Imovina kompanija "Agroživ" u stečaju ponuđena je na prodaju za ukupno više od 29 miliona dinara, objavio je stečajni upravnik.
ŽITIŠTE - Imovina kompanija "Agroživ" u stečaju ponuđena je na prodaju za ukupno više od 29 miliona dinara, objavio je stečajni upravnik.

Za 21,2 miliona dinara ponuđeni su žigovi proizvoda i kompanije, sa grafizmima petla, i glave pevca, koji su registrovani i zaštićeni u Srbiji i u svetu.

Neke od najvećih svetskih banaka dozvolile su kriminalcima da prebacuju prljav novac u visini od oko dva biliona dolara, pokazuju procureli dokumenti.

Kako prenosi BBC, dokumenti pokazuju kako su ruski oligarsi koristili banke kako bi izbegli sankcije, koje je trebalo da ih spreče da prebace novac na Zapad.

To je poslednje u nizu curenja tokom proteklih pet godina, kojim su razotkriveni tajni poslovi, pranje novca i finansijski kriminal.

Takozvane FinCEN fajlove čini više od 2.500 dokumenata, od kojih većinu čine fajlovi koje su banke slale američkim vlastima u periodu između 2000. i 2017. godine. U dokumentima se nalaze neke od najstrože čuvanih tajni međunarodnog bankarskog sistema.

Oni pokazuju da je najveća britanska banka HSBC dozvolila prevarantima da prebace više miliona dolara ukradenog novca širom sveta, čak i nakon što je saznala od američkih istratžitelja da je reč o prevari.

Američki JP Morgan omogućio je jednoj kompaniji da prebaci više od 1 mlrd USD preko londonskog računa, a da ne zna ko je vlasnik. Banka je kasnije otkrila da je moguće da je kompanija u vlasništvu čoveka sa liste FBI-ja deset najtraženijih mafijaša.

U procurelim dokumentima tvrdi se i postoje dokazi da je jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristio Barclays banku u Londonu kako bi izbegao sankcije koje je trebalo da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Kako se navodi, jedan deo novaca korišćen je za kupovinu umetničkih dela.

Prema obaveštajnom odeljenju FinCEN-a, Velika Britanija se naziva "jurisdikcijom višeg rizika" poput Kipra. To je zbog broja kompanija registrovanih u Ujedinjenom Kraljevstvu koje se pojavljuju u izveštajima o sumnjivim aktivnostima (SAR). Više od 3.000 kompanija iz Velike Britanije imenovano je u datotekama FinCEN-a, više nego iz bilo koje druge zemlje.

Dokumenta pokazuju i da centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata nije reagovala na upozorenja o lokalnoj firmi koja pomaže Iranu da izbegne sankcije.

Takođe, kako se navodi, Deutsche banka je premeštala prljavi novac stečen iz organizovanog kriminala, od terorista i trgovaca drogom.

Fajlovi pokazuju i da je britanski Standard Chartered prebacivao gotovinu za Arapsku banku više od deset godina, nakon što su računi klijenata u jordanskoj banci korišćeni za finansiranje terorizma.

Dokumenti su procureli u BuzzFeed News-u i podeljeni su sa grupom, koju čine istraživački novinari iz celog sveta, a koja ih je dostavila 108 novinskih organizacija u 88 zemalja.


Izveštaji o sumnjivim aktivnostima

FinCEN je američka mreža za istragu finansijskog kriminala. To su ljudi iz Ministarstva finansija SAD, koji se bore protiv finansijskog kriminala. Sumnje u vezi sa transakcijama izvršenih u američkim dolarima moraju da se šalju FinCEN-u, čak i ako se odvijaju izvan SAD.

Izveštaji o sumnjivim aktivnostima (SAR) primer su kako se te sumnje beleže.

Banka mora da popuni jedan od tih izveštaja ako sumnja da se neki od njenih klijenata posluje nelegalno, a potom se izveštaj šalje vlastima. Kako se navodi, banke bi trebalo da osiguraju da ne pomažu klijentima da peru novac ili ga premeštaju na načne kojima se krše pravila.

Prema zakonu, oni moraju da znaju ko su njihovi klijenti. Nije dovoljno podnositi SAR i uzimati prljav novac od klijenata, očekujući da će se vlasti pozabaviti problemom.

Ukoliko imaju dokaze o kriminalnim radnjama, one bi trebalo da prestanu da premeštaju novac.

Svetska ekonomska proizvodnja vratiće se na nivo pre pandemije do sredine 2021. godine zahvaljujući snažnijem rastu od očekivanog poslednjih meseci, saopštila je danas Dojče banka.
LONDON - Svetska ekonomska proizvodnja vratiće se na nivo pre pandemije do sredine 2021. godine zahvaljujući snažnijem rastu od očekivanog poslednjih meseci, saopštila je danas Dojče banka.

Ipak, naduvavanje balona ukupnog duga i promena politika mogli bi da povećaju rizik od finansijske krize, upozorava se u projekcijama banke.

Akcije HSBC i Standard Čarterda pale su danas na najniži nivo od 1998, nakon medijskih izveštaja da su i one, pored Barkliz i Dojče banke, skoro dve decnije prebacivale velike sume navodno nelegalnih sredstava uprkos upozorenjima na poreklo novca.
HONGKONG - Akcije HSBC i Standard Čarterda pale su danas na najniži nivo od 1998, nakon medijskih izveštaja da su i one, pored Barkliz i Dojče banke, skoro dve decnije prebacivale velike sume navodno nelegalnih sredstava uprkos upozorenjima na poreklo novca.

Portal BazFid i drugi mediji objavili su članke zasnovane na procurelim izveštajima o sumnjivim aktivnostima (SAR) banaka i drugih finansijskih kompanija podnetim Mreži za praćenje finansijskog kriminala Ministarstva finansija SAD (FinCen), navodi Rojters.

Agencija za osiguranje depozita iz Beograda oglasila je prodaju nepokretne imovine Privredne banke Beograd javnim prikupljanjem ponuda.

Prodaju se dva poslovna prostora u Krušedolskoj ulici, od broja 7 do 9, levo (procenjena vrednost 401.000 EUR) i desno (procenjena vrednost 438.000 EUR).

Otkup tenderske dokumentacije moguć je do 30. septembra, a uplata depozita i dostavljanje ponuda vrši se do 14. oktobra.

Javno otvaranje ponuda sa poboljšanjem će se održati dana 20. oktobra.

Kako saznaje Sremskomitrovački portal, hotel Sirmium u centru Sremske Mitrovice, koji je godinama bio zatvoren, sudeći po ponudi konzorcijuma tri fizička lica, najverovatnije će dobiti novog vlasnika. Odluka o tome biće doneta na sednici skupštine društva Sirmium Resort, koja je zakazana za 24. septembar u Novom Sadu.

Podsećanja radi, hotel Sirmium je sagrađen još šezdesetih godina prošlog veka, ali je već godinama 55 soba na pet spratova, sa ukupno stotinu kreveta, te restoranom sa 80 mesta, velikom za 300 i banket-salom za 40 gostiju tražio kupca. Opterećenje pri prodaji predstavljala je činjenica da je objekat u lošem stanju, sa bremenom dugova i potrebno mu je značajno ulaganje.

Ipak, početkom septembra, konzorcijum tri fizička lica, a reč je o Mirjani Miražić iz Mačvanske Mitrovice, Savi Stevanoviću iz Velikih Radinaca i Zoranu Laketiću iz Sremske Mitrovice, dostavio je ponudu u iznosu od 458.000 EUR za kupovinu ovog hotela. S obzirom na to da je suma vfeća od 20.000 EUR već uplaćena poveriocu Goranu Saviću čini se da je kupoprodaja hotela Sirmium o kojoj treba akcionari da se izjasne u četvrtak - već gotova stvar.

Kompanija NIS u okviru svog programa "Zajednici zajedno 2020" podržaće 72 projekta kojima će biti unapređena digitalizacija nastavnog procesa i povećana bezbednost dece i nastavnika u školama širom Srbije, a u te projekte ukupno će uložiti 114,5 miliona dinara.
BEOGRAD - Kompanija NIS u okviru svog programa "Zajednici zajedno 2020" podržaće 72 projekta kojima će biti unapređena digitalizacija nastavnog procesa i povećana bezbednost dece i nastavnika u školama širom Srbije, a u te projekte ukupno će uložiti 114,5 miliona dinara.

Kako je saopšteno iz te kompanije, programom su podržane osnovne i srednje škole iz 12 partnerskih gradova i opština u našoj zemlji, u kojima NIS ostvaruje najveći deo svojih poslovnih aktivnosti - Beograd, Novi Sad, Požarevac, Niš, Čačak, Zrenjanin, Pančevo, Kikinda, Kanjiža, Novi Bečej, Srbobran i Žitište.

Potpredsednica vlada i ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila da će se u sredu sastati sa visokom delegacijom američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), koja danas dolazi u Beograd, kao i da će plaftorma za te razgovore biti sporazum iz Vašingtona i oko 3,7 mlrd EUR investicija u izgradnju autoputeva i pruga za povezivanje Beograda i Prištine.

Mihajlović u izjavi za Tanjug otkriva da će se sa DFC-om razgovarati o povezivanju sa Prištinom na ukupno četiri putna pravca u dužini od 267 kilometara.

To su izgradnja autoputa Niš - Merdare - Priština, dugog 100 kilometara, izgradnja autoputa Bujanovac - Končulj - Gnjilane - Štrpce od 78 kilometara, zatim brza saobraćajnica Raška - Jarinje - Kosovska Mitrovica na 61 kilometar, kao i rehabilitacija puta Ribariće - Brnjak - Zubin Potok u dužini od 28 kilometara. Procenjuje se da će za te projekte biti potrebno između 2,18 i 2,73 mlrd EUR.

Mihajlović ističe da će u fokusu biti nastavak finansiranja autoputa od Niša do Merdara i Prištine, za šta treba obezbediti još više od 750 mil EUR, kao i izgradnja pruge na tom pravcu.

- Putevi i pruge za povezivanje Beograda i Prištine je naša osnovna platforma, a sigurno da ćemo razgovarati i finansiranju regionalnih projekata, kao i o ženskom preduzetništvu - rekla je Mihajlović.

Kada je reč o železničkom povezivanju, predviđeni projekti za razgovor su pruga Beograd - Niš u dužini od 240 km, za koji su u toku pripremne projektne aktivnosti sa kineskim partnerima (CRBC), a vrednost je oko 2,1 mlrd EUR.

Takođe, planirano je da se radi pruga Doljevac - Kuršumlija - Merdare od 87 km, za šta je potrebno oko 980 mil EUR.

Zatim, u planu je i pravac Meradare-Priština u dužini od 43 km ukoliko se na tom delu bude gradila nova pruga od Merdara-preko Prilužja do Prištine (jer od izlaza iz tunela Merdare nedostaje pruga).

Takođe, pruga Priština-Kosovo Pole-Đeneral Janković-granica sa Severnom Makedonojom od 70,8 km.

Mihajlović podseća da je za prvu deonicu autoputa od Niša do Pločnika u dužini od 33 km obezbeđeno finansiranje i da će tender biti objavljen krajem oktobra, a da će radovi početi sledeće godine. Ta deonica je vredna 225 mil EUR.

Navodi da će će se sa DFC-om pregovarati o finansiranju druge deonice od Pločnika do Merdara i dalje ka Prištini, kao i da je ukupna vrednost celom autoputa oko milijardu evra, tako da je potrebno obezbediti dodatnih više od 750 miliona evra.

Napomenula je da tek treba da se završi projektno - tehnička dokumentacija.

Kada je u pitanju pruga, Mihajlović kaže da je na delu od Niša do Merdara prosečna brzina svega 30 do 30 km na sat i da i tu treba završiti dokumentaciju i videti stanje pruge od Merdara do Prištine.

Mihajlović ističe da će te investicije dati impuls razvoju celog regiona.

Kaže da će se razgovarati i o otvaranju aviolinije između Beograda i Prištine i da će naša strana učiniti sve da na njoj leti Er Srbija a ne druge aviokompanije.

Ministarka ističe da u Srbiju ne dolazi samo DFC već i američka vlada, s obzirom da je taj fond deo američke vlade.

Taj dolazak nije samo realizacija sporazuma iz Vašingtona već i garancija da će se dogovoreni infrastrukturni projekti realizovati, rekla je Mihajlović i istakla da sve to predstavlja mogućnost da se poveća stabilnost celog regiona.

Kako kaže, dolazak DFC-a i američke vlade je prekretnica u u bilateralnim odnosima Srbije i SAD i novi impuls u razvijanju tih odnosa, koji su "nekada bili gore nekada dole".

- Cilj je da konačno stavimo ekonomiju ispred svih drugih priča koje su postojale i sada postoje. Naravno da ne možemo da zaboravimo prošlost, ali moramo da se razvijamo i da bi naš narod ostao da živi na KiM i da bismo mi kao region išli napred. Nama je potebna ova vrsta investicija i to od jedne od najjačih sila sveta, a to je SAD - naglasila je Mihajlović.


Mali sa DFC-om o projektima iz programa "Srbija 2025"

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je Tanjugu da će na predstojećim sastancima sa visokom delegacijom DFC-a, koja danas dolazi u Beograd, predstaviti naše projekte za finansiranje, sa posebnim naglaskom na program Srbija "2025".

Osim infrastrukturnih projekata, kaže Mali, predmet njihovog interesovanja su mikro, mala i srednja preduzeća, žensko preduzetništvo, kao i poljoprivreda.

- Verujem da ćemo u narednih nekoliko dana konkretizovati dogovor o otvaranju njihove kancelarije u Beogradu, što će biti odličan signal za investitore iz celog sveta - rekao je ministar Mali Tanjugu.

Ističe da je ovo početak implementacije Vašingtonskog sporazuma, koji je potpisan pre malo više od dve nedelje, kao i da to najbolje govori o važnosti koju Srbija i pomenuti sporazum imaju za SAD.

U Ministarstvu finansija kažu da će se sa DFC-om razgovarati o novoj garantnoj šemi koja bi se radila sa DFC-om, finansiranju velikih projekata iz programa Srbija 2025, razvojnom finansiranju i drugim temama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio program za razvoj zemlje do 2025. godine pod nazivom "Srbija 2025", koji je vredan ukupno 14 mlrd EUR.

Serbian Deputy Prime Minister and Minister of Construction Zorana Mihajlovic has announced that, on Wednesday, she will meet with the high delegation of the U.S. International Development Finance Corporation (DFC), which is arriving to Belgrade today, and that the platform for the talks will be the Washington agreement and around EUR 3.7 billion of investments in the construction of highways and railways to the end of connecting Belgrade and Pristina.

In her statement for Tanjug, Mihajlovic reveals that she will talk to the DFC about connecting with Pristina through a total of four road routes totaling 267 kilometers.

Namely, these are the construction of the 100-km Nis-Merdare-Pristina highway, the construction of the 78-km Bujanovac-Konculj-Gnjilane-Strpce highway, the construction of the 61-km Raska-Jarinje-Kosovska Mitrovica high-speed route and the rehabilitation of the 28-km Ribarice-Brnjak-Zubin Potok road. The estimate is that the projects will require 2.18 to 2.73 billion euros.

Mihajlovic points out that the focus will be on the continuation of the financing of the highway from Nis to Merdare and Pristina, for which an additional amount of more than EUR 750 million should be secured, as well as the construction of a railway on that route.

– Our main platform are roads and railways connecting Belgrade and Pristina, and we will certainly also talk about the financing of regional projects, as well as female entrepreneurship – Mihajlovic said.

When it comes to rail connections, the project to be discussed is the 240-km Belgrade-Nis railway, for which preparatory design activities are in progress in cooperation with the Chinese partners (CRBC), and the value is around EUR 2.1 billion.

Also, the plan is for the 87-km Doljevac-Kursumlija-Merdare railway to be built, which requires around EUR 980 million.

She says that they will also talk about establishing an air line between Belgrade and Pristina and that the Serbian side will do everything in its power to have the line operated by Air Serbia and not by other airline carriers.

Evropska centralna banka (ECB) može da tvrdi kako ne namerava da upravlja kursom evra, ali svojom politikom i izjavama vrši veliki i rastući uticaj na jedinstvenu valutu, objavila je danas Bundesbanka.
FRANKFURT - Evropska centralna banka (ECB) može da tvrdi kako ne namerava da upravlja kursom evra, ali svojom politikom i izjavama vrši veliki i rastući uticaj na jedinstvenu valutu, objavila je danas Bundesbanka.

ECB se nalazi u teškoj poziciji u pogledu nastojanja da kurs evra ne izmakne kontroli a da pri tome ne stvori utisak da započinje valutni rat ili da bude optužena za manipulaciju deviznim kursevima, za šta ju je poslednjih godina prozivao predsednik SAD Donald Tramp, piše Rojters.