought the property of Gosa Fabrika Drumska Vozila in bankruptcy for RSD 39.7 million, the Bankruptcy Supervision Agency (BSA) announced.

The new owner bought the property machines located in Industrijska Street in Smederevska Palanka, which also includes equipment, machines and three paintings, at the initial price.

The other unit located in Azanja was purchased by Belgrade-based WEG Kolektor for RSD 700,000, the notice on the BSA website states.

Huawei has opened an Innovations and Development Centre in its headquarters in Belgrade on Monday, September 14 in the presence of the Serbian Prime Minister Ana Brnabic and the Chinese Ambassador to Serbia Chen Bo.

On the occasion, Brnabic praised Chinese partners for opening the new centre that would significantly help further digitization in Serbia .

The Prime Minister pointed out that the Information and communication technology (ICT) value in the domestic GDP was 6% for the first six month of 2020 while the percentage for 2012 was 2.4%. She added that the percentage of ICT value in GDP exceded the share of construction and tourism and if the trend continued it could exceed the share of agriculture in GDP.

She reminded that one of her governments priorities was launching digital transformation of the country so the Serbian economy could be based in innovations and creativity.

Answering to press questions about how certain points of the Washington agreement could contravene cooperation with Huawei, Brnabic said that Serbia was not interested in unreliable technologies either and that on the contrary, it was in the interest of the tender for the introduction of the 5G network to be open and transparent, while respecting international standards.

Brnabic added that she discusses this with Huawei representatives and that they were on the same page about having open and transparent tendering procedure when the time comes for the introduction of the 5G network.

Chen Bo said that the overall strategic partnership between Serbia and China is in constant development and that the cooperation in these sector led to great and fruitful outcomes contributing to economic development of both countries and bringing actual benefits to its citizens.

– Im pleased Huawei has found an open and honest business environment and is widening the cooperation with Serbian partners.

She added that the digital industry in China plays a vital role in the countrys economic development and that China was ready to share its technologies with Serbia.

Skupština akcionarskog društva Telekom Srbija donela je odluku o izdavanju 2,35 miliona korporativnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 23,5 milijardi dinara, čija je pojedinačna vrednost 10.000 dinara.

Kako je navedeno u odluci objavljenoj na sajtu Telekoma, obveznice se izdaju bez objavljivanja prospekta, pod uslovima utvrđenim odlukom, u dematerijalizovanom obliku.

Obveznice se izdaju za kvalifikovane investitore, u svrhu finansiranja poslovnih potreba kompanije, uključujući refinansiranje postojećih finansijskih obaveza i finansiranja unapređenja poslovnih aktivnosti.

Ročnost obveznica je pet godina, a kuponska kamatna stopa iznosi 3M BELIBOR + 2,95 p.p. godišnje.

Obveznice su neobezbeđenje, odnosno negarantnovane i imaju fiksno dospeće, što znači da će se glavnica u celosti otplaćivati na dan dospeća.

Upis obveznica vršiće se u roku od 30 dana od stupanja na snagu odluke Skupštine Telekoma Srbija, a emisija će se smatrati uspelom ako u tom roku bude upisano najmanje 50% ponuđenih obveznica.

Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna.

- Oni koji posluju u ovoj oblasti moraće da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti - objašnjava za portal Startit Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti.

- Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća.

Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.

- Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu - objašnjava za Startit Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community.

- Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici - objašnjava Blešić.

Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese.

Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije.

U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.

Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.

Otpornost ekonomije Srbije proizlazi iz njene strukture i visokog udela koji u njoj ima industrija osnovnih proizvoda. I dalje očekujemo smanjenje BDP-a u oba preostala kvartala, premda manjeg obima. Velike investicije u infrastrukturu javnog sektora, zajedno sa visokim rastom kreditiranja privatnog sektora, podržavaju ekonomiju, dok rizici potiču od tržišta rada, koje zavisi od državnih subvencija, kao i mogućeg sporog odnosno sporijeg oporavka evrozone kao ključnog trgovinskog partnera. Ukupni rizici sada deluju uravnoteženo; stoga smo revidirali blago naviše svoje prognoze BDP-a za 2020. i 2021. godinu na -1% odnosno 5% međugodišnje, piše u makroekonomskoj perspektivi Sektora za istraživanje Erste Grupe.

Inflacija je ponovo zabeležila porast nakon dostizanja najniže vrednosti u aprilu, ali je i dalje stabilna. S obzirom na postignuta smanjenja referentne stope od 1pp od početka godine, monetarna politika sada stavlja veći akcenat na unapređenje transmisionog mehanizma. Obiman vladin paket fiskalne pomoći lako se uočava u iznosima budžetskih rashoda, s obzirom na to da se kategorija subvencija praktično utrostručila u poređenju sa prošlom godinom. Ukupan deficit ne bi trebalo da pređe našu prethodnu procenu od 3,5 milijardi EUR, odnosno 7,5% BDP-a.
Rast premašio očekivanja

Nakon brzog rasta sa početka 2020. godine, BDP se u drugom kvartalu 2020. smanjio za 6,4% međugodišnje zbog mera koje su imale za cilj suzbijanje pandemije. Uprkos najvećem kvartalnom padu u proteklih 20 godina, rezultat po pitanju BDP-a je predstavljao pozitivno iznenađenje. Bolji rezultat od očekivanog u drugom kvartalu može se pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu poljoprivredne sezone i radu na više velikih javnih infrastrukturnih projekata. Najjači negativni faktor je predstavljala privatna potrošnja, s obzirom na to da je zabeležila pad od 8% međugodišnje, a zatim investicije, koje su se smanjile za 11,9% međugodišnje. One su zajedno umanjile ukupni BDP za 8,2pp. Javna potrošnja je porasla za 8,9% međugodišnje, čime je doprinela sa 1,6pp ukupnom BDP-u. Neto izvoz je takođe dao pozitivan doprinos rastu.

Margina greške prilikom prognoziranja i dalje je velika. Još uvek očekujemo smanjenje BDP-a kako u trećem tako i u četvrtom kvartalu 2020. godine, premda manje nego u drugom kvartalu. Opšte uzev, rizici deluju uravnoteženo. Snažan rast kreditiranja domaćinstava (7,5% od početka godine u sedam meseci 2020. godine) ukazuje na to da bi domaća potražnja trebalo da se brzo oporavi. S druge strane, virus Covid-19 još uvek ograničava svakodnevne aktivnosti. Takođe postoji neizvesnost u vezi sa stvarnim stanjem tržišta rada, s obzirom na to da su obimna državna pomoć i ograničenja u pogledu prikupljanja podataka zadržali stopu nezaposlenosti na stabilnom nivou u drugom kvartalu 2020. godine. Na osnovu svega toga, revidirali smo blago naviše naše prognoze BDP-a za 2020. i 2021. godinu i sada očekujemo pad od 1% međugodišnje u ovoj godini, dok se predviđa rast BDP-a za 2021. godinu od 5% međugodišnje.

Inflacija

Nakon što je zabeležila najniže vrednosti u aprilu (0,6% međugodišnje), inflacija se povećala i stabilizovala oko nivoa od 2% međugodišnje do sredine godine. Niska inflacija na početku kvartala uglavnom je bila posledica efekta visoke baze kod cena povrća, koji je nestao u junu, i niskih cena gasa. S druge strane, doprinos cena voća bio je primetno viši u drugom kvartalu, što je dovelo do ukupnog povećanja cena hrane. Uprkos činjenici da je drugi kvartal bio bez presedana u pogledu mobilnosti robe i usluga, nije bilo bitnih nestašica, što je smanjilo pritiske na inflaciju. Opšte uzev, još uvek se očekuje da će inflacija ostati stabilna, pri čemu se očekuje da će prosečan Indeks potrošačkih cena za 2020. i 2021. godinu iznositi 1,7%, odnosno 1,8% međugodišnje.


Monetarna politika

NBS omogućava oporavak na bazi kreditne aktivnosti

Nakon smanjenja referentne stope za ukupno 100bp od početka godine i očuvanja stabilnosti deviznog kursa, NBS sada stavlja akcenat na podsticanje rasta kreditne aktivnosti. Krajem jula, objavila je da će svim bankama koje nude kamatnu stopu za 0,50pp ispod maksimalne stope u okviru državne garantne šeme, plaćati stopu remuneracije koja je za 0,50pp viša od standardne stope na iznos izdvojene obavezne rezerve u dinarima. Na taj način, NBS subvencioniše kreditiranje privrede i tako doprinosi ublažavanju negativnih posledica krize. Buduća putanja stope ostaje podložna eksternim kretanjima, prognozi inflacije i stabilnosti deviznog kursa. Opšte uzev, ocenjujemo da su rizici uravnoteženi i očekujemo da će NBS referentnu kamatnu stopu zadržati na nepromenjenom nivou u 2020. godini.

Likvidnost ostaje izazov za dugoročni deo krive

Konsolidovani budžetski jaz nakon sedam meseci 2020. godine iznosi 2,8 milijardi EUR (6% BDP-a), uglavnom zbog porasta rashoda od 24,4% međugodišnje, dok pad prihoda iznosi 5% međugodišnje. S obzirom na to da su se subvencije praktično utrostručile, dostigavši 1,3 milijarde EUR, i da su planirane dodatne mere pomoći za drugu polovinu 2020. godine, taj jaz će biti znatnih razmera. Očekujemo budžetski deficit od 3,5 milijardi EUR, odnosno 7,5% BDP-a. Sa stanovišta finansiranja, situacija je stabilna. S obzirom na međunarodnu emisiju u vrednosti od 2 milijarde EUR, snažnu aktivnost na lokalnom tržištu duga početkom godine i raspoloživost bilateralnih kredita, pokriven je veći deo potreba za finansiranjem za ovu godinu. Kratkoročni i srednjoročni deo krive je zabeležio opadanje prinosa u odnosu na sredinu godine kako za RSD tako i EUR, iako oba još uvek imaju prinose koji su iznad nivoa sa početka godine. Na dugoročni deo krive i dalje negativno utiče niska likvidnost. Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija (MF) da prošle nedelje poveća prinos za 15bp. MF forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Euroclear-u, koje bi dovelo do povećanja potražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, vidimo prednosti dugoročnog dela krive.

Stabilan kurs EUR/RSD

Nije se mnogo toga promenilo u pogledu kretanja deviznog kursa u Srbiji od našeg prethodnog kvartalnog izveštaja. Fraza "nemojte se boriti protiv
centralne banke" i dalje dobro rezimira kretanja deviznog kursa u Srbiji. Dinar je i dalje jedna od najstabilnijih valuta na svetu od početka godine, s obzirom na dnevno trgovanje u uskom rasponu od 117,4 do 117,6, budući da NBS nije spremna da dopusti eventualne fluktuacije. U prvih sedam meseci, centralna banka je prodala neto iznos od 1,35 milijardi EUR, ali su ukupne devizne rezerve još uvek veće za 800 miliona EUR u odnosu na isti period prošle godine.

I dalje smo uvereni da NBS ima na raspolaganju više nego dovoljno sredstava kako bi obezbedila stabilnost deviznog kursa, budući da se devizne rezerve nalaze na nivou od solidnih 29% BDP-a. S obzirom na sve veći udeo dinarskih kredita kako u segmentu domaćinstava, tako i privrede, NBS će verovatno ostati na oprezu kako ne bi dopustila depresijaciju dinara. Pored toga, ukoliko se obveznicama denominovanim u lokalnoj valuti bude trgovalo putem Euroclear platforme, što je cilj MF, priliv stranih sredstava u dinarske instrumente trebalo bi da zabeleži porast i tako dalje utiče na jačanje lokalne valute.

Slab promet i blagi gubitak vrednosti BELEX indeksa obeležili su trgovački dan na Beogradskoj berzi.
BEOGRAD - Slab promet i blagi gubitak vrednosti BELEX indeksa obeležili su trgovački dan na Beogradskoj berzi.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je nepunih 4,2 miliona dinara (nešto više od 35,5 hiljada evra).