Fočanska kompanija Pavgord kupila je u ponedeljak, 18. januara, nepokretnu imovinu Žitoprometa po cijeni od 3,1 mil KM (1,55 mil EUR) i tako postala stoodstotni vlasnik ovog nekadašnjeg mlinsko-prerađivačkog giganta iz Bijeljine koji bi sa radom ponovo trebalo da počne već 1. marta.
Potvrdio je to juče za Glas Srpske predsjednik Odbora povjerilaca Žitoprometa Dušan Tomić dodavši da su do 15. januara, do kada je bio rok za prijavu na treću licitaciju, otkupljena tri promjerka dokumentacije i dostavljena jedna ponuda.

- Fočanska kompanija Pavgord jedina je dostavila ponudu i njena cijena je bila 3,1 mil KM, a s obzirom na to da se juče više niko nije pojavio, prihvatili smo ponudu. Zadovoljan sam što smo konačno našli kupca, da se ovaj stečaj ne bi dužio. Na radost mnogih, kako radnika tako i saradnika, Žitopromet bi u martu ponovo trebalo da počne sa proizvodnjom - kazao je Tomić i dodao da je prije stečaja u ovoj firmi radilo 113 radnika.

On je podsjetio da je nepokretna imovina Žitoprometa ponuđena prvo po cijeni od 9,28 mil KM, a potom je na drugoj licitaciji snižena na 8,36 mi KM, dok je na trećoj prodavana za 3,9 mil KM.

- Ova fočanska kompanija, koja je nešto ranije kupila pokretnu imovinu ove firme, uplatila je i 600.000 KM za doprinose radnicima kako bi im bio povezan radni staž - rekao je Tomić.

Problemi u nekadašnjem mlinsko-prerađivačkom gigantu pojavili su se prije dvije godine. U septembru 2018. godine silosi ovog preduzeća bili su puni pšenice, ali su pogoni stajali jer ratarima nije bio plaćen rod.

Zbog neisplaćenih plata i doprinosa radnici su tada stupili u štrajk. Problemi su trajali godinu dana, a otvaranje stečaja u decembru 2019. godine omogućeno je zajedničkim angažmanom sindikata radnika i novog investitora, kompanije Pavgord.

Na ročištu koje je održano u februaru 2020. godine priznato je 6,2 mil KM potraživanja Žitoprometa, od čega 4,8 mil KM kompaniji Pavgord.

Stanje

Od pokretanja stečaja u Žitoprometu su svakodnevno angažovana tri radnika, koji nastoje da očiste i održavaju sve mašine. Kako je Dušan Tomić ranije istakao, krug preduzeća i unutrašnje prostorije su sada možda i u boljem stanju nego što je to bilo prije pokretanja stečaja. Naglasio je da su svi pogoni funkcionalni i da se samo čeka okončanje stečaja kako bi se radnici vratili na posao.

Akcije Stellantisa, kompanije koja je nastala spajanjem PSA Pežo Sitroena i Fijat Krajslera, uzletele su 8 odsto prvog dana trgovine na Milanskoj berzi. Tržišna vrednost kompanije sada je na nivou od 42 milijarde evra, piše portal SEEbiz.

FCA i PSA su procenili da Stellantis može smanjiti godišnje troškove za više od 5 milijardi evra (6,1 milijardu dolara) bez zatvaranja pogona, a investitori su uz to zainteresovani i za Tavaresov akcioni plan i druge detalje, uključujući i o transformaciji asortimana automobila za električnu eru, oživljavanju zaostalog bogatstva grupe u Kini, racionalizaciji njenog ogromnog globalnog carstva i rešavanje velikih prekomernih kapaciteta.
Automobilski koncern Stellantis uključivaće svih 14 marki automobila FCA i PSA pod jednim krovom.

Očekuje se da će Stellantis imati godišnju proizvodnju od osam miliona vozila i prihode od čak 165 milijardi evra, čime će se svrstati na četvrto mesto među auto divovima.

Na otvaranju virutelnog samita kineskog giganta onlajn trgovine Alibaba, na kojem učestvuje i veliki broj srpskih kompanija, poručeno je da u Kini potrošnja i dalje raste uprkos pandemiji i da Alibabina platforma za elektronsku trgovinu Tmall Global nudi velike mogućnosti evropskim partnerima.

Virtuelni samit Tmall Global održava se do 21. januara, pod sloganom "Put do Kine - Alibaba - Globalni samit novih prodavaca 2021. godine."

Predsednik Tmall Import & Export Alibaba grupe Alvin Liu je na otvaranju poručio da žele da pronađu u Evropi nove prijatelje i partnere na samitu.

Podsetio je da se svet još uvek suočava sa pandemijom korona virusa i naglasio da u Kini uprkos tome potrošnja konstantno raste.

- Ako pogledamo javne podatke vidimo da je bilo više od 155 miliona Kineza koji su pre pandemije putovali po celom svetu i kupovali, značajno doprinoseći potrošnji. Ti ljudi su prošle godine morali da ostanu u Kini i došla je do izražaja platforma za elektronsku trgovinu sa inostranastvom - naveo je Liu.

Ističe da potrošnja i dalje raste zbog velikog tržišta brendova globalnih kompanija. Liu podseća da je kineska vlada u prethodnom periodu donosila razne mere za stimulaciju izvoza.

- Danas vam nudimo put od velike potražnje u Kini za vašim proizvodima u raznim katetgorijama - rekao je on.

Tmall Global je platforma za elektronsku trgovinu Alibaba grupe i kao jedna od najposećenijih veb lokacija za maloprodaju omogućava preduzećima širom sveta da svoje proizvode prodaju u Kini.

Gemeralni menadžer Tmall Global Magie Liu je rekla da je došlo do promena u strukturi potrošnje u Kini pošto ljudi više vremena provode kući, pa su im više potrebni proizvodi za negu tela, elektronski uređaji i slično.

Kaže da trendovi u trgovini već daju jak signal i najavu da će 2021. godina biti mnogo bolja od prethodne i dati mogućnosti za bolje poslovanje.

Direktorka za poslovni razvoj u Evropi Alibaba grupe Marsela kaže da su u prethodnih pet godina uspeli da privuku mnogo poznatih evropskih brendova na kinesko tržišta, kao i da je čak 80% njih u Kini preko Tmall Global platforme.

- Onlajn prekogranični biznis je nova vrsta inovativnog biznisa, koji stvara mogućnosti - navela je ona.

Kovid-19 kriza je, kaže, ubrzala promene u ritejl industriji tokom prehtodne godine i mnogi međunarodni prodavci su doneli nove digitalne strategije.

Naglasila je da Kini sve više ljudi kupuje onlajn, a da Tmall Global platforma nije samo prodajna već i tržišta platforma koja nudi razne modele za saradnju.

- Hajde da učinimo da 2021. godina bude sjajna za trgovinu. Evropo čekamo te - poručila je ona.

Tmall platforma okuplja više od 26.000 stranih kompanija u 5.300 kategorija iz više od 84 zemlje i pomaže stranim brendovima da dođu do 800 miliona potrošača koji u Kini kupuju preko Alibabe.

Inače, Privredna komora Srbije pozvala je ranije zainteresovane kompanije da od 19. do 21. januara učestvuju na Alibabinom "Virtuelnom samitu za nove prodavce Tmall Global" i iskoriste priliku da svoje proizvode predstave ogromnom kineskom tržištu.

U PKS su istakli da je taj samit velika šansa za sve naše kompanije da se predstave i nađu kupce na kineskom tržištu.

The Norwegian company NBT, which invests in high-power wind farms in Serbia, has become a partner of WV International in developing wind farm projects in Serbia of a total power of 800 MW.

The joint press release of the two companies says that NBT, headquartered in Oslo, will do business in the Serbian market under the name of WV-NBT Srbija.

– Considering that it is always looking for opportunities for projects in developing markets, NBT has recognized Serbia as a reliable environment for green energy and decided to join forces with WV International, in order to realize the project portfolio together – the press release says.

The aim is to put into operation 800 MW at wind farms by 2026, and the first 168 MW will be available within the network as soon as 2023.

WV International and NBT will develop and build wind farms in line with the international standards that match the requirements of the European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) and the Equator Principles.

The wind farms will make a considerable contribution to the economic development, bring substantial tax revenues, secure up to two thousand jobs during the construction and make a permanent economic impact even after the construction is completed.

– Also, these projects will considerably increase the share of renewable sources in the total consumption of electrical energy in Serbia, which is one of the most important objectives of the energy sector of Serbia – the press release says.

WV International, which previously operated as Windvision, started carrying out the wind farm projects in Serbia in 2010.

The projects are now at an advanced development phase and are ready for realization under transparent, competitive and adequate market conditions, which the announced system of auctions will enable.

WV International operates in the field of RES for almost 20 years and is present in eight countries: Netherlands, Belgium, France, Spain, Morocco, Serbia, Senegal and Tunisia. It has successfully realized over 200 MW of wind farm projects in Belgium and France, obtained permits for over 800 MW, and it employs over 50 people.

NBT develops wind farm projects and manages power plants of this type in developing markets. The company was founded in 2004 and is most active in China and Ukraine.

Norveška kompanija NBT, koja investira u vetroelektrane velike snage, postala je partner preduzeća WV International u razvijanju projekata vetroelektrana u Srbiji ukupne snage 800 MW.

U zajedničkom saopštenju dve kompanije navodi se da će NBT, čije je sedište u Oslu, na srpskom tržištu nastupati pod imenom WV-NBT Srbija.

- Budući da stalno razmatra prilike za projekte na tržištima u razvoju, NBT je prepoznao Srbiju kao pouzdano okruženje za zelenu energiju i odlučio da udruži snage sa kompanijom WV Internešenal kako bi zajednički realizovali portfolio projekata - navodi se u saopštenju.

Cilj je da se do 2026. godine pusti u rad 800 MW vetroelektrana, a prvih 168 MW će biti na mreži već 2023.

- WV International i NBT će razviti i izgraditi vetroelektrane u skladu sa međunarodnim standardima koji odgovaraju zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Ekvatorskim principima - dodaje se.

Vetroelektrane će značajno doprineti privrednom razvoju, doneti značajne poreske prihode, obezbediti do dve hiljade radnih mesta tokom izgradnje i imati trajan ekonomski uticaj čak i nakon završetka izgradnje.

- Takođe, ovi projekti će značajno povećati udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije u Srbiji, što je jedan od najvažnijih ciljeva energetskog sektora Srbije - navodi se u saopštenju.

Preduzeće WV Internationall, koje je ranije poslovalo pod imenom Vindvižen (Windvision), započelo je 2010. godine rad na projektima vetroelektrana u Srbiji.

Projekti su sada u naprednoj razvojnoj fazi i spremni su za realizaciju pod transparentnim, konkurentnim i adekvatnim tržišnim uslovima, koje će najavljeni sistem aukcija omogućiti.

WV International posluje u oblasti obnovljivih izvora energije skoro 20 godina i prisutan je u osam zemalja: Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Maroku, Srbiji, Senegalu i Tunisu. Uspešno je realizovao preko 200 MW projekata vetroelektrana u Belgiji i Francuskoj, ishodovao dozvole za preko 800 MW, a zapošljava više od 50 ljudi.

NBT razvija projekte vetroparkova i upravlja ovim elektranama na tržištima u razvoju. Kompanija je osnovana 2004. godine, a najaktivnija je u Kini i Ukrajini.

Anemična investiciona aktivnost nastavljena je i danas na domaćem tržištu akcija, uz mešovito kretanje BELEX indeksa, a veliko interesovanje ulagača ponovo je vladalo za državnim dužničkim hartijama.
BEOGRAD - Anemična investiciona aktivnost nastavljena je i danas na domaćem tržištu akcija, uz mešovito kretanje BELEX indeksa, a veliko interesovanje ulagača ponovo je vladalo za državnim dužničkim hartijama.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je preko 331,6 miliona dinara (2,8 miliona evra), od čega se gro odnosi na trgovanje obveznicama Republike Srbije.

Liljana Pavlova, potpredsednica EIB zadužena za aktivnosti na Zapadnom Balkanu, razgovarala je danas sa premijerkom Srbije Anom Brnabić tokom onlajn sastanka, kako bi razmotrile investicione planove EIB za Srbiju.

EIB je ponovo izrazila svoju opredeljenost da pomogne regionu u oporavku od Kovida-19 i da podrži razvoj privatnog sektora i transformaciju regiona u pravcu zelenije i digitalizovanije privrede, saopštila je danas ova banka.

- EIB je iskazala svoju podršku uvođenju Ekonomsko-investicionog plana u Srbiji za investicije u zelene i digitalne projekte i stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta. EIB će nastaviti da ulaže u mala i srednja preduzeća, ključnu infrastrukturu u oblasti transporta i upravljanja otpadnim vodama, kao i u poboljšanje zdravstvenih i obrazovnih objekata širom zemlje - navodi se u saopštenju.

Samo u poslednjih 10 godina, EIB je u region uložila preko 8 mlrd EUR za modernizaciju vitalne infrastrukture i razvoj privatnog sektora.

Digitalizacija će i dalje biti ključni prioritet EIB, jer se njome poboljšava konkurentnost privrede i efikasnost javne uprave kako bi se doprinelo stvaranju otpornosti u vanrednim situacijama. Kada je reč o digitalnoj transformaciji, EIB je u 2020. godini odobrila 65 mil EUR za uvođenje IT opreme i brzog interneta u škole u Srbiji.

- EIB će takođe podsticati prelazak na čistiju, raznovrsniju ponudu obnovljivih energenata u regionu, kroz razvoj novih projekata energetske efikasnosti - dodaje se.

Potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB u Srbiji, rekla je da nas je kriza izazvana Kovidom-19 suočila sa do sada nezabeleženim izazovima koji zahtevaju dugoročniju transformaciju u pravcu zelenije, digitalizovane, inovativne i otporne privrede.

- Kao dugogodišnji partner Srbije i regiona, EIB će nastaviti da pruža finansijsku i tehničku pomoć u omogućavanju ovog prelaska koji će obezbediti konkurentnost, produktivnost i rast, kao i uključivanje u regionalno tržište. Na taj način, Srbija će zauzeti mesto koje joj pripada u okviru vrednosnih lanaca EU i privući investicije koje će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, inovacije i ekonomski prosperitet - rekla je Pavlova.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je uspešna saradnja Srbije i EIB i podrška na dosadašnjim projektima, posebno došla do izražaja tokom pandemije.

- To se najviše videlo u zdravstvenom sektoru, i spremnosti bolnica i zdravstvenih uslova u Republici Srbiji, da se odgovori na ovu pandemiju. Takođe, velika zahvalnost na pomoći EIB u ulaganju u istraživačko-razvojne centre u Srbiji, koji nam pomažu da gradimo ekonomiju zasnovanu na inovacijama i svim drugim projektima poput Povezane škole, koje su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020.godini - rekla je Brnabić.

Nakon finansijskog paketa EIB u vrednosti od 1,7 mlrd EUR, usvojenog u maju kako bi se pomoglo zemljama Zapadnog Balkana da ublaže negativne posledice krize izazvane Kovidom-19, Banka EU je tokom 2020. godine već mobilisala preko milijardu evra za region.

Ta sredstva su raspoređena za podršku lokalnim privredama, zdravstvu i ostalim infrastrukturnim sektorima, kako bi se rešili najhitniji nedostaci i doprinelo izgradnji dugoročne otpornosti na vanredne situacije. Značajna sredstva su obezbeđena malim i srednjim preduzećima za održavanje likvidnosti, kontinuiteta poslovanja i zaposlenosti.

U pogledu inkluzivnog finansiranja, EIB je 2020. godine zaključila inovativni Podsticajni zajam sa društvenim uticajem, prvi takve vrste, kako bi podstakla preduzeća u Srbiji da omoguće dugoročno zapošljavanje lica iz osetljivih grupa.

Grupacija EIB je tokom 2020. godine uložila ukupno 175 mil EUR u mala i srednja preduzeća u Srbiji, čime će se lokalnim bankama omogućiti da malim privrednicima obezbede kreditne linije pod povoljnijim uslovima.