Cena bitkoina juče je po drugi put ove nedelje skočila iznad nivoa od 48.000 dolara, dostigavši novi maksimum svih vremena, a banka Njujork Meloun saopštila je da će pružati kastodi usluge za digitalnu imovinu.

Najvrednija kriptovaluta na svetu danas je na nivou od 47.720 dolara, dok je juče postigla novi rekord od 48.297 dolara na jutrošnjem trgovanju u 8:30 časova po istočnoamaeričkom vremenu, prema podacima sa portala KoinDesk.Prethodno se trgovao u porastu od više od sedam odsto, na oko 47.913 dolara, prenosi CNBC.

Njujorška banka Meloun, najstarija američka banka i vodeći kastodi provajder, najavila je da će početi s finansiranjem bitkoina i drugih kripto valuta.Dodala je da će s vremenom omogućiti trgovanje kripto imovinom putem iste finansijske mreže koju trenutno koristi za tradicionalnije hartije od vrednosti kao što su američke državne obveznice i akcije.

Firme koje posluju u Srbiji iznele su prošle godine u ofšor zone nešto više od milijardu evra! Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca je otišlo u Hong Kong (806 miliona evra), zatim u Singapur (170 miliona evra) i Britanska Devičanska Ostrva (24 miliona evra).

Milioni evra istovremeno su transferisani u Liban i u Linhenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli...Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto), za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), portvrdili su u Narodnoj banci Srbije za "Blic Biznis".

- Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva - napomenuli su nam u centralnoj banci.

Savić: Brojne pogodnosti za firme u ofšoru
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za "Blic Biznis" da se takozvani poreski rajevi najčešće povezuju sa nekim nelegalnim transakcijama, pranjem novca ili protivzakonitim aktivnostima, ali da postoje i kompanije koje tamo regularno posluju.

"One se odlučuju za sedište u navedenim zemljama zato što imaju brojne pogodnosti, poput manjih poreza ili nižih provizija prilikom transakcija. Zato su i mnoge poznate svetske firme poslovale preko nekih "poreskih rajeva", recimo Luksemburga, a mnogi bogati pojedinci odlučuju da porez plaćaju, na primer, u Monaku, i to je sasvim u skladu sa propisima", objasnio je naš sagovornik.Na to se nadovezuje i stručnjak za strane investicije, Milan Kovačević, koji objašnjava za "Blic Biznis" da Luksemburg u koji je prošle godine iz Srbije transferisano oko 500 milionona evra ima nekoliko specifičnosti. Najpre navodi Zakon o privrednim društvima, ali i poseban Zakon o holdinzima, koji, kako kaže "daju dosta zanimljivih mogućnosti".

"Kroz te zakone se recimo omogućavaju dobri uslovi da neko ko ima veću grupaciju osnuje holding tu, a onda ima preduzeća po drugim državama. Inače u poslednje vreme postoji snažan pritisak javnosti, pa i na međunarodnom nivou pokušavaju da nađu neoporezovani ili prljavi novac. Pošto ga količinski Luksemburg ima mnogo onda su sigurno počeli da pretresaju i tu zemlju. Ali jednostavno ta zemlja ima određene pogodnosti za sedišta kompanija", ističe naš sagovornik.

Kako dodaje, čak su jedno vreme glavna stavka u budžetu Luksemburga bili porezi na bankarstvo i transfere.

Finansijska institucija JP Morgan od 30. juna 2021. godine uključiće i dinarske obveznice Srbije u indeks obveznica J.P. Morgan GBI-EM index, saopšteno je iz NBS.

- Dinarske obveznice Republike Srbije biće uključene u indeks GBI-EM Global Diversified, koji predstavlja, od strane međunarodnih investitora, jedan od najčešće praćenih, odnosno repernih (benchmark) indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju. Takođe, ove obveznice će biti uključene i u GBI-Aggregate (GBI-AGG) i GBI-AGG Diversified indekse, koji obuhvataju državne obveznice u domaćoj valuti kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju - navodi se u saopštenju.

U indekse biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju 2026, 2028. i 2032. godine.

- Današnja objava predstavlja snažan signal međunarodnim investitorima da je Srbija dostigla nivo uglednih zemalja u razvoju. To će imati višestruke pozitivne efekte na domaće finansijsko tržište i omogućiti još povoljnije uslove finansiranja države i domaćih kompanija. Očekujemo dodatnu diversifikaciju već široke baze investitora koji ulažu u hartije od vrednosti Republike Srbije, imajući u vidu da uključivanje dinarskih obveznica u navedeni indeks značajno povećava atraktivnost naše zemlje kao investicione destinacije - rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

One of the leading financial institutions in the world, J.P. Morgan has announced its decision to include Serbia’s dinar-denominated bonds in its renowned GBI-EM family of indices as of 30 June 2021, the National Bank of Serbia (NBS) announces.

– Serbia’s dinar bonds will be included in the GBI-EM Global Diversified index, which is one of the most frequently watched indices by international investors, i.e. one of the benchmark indices of bonds issued in local currencies of emerging economies. These bonds will also be included in GBI-Aggregate (GBI-AGG) and GBI-AGG Diversified indices, which cover government bonds in domestic currencies of both advanced and emerging economies – the press release says.

The above indices will include three benchmark issues of dinar bonds, with original maturity of 7, 10 and 12.5 years, maturing in 2026, 2028 and 2032.

– Today’s announcement is a strong signal to international investors that Serbia has reached the level of reputable developing countries. This will have multiple positive effects on the domestic financial market and enable even more favorable financing conditions for the government and local companies. We expect to see further diversification of the already broad base of investors in Serbian securities, as the inclusion of dinar bonds in the said index significantly improves the attractiveness of our country as an investment destination – stressed Governor Tabaković.

Amsterdam je svrgnuo London s pozicije najvećeg evropskog centra za trgovanje akcijama nakon što je Britanija napustila jedinstveno tržište Evropske unije, a usput je "pokupio" i deo britanskog poslovanja s finansijskim derivatima, prema podacima objavljenim u četvrtak, 11. februara.

Promet na glavnoj holandskoj berzi iznosio je u januaru 9,2 mlrd EUR dnevno (11,15 mlrd USD), u odnosu na 8,6 mlrd EUR na Londonskoj berzi, prema podacima berze Sboe, koja posluje u oba grada, prenosi Rojters.

Prošle godine, prosečan promet na berzi u Londonu iznosio je 17,5 mlrd EUR, Frankfurt je bio drugi sa 5,9 milijardi, a Amsterdam šesti sa 2,6 mlrd EUR, naveli su iz Sboe berze.

Londonski Siti je dugo upozoravao na posledice napuštanja jedinstvenog tržišta EU bez adekvatnog sporazuma u oblasti trgovine uslugama, posebno finansijskim, koje su pre Bregzita imale udeo od preko 10% u poreskim prihodim Velike Britanije.

Berzanski zvaničnici kažu da će prelazak iz Londona u Amsterdam verovatno biti trajan, jer EU nije pokazala znake odustajanja od svog stava da se akcijama denominovanim u evru mora trgovati u Uniji, čije je unutrašnje tržište Britanija napustila 1. januara.

Odvojeni podaci, objavljeni danas, takođe su pokazali da se deo trgovanja svopovima kamatnih stopa denominovanim u evru u januaru preselio iz Londona, najvećeg svetskog trgovinskog centra za svopove, na platforme u EU i Njujorku.

Platforme u Amsterdamu, i u mnogo manjem obimu u Parizu, imale su u januaru udeo od jedne četvrtine na tržištu evro-kamatnih svopova, u odnosu na samo 10% prošlog jula, objavila je kompanija IHS Markit, prenosi Tanjug.

Istovremeno, udeo Londona je pao sa nivoa od nepunih 40% na nešto više od 10%, dok su američke platforme udvostručile udeo na 205 ukupnog tržišta svopova denominovanih u evru.

Banka za međunarodna poravnanja kaže da je bruto tržišna vrednost evro-kamatnih svopova u prvoj polovini prošle godine bila ekvivalentna iznosu od 5,2 biliona dolara.

Rojters dodaje da je 4. januara preko 6 mlrd EUR dnevnog trgovanja "otišlo" iz Londona na platforme sa sedištem u EU.

ICE berza je ove nedelje najavila da će se trgovina emisijama ugljenika Evropske unije preseliti iz Londona u Amsterdam tokom drugog kvartala 2021.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je u četvrtak, da nije upoznata sa privatizacijom Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i dodala da će, i ukoliko dođe do privatizacije tog Instituta, ona biti, kao i sve do sada, potpuno transparentna.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je tačno da se priprema privatizacija Instituta Jaroslav Černi, Brnabić je kazala da i ukoliko ima zainteresovanih da su svi dobrodošli, jer, ističe, što više interesovanja biće ponuđena i najbolja cena.

- Nama je kao državi najbolje da ima mnogo zainteresovanih, onda postignemo veću cenu, to smo pokazali da umemo da radimo i sa nekim drugim poslovima kao što je i Železara ili RTB Bor, koji su neki drugi hteli da ugase, i kao što je koncesija na aerodromu Nikola Tesla - rekla je Brnabić.

Sve više radnika na internetu (frilensera) prihvata ponudu o načinu plaćanja poreskih dugova, rekao je ministar finansija Siniša Mali i dodao da je Vlada Srbije spremna da sa njima postigne dogovor.

On je novinarima rekao da je dogovor moguć sa onim frilenserima koji su zarađivali do 200 EUR mesečno, ali ne i sa onima koji su se kladili preko interneta ili iznajmljivali luksuzne vile i nisu plaćali porez.

Mali je kazao da su u pripremi izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kojima će, na primer frilenserima koji duguju do 5.000 EUR po onovu poreza za proteklih pet godina, dug biti smanjen na 3.000 EUR, a moći će da ga izmire u ratama, bez kamate.

Pozvao je frilensere da izmire svoje obaveze, ukazujući da država ne može da nekom oprosti dug, jer to nije fer prema onima koji uredno izmiruju plaćaju poreze.